Европски парламент усвојио Резолуцију о Србији – дата пуна подршка покретању преговора о чланству

Стразбур -- Европски парламент данас усвојио Резолуцију о Србији и дао пуну подршку предстојећем покретању преговора наше земље са Европском унијом о чланству.

У Резолуцији, за коју је гласало 528 посланика ЕП, док је њих 43 било против, а 51 уздржан, ЕП оцењује да је то "историјски корак за процес европске интеграције Србије" и доказ да је ЕУ посвећена политици пријема нових чланица.

Резолуција је политичка, необавезујућа препорука за Савет министара ЕУ и Европску комисију, али даје јасно виђење ставова главних политичких снага у ЕУ о европској интеграцији Србије.

У овом документу који је припремио известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, поздравља се посвећеност српске владе процесу европске интеграције и подстиче Србија да настави системске и друштвено-економске реформе које ће омогућити ефикасну примену обавеза из будућег чланства у ЕУ.

У претходној расправи су сви посланици подржали преговоре Србије о чланству с Унијом, а у име Савета министара ЕУ заменик грчког министра иностраних послова Димитриос Куркулас је изјавио да то показује колико је Србија напредовала у средјивању односа с Приштином.

Куркулас је нагласио да је сад нужно да Србија темељито спроводи реформу правосуђа, сузбије корупцију, обезбеди слободу штампе.

Европски комесар Штефан Филе је рекао да је пре сто година на Балкану букнуо светски рат, а сада се граде мостови попут нормализације односа Београда и Приштине, што Србији и Косову даје право да наставе путем ка ЕУ.

У расправи су сви посланици поздравили напоре српских власти за спровођење реформи и сређивање односа с Приштином, а Кацин је нагласио да Србија има потцењен политички, друштвени и економски потенцијал и може постати предводник у проширивању на Западном Балкану.

Он је навео да је за дуги пут реформи потребна једногласност српских странака и друштва и нагласио да се морају расветлити и сви злочини из времена режима Слободана Милошевића.

Кацин је у амандману на резолуцију затражио да све чланице ЕУ признају Србију као "безбедну државу" и тиме смање прилив лажних азиланата и лица која злоупотребљавају безвисни режим ЕУ за српске држављане.

Један мађарски посланик у име политичке групације десно од центра ЕПП изнео је и став да ће Србија морати да мења устав јер у њему стоји да је Косово део њене територије, а посланица Ружа Томажић из Хрватске демократске заједнице је изнела тврдњу да се, иако је у интересу Хрватске да Србија уђе у ЕУ, "српска политика није променила".

Она је рекла да не може бити означена као добра српска политика која не признаје злочине у прошлом рату, одбија дати податке о несталима и "до краја вратити опљачкано благо", додавши да се у Србији "рехабилитује Дража Михајловић".

Хрватски посланик Тонино Пицула је рекао да српске власти морају обезбедити откривање судбине 1.665 несталих, решавање проблема у сукцесији бивше СФРЈ, спровести договор о подели архива, решавању граничних питања.

Један мађарски посланик је изнео тврдњу о угрожености Мађара у Војводини, на шта му је други посланик узвратио да ће управо уласком Србије у ЕУ бити успостављена "заједница права" чиме ће и војвођјански Мађари уживати сва права као и Срби и остали у ЕУ.

Неколицина парламентараца је подржала став у резолуцији да пет чланица ЕУ које не признају независност Косова то треба да учине. Али су неки словачки, румунски, шпански и грчки посланици подвукли да њихове земље неће признати једнострано проглашење независности у Приштини и због тога, како је наглашено, што би то потпирило сепаратизме свуда у Европи и што Косово није одрживо као држава.

Холандски посланик Бастиан Белдер је рекао да ЕУ ништа није учинила низ година да помогне Србији да се извуче из тешке економске кризе и сиромаштва изазваних европском и светском кризом, а комесар Филе је узвратио да је Европска комисија сада предвидела нове мере да се и економски помогне Западном Балкану.

Српске власти се у нацрту резолуције ЕП позивају да убрзају реформе у области правосуђа, борби против корупције и да почну примену медијске стратегије и обезбеде независност медија.

Евро-посланици такође поздрављају Споразум о нормализацији односа Београд-Приштина, што је, како се наглашава, "отворило пут за даље кораке у европској интеграцији Србије и Косова". Власти у Београду и Приштини позивају да наставе спровођење тог споразума.

Додатни напори, како се наводи, потребни су и у реформи српског јавног сектора, остварењу цивилне контроле у секторима безбедности и одбране, заштити мањинских и рањивих група, енергетској политици, унапређењу услова за пословање и одрживом управљању природним ресурсима.

У резолуцији ЕП се поздравља чињеница да су власти Србије усвојиле Стратегију за сузбијање корупције и акциони план за раздобље 2013-2018 И подвлачи да без потпуног спровођења битке против корупције, укључујући 24 спорне приватизације, није могуће да Србија постане пуноправна чланица ЕУ.

"Корупција и организовани криминал су општепроширени у регион и такође представљају препреку за демократски, друштвени И економски развитак Србије", наводи се у документу ЕП. У резолуцији се такође потвђује подршка процесу визне либерализације за земље Западног Балкана и позивају земље чланице

ЕУ да не злоупотребљавају заштитни механизам за суспензију безвизног режима који је усвојен у септембру, већ да проблем лажних азиланата реше усаглашавањем сопстевних закона.

ЕП наглашава нужност обезбеђења слободе медија, очувања снажног независног и постојано финансиране јавне радио-тв мреже. Посланици ЕП "охрабрују" власти Србије да брзо спроведу медијску стратегију и примене зато припремљене законе и "упозоравају да су дубоко забринути због и даљих претњи новинарима", уз захтев властима да до краја истраже убиства новинара, као и да се "обезбеде услови да новинари раде делотворно, без самоцензуре".

(Бета)