Европски парламент позвао Европски савет да Србији што пре одреди датум почетка преговора

СТРАЗБУР – Спољнополитички одбор Европског парламента (ЕП) позвао је данас Европски савет да „Србији што пре одреди датум почетка преговора” о чланству у ЕУ под условом да власти у Београду наставе процес реформи и испуне све услове, укљчујући „опипљив напредак” у нормализацији односа с Приштином.

Овај одбор ЕП је данас са 59 гласова „за” и два уздржана усвојио већину амандмана на предлог резолуције коју коначно треба да потврди Европски парламент на пленарном заседању, 14. марта.

Предлог резолуције је поднео известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин.

У Резолуцији се „поздравља преданост српске владе европским интеграцијама”, као и „остварени напредак у испуњавању политичких мерила (ЕУ) из Копенхагена” о нужности деловања демократских установа и конкурентне тржишне привреде, уз напомену да даљи напредак Србије ка ЕУ зависи од спровођења реформи.

У усвојеном документу се „поздравља обнова дијалога Београд-Приштина на високом политичком нивоу и спремност коју је за то показала нова српска влада”.

Уз позив да се примене сви постигнути договори, наглашава се да „питање несталих лица мора бити укључено у тај дијалог на највишем политичком нивоу”.

ЕП у документу „поздравља решеност српске владе да сузбије корупцију и организовани криминал” и подвлачи да је „политичка воља од пресудног значаја за успех истрага о корупцији на високом нивоу, укључујући 24 спорне приватизације”, на које је указала Европска комисија.

С тим у вези се „изражава нада да ће посебна и делатна улога првог заменика премијера (Александра Вучића) донети плодове” и тражи од власти у Београду и да потпуно примене закон о финансирању политичких странака како би се обезбедио јавни увид у то и усаглашеност с правилима ЕУ.

У резолуцији о Србији поздравља се решеност власти да „отклони мањкавости у реформи правосуђа”, посебно да се зајамчи да законски оквир онемогући неприхватљиви политички уплив и да се постављањем судија и тужилаца обезбеди њихова независност и професионалност.

Такође се наводи да је нужно унети промене у члан 359 српског кривичног законика о злоупотреби службеног положаја, што је у претходној расправи о резолуцији оцењено као сметња пословању, посебно страних инвеститора.

Спољнополитички одбор ЕП подвлачи и да су „моћни, професионални и независни медији суштински елемент демократског поретка”.

Европски парламентарци позивају српске власти да обезбеде слободу медија тако што ће решити проблем насиља и претњи новинарима, расветлити убиства новинара, обезбедити независност медија од политичког притиска и обезбедити им сигурно окружење за рад и решити проблем концентрације власништва у медијима.

У резолуцији се посебно наглашава потреба да се убрза спровођење медијске стратегије која је усвојена у октобру 2011. и пратећих акционих планова и позивају новинари да поштују свој професионални етички кодекс.

Европски посланици оцењују да промене закона о српској централној банци урушавају независност ове институције, што одудара од нужног поштовања „Мерила из Копенхагена” о деловању политичке демократије.

Истиче се и важност централне улоге цивилног друштва за јачање и консолидацију демократских процеса у земљи, као и значај регионалне сарадње и добросуседских односа за успех земаља Западног Балакана у процесу евроинтеграција и поздрављају напори ка помирењу.

Европски парламент поздравља и унапређење односа Србије с Хрватском, Црном Гором и Македонијом, као и званичну посету премијера Србије Ивице Дачића БиХ. Посебно се наглашава да се изјавама јавних званичника не смеју негирати ратни злочини и кршења људских права током сукоба 1990-их година.

У предлогу резолуције ЕП Србији се одаје признање за сарадњу с Трибуналом у Хагу и за то што су сви осумњичени за ратне злочине предати том суду. Истовремено се изражава подршка позиву главног хашког тужиоца да се спроведе свеобухватна истрага и да се суди мрежи помагача који су бегунцима омогућила да буду тако дуго на слободи.

Европски посланици стављају до знања важност борбе против дискриманције свих врста. Положај етничких, националних и културних мањина у Србији генерално се оцењује као добар, уз позив властима да унапреде примену закона о заштити мањина, а прима се на знање и извесно побољшање у положају Рома.

Спољнополитички одбор ЕП у предлогу резолуције који је данас усвојио пружа подршку либерализацији визног режима са Западним Балканом, а Србија се позива да заједно са најугроженијим земљама ЕУ решава питање прилива азиланата који злоупотребљавају тај режим.

(Агенције)