Evropska komisija: Penzioneri ugrožavaju budžete članica EU

Evropska komisija upozorava da će se to što ljudi sve duže žive, teže odraziti na budžete članica EU nego sadašnja recesija. Lek treba tražiti u reformi penzionih i zdravstvenih sistema, smatra Komisija.

Starenje populacije Evropske unije će se teže odraziti na budžete njenih članica nego sadašnja recesija, ukoliko vlade ne preduzmu potrebne mere, upozorila je Evropska komisija u izveštaju o održivosti javnih finansija u 27-članom bloku.

Komisija, izvršno telo EU, predočila je da članice Unije radi izbegavanja narastanja duga moraju ne samo skresati deficite, već i povećati zaposlenost i reformisati penzione i zdravstvene sisteme, preneo je Rojters.

Budžetski deficit EU je, zbog povećanja javne potrošnje usled najvećeg ekonomskog slabljenja od Drugog svetskog rata i obilnih fiskalnih stimulusa, narastao sa 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2007, na projektovanih šest odsto u ovoj godini i očekivanih sedam procenata u 2010. godini.

Očekuje da će u periodu od tri godine, do 2010. odnos vladinog bruto duga prema ukupnom BDP porasti za više od 20 postotaka, na blizu 80 odsto.

"Mada su povećanja duga i deficita sama po sebi prilično impresivna, projektovani uticaj starenja populacije na javne finansije će, kako se očekuje, biti mnogo puta veći", ukazala je Komisija.

"Fiskalni troškovi sadašnje krize i projektovani razvoj demografske situacije se dopunjuju i čine da fiskalna održivost postane akutni izazov", dodala je Komisija.

Bugarska, Danska, Estonija, Finska i Švedska su u relativno najboljoj poziciji, s obzirom na povoljniju budžetsku situaciju i sveobuhvatne reforme penzionog sistema, sprovedene poslednjih godina.

Belgija, Nemačka, Francuske, Italija, Mađarska, Luksemburg, Austrija, Poljska i Portugalija se međusobno veoma razlikuju kad je reč o stanju njihovih budžeta i troškovima vezanim za starenje populacije, ali je Komisija, ukupno gledano, tu grupaciju klasifikovala kao srednje rizičnu po pitanju dugoročne održivosti finansija.

Češka, Kipar, Irska, Grčka, Španija, Letonija, Litvanija, Malta, Holandija, Rumunija, Slovenija, Slovačka i Britanija su, pak, u najnepovoljnijoj situaciji, što je posledica "veoma velikog projektovanog povećanja troškova, vezanih za starenje populacije, praćenih u većini slučajeva velikim budžetskim debalansima. One su, stoga, izložene većim dugoročnim rizicima", predočila je Komisija.

"Ovo govori da će pokrivanje njihovih deficita zahtevati kako ambiciozne programe konsolidacije koji će smanjiti dugove i deficite u narednim godinama, tako i temeljne reforme sistema socijalne zaštite", ukazano je u izveštaju.

Komisija je naglasila da se to naročito odnosi na Grčku, koja se suočava s drugim po veličini povećanjem troškova, vezanih za starenje populacije, u celoj EU, dok istovremeno njen veoma visok procenat duga u odnosu na visinu BDP povećava bojazan kad je reč o održivosti finansiranja.

"Mogućni nastavak uticaja sadašnje krize na budžetsku situaciju i na srednjeročni rast daje razlog za ozbiljnu zabrinutost većine visokorizičnih zemalja, naročito za Irsku, Grčku, Letoniju, Španiju i Britaniju. Za te zemlje, izbegavanje veoma brzog povećanja odnosa duga prema BDP predstavlja politički izazov već u srednjeročnoj perspektivi", navela je Komisija u izveštaju o održivosti javnih finansija u EU.

(RTS)