Evropska komisija: Oporavak ekonomije neće početi pre druge polovine 2010.

Evropska komisija je upozorila da oporavak evropske ekonomije neće početi pre druge polovine 2010. godine. Brisel u najnovijoj analizi ističe da se zemlje evrozone nalaze u najdubljoj recesiji od Drugog svetskog rata i da će se nezaposlenost naglo povećati u naredne dve godine. Blagi rast privreda evrozone moguć je samo ako počne ozdravljenje bankarskog sektora i svetske trgovine, ocenjuje Evropska komisija.

Iako su planovi oporavka u mnogim evropskim zemljama počeli da daju rezultate, najnoviji podaci Brisela ukazuju na to da su prognoze za zemlje evrozone mnogo lošije nego što se očekivalo početkom godine.

Komisija upozorava da će privrede 27 zemalja članica zabeležiti pad od četiri odsto u 2009. godini i da će najdublja posleratna recesija na Starom kontinentu preći i u narednu godinu.

"Prognoza koju predstavljam još uvek je sumorna, ali su se proteklih nedelja pojavili neki pozitivni znaci, poput razvoja finansijskih tržišta, boljih poslovnih očekivanja i podataka o izvozu u Aziji. Svi ti pokazatelji govore o o mogućoj ekonomskoj stabilizaciji u drugoj polovini godine i postepeni oporavak tokom 2010. godine", rekao je Hoakin Almunija, komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja.

Zbog smanjenog izvoza, u najvećoj evropskoj ekonomiji Nemačkoj očekuje se pad privrednog rasta od 5,5 odsto. Mnoge članice evrozone već su prekoračile granicu deficita od tri odsto.I nezaposlenost je sve veća. Oko 8 i po miliona radnih mesta u Evropskoj uniji moglo bi da nestane u naredne dve godine.

Najveću stopu nezaposlenosti beleži Španija, 17,4 odsto, a za njom ne zaostaje mnogo ni doskorašnje ekonomsko čudo-Irska. Izlaz iz krize zato mnogi vide u udruživanju.

Iako je, prema podacima iz Brisela, u novim članicama, od njihovog pristupanja EU do kraja 2007. godine, otvoreno više od tri miliona novih radnih mesta, a dohodak po stanovniku premašio 50 odsto proseka nekadašnje evropske "petnaestorice", veliki broj stanovnika EU sa istoka Evrope i dalje doživljava Zapad kao neostvareni san.

Evropska komisija nedavno je saopštila da je iz starih u nove članice EU već prešlo oko 3,6 miliona ljudi. Bilo bi ih, verovatno, i više da se taj talas ne zaustavlja protekcionističkim merama zemalja koje čine staro jezgro Unije. Bogate zapadne zemlje i dalje štite svoje tržište rada od potresa koji bi mu doneo nekontrolisan prodor jeftinije radne snage iz novoprimljenih država.

Prilike u Uniji pokazuju da je globalna kriza tu granicu dodatno naglasila, i to na štetu novih članica. Stiče se utisak da je kriza nove članice mnogo snažnije pogodila što je samo ohrabrilo evropskeptike. To je, između ostalog, rodilo sumnju da solidarnost u Uniji nije toliko snažna koliko su očekivale nove članice, odnosno koliko ih je Brisel uveravao u to. Kriza je, između ostalog, pokazala da otvorenost njihove privrede za ulaganje sa Zapada nije donosila samo prosperitet, iako niko ne može da negira i dobre rezultate. 

Banke iz starih članica, koje su pohrlile na tržište novopridošlih zemalja članica, sada se povlače, što mnogima donosi velike brige.Najviše strahovanja je u baltičkim republikama i u Slovačkoj, gde su stranci vlasnici  velikog dela bankarskog kapitala.

(RTS)