Erik Gordi: Sad vidimo da je Evropi možda draga demokratija, ali da joj je litijum možda još draži

 Profesor političke sociologije na Univerzitetu u Londonu Erik Gordi izjavio je u "Iza vesti" da "smo mnogo više očekivali od Evrope u ovim godinama". "Godinama smo videli Evropu kao garant da će demokratske promene biti permanentne, a sada vidimo da je Evropi možda draga demokratija, ali da joj je možda još draži litijum", kaže on.

Prema njihovom istraživaju, kaže, „dugo se pričalo u regionu o zarobljenim državama“.

„O grupi ljudi koja okupira državu i koristi institucije države za svoju dobit. Mislimo da je sad otišlo malo dalje od toga, možemo da pričamo o zarobljenim društvima. Sva prava koja osoba može ostvariti u društvu idu preko neformalnih mreža i neformalne veze, to obuhvata sve – od ugovora za rekonstrukciju, kao što je obnova Železničke stanice, do najmanjeg posla. Onda neko dobije ili medicinsku negu ili posao, sve te mreže su sada pod dominacijom političkih partija na vlasti, koje zatvore sve puteve za ostvarivanje prava, a jedini način da se to reši, da se suočava sa tim problemom jeste direktna demokratija“, kaže on.

Zanimljivo u sadašnjoj situaciji jeste, kaže on, „koliko je režim izgubio kontrolu nad javnim diskursom“.

„Pokušali su na razne načine, da kažu da su studenti prvo u rukama hrvatske obaveštajne službe, onda separatisti, da je Vojvodina u pitanju, da su antisrpski, da su strane službe… Ništa od toga nije uspelo, još su izveli razne pokušaje, da potkupe studente, da nude manje školarine, da bude obnove studentskih domova, ni to nije palilo. Studenti kontrolišu dijalog o tome šta mora da se dešava. Ja redovno pratim prorežimsku štampu, već 30 godina, vidi se da su izgubili kreativnost, da su očajni“, kaže.

Ističe da je „teško predvideti budućnost“.

„Ali ljudi govore o nekakvoj prelaznoj vladi. S jedne strane, to može ponuditi rešenje, ali u tom rešenju ima nekoliko kontradikcija. Najveća kontradikcija je to da ta prelazna vlada bi trebalo da ima veliko ovlašćenje, da menja izborni sistem, sistem medija, a sa druge strane neće imati izborni legitimitet. Navodno mora da bude nepolitička, a ne postoji nepolitička vlada na svetu, vlade su političke po samoj prirodi. Treba jasno definisati šta se mora menjati da bi bilo moguće organizovati fer i poštene izbore, to jeste jedini izlaz. Mada, ako gledate na zahteve koje su studenti postavili, to su uglavnom zahtevi da institucije rade u okviru postojećih pravnih rešenja, kada bi predsednik radio po tome kako je opisano mesto predsednika u Ustavu, ne bi predstavljalo problem. Drugo rešenje jeste uzeti ozbiljno te pravne okvire koji već postoje“, kaže Gordi.

Zbunjen je stavom EU, kaže.

„I sličnih institucija da i dalje podržavaju taj režim u Srbiji. Mislim da su time stvarno izgubili poverenje baš onih ljudi u zemlji koji vam se najviše zalažu i za Evropu i za evropske vrednosti. Godinama smo videli Evropu kao garant da će demokratske promene biti permanentne, a sada vidimo da je Evropi možda draga demokratija, ali da joj je možda još draži litijum. Treba tu napomenuti da, šta god da je bilo 15. marta, kada je iskorišćeno nekakvo oružje, zvanično se ne zna tačno kakvo oružje, ali mislim da se uglavnom zna, protiv civila u Beogradu, to jeste zločin, a da čelnici EU imaju sastanak sa predsednikom, a da to ne pominju je u najmanju ruku skandalozno“, smatra Gordi.

Mišljenja je da to može da znači da „EU može ostvariti svoje ciljeve u vezi sa strateškim mineralima, litijumom, jedino pod uslovom da Srbija ima nedemokratsku vladu“.

„Mislim da građani mogu biti razočarani što nemaju podršku EU, koja je najveći svetski zagovornik demokratije. Meni to lično dođe kao veliko razočarenje, mnogo smo više očekivali od Evrope u ovim godinama“, kaže on.

Na pitanje o tome da evropski dopisnik N1 nije dobio poziv na konferenciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu, Gordi kaže da „kao i raniji režim, koji je vodio Slobodan Milošević, ovaj režim zavisi od neformalnih mreža u društvu, policije, kontrole nad medijima, taj sistem ostaje svih ovih godina nepromenjen“.

Govoreći o pismu podrške svetske akademske zajednice akademskoj zajednici u Srbiji, kaže da „misli da neće uticati mnogo na odluke, nažalost, ali da jeste dokaz da neki ljudi na svetu barem prate događaje“.

„I znaju šta se dešava, imaju stav prema tome. Samo da napomenem, nije da baš mnogo tražimo u tom pismu, ali tražimo da s eobustavi hajka na Univerzitet i na ljude sa Univerziteta, tržaimo da se ispituje kakav je bio slučaj 15. marta sa korišćenjem ilegalnog oružja na ulicama Beograda“, kaže on.

Dva moguća radikalna rešenja: Veća represija režima ili prelazna vlada

Mišljenja je da mora doći do političke artikulacije.

„Problem je što ni opozicione stranke nisu pokazale da imaju kapacitet da dobiju podršku studenata, da bi došlo do političke artikulacije, mora da postoji slobodniji i bolji politički sistem, za to treba izvesti neke promene u društvu i u državnom uređenju, što bi bio posao te prelazne vlade. Da li sam optimističan da se sve to može stvarno uraditi, ne znam da kažem“, kaže on.

Postoje, kaže, „dva moguća radikalna rešenja“.

„Prvo je mnogo veća represija od strane sadašnjih vlasti. Mislim da pripremaju teren za to pričom o nasilju, drugo je prelazna vlada koja će izvesti velike promene u izbornom uređenju. Hajde da kažemo da su ta oba rešenja moguća. Tu postoji i srednje rešenje, kompromisno, da vlast kakva jeste ostaje na mestu, ali bez autoriteta, znači da Vučić i dalje bude predsednik, ali kao Huan Peron u Argentini 1974. godine. Premijer jeste podneo ostavku, ali nije otišao, predsednik može podneti ostavku, može da ne da ostavku, mislim da će ishod biti isti. Došla bi druga osoba da bude predsednik, ali sa istim sistemskim problemima koji će ostati nerešeni. Ničija ostavka nije rešenje“, kaže on.

Navodi da „ne bi mnogo računao na međunarodne aktere u ovom slučaju“.

„Činjenica jeste da je zvučni top proizveo ogromno ogorčenje u publici, slični potezi će izazvati još veće ogorčenje, ako misle da će represijom da zaustave proteste, onda misle pogrešno, protesti će postati još jači, jer će razlog za protest biti veći. U neku ruku jesu građani i građanke prepušteni sami sebi, nije nužno reći da je to loša stvar. Rešenje za svaki problem demokratije je još veća i snažnija demokratija“, kaže on.

(N1)