Eparhija raško-prizrenska: Bezakonje i nasilništvo u Gračanici

U subotu 13. februara, samo jedan sat nakon završetka sednice Svetog sinoda, na kojoj je odlučeno da se za administratora Eparhije raško-prizrenske postavi Atanasije Jevtić, on se već našao u sedištu episkopa Artemija i započeo svoj nasilnički pir. Kako je mogao tako brzo stići, osim ako odluka nije bila doneta već nekoliko dana ranije, a sama sednica od 13. februara bila obična predstava?

U pratnji se nalazio njegov verni poslušnik Teodosije Šibalić i nekolicina monaha Visokih Dečana, već poznatih po bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, koji su u leto 2008. godine fizički nasrnuli na igumana manastira Banjske Simeona, nanevši mu teške telesne povrede. Jedan od njihovih glavnih zaštitnika tada i branilaca učinjenog bezakonja bio je Atanasije Jevtić.

Odmah nakon upada u Gračanicu 13. februara, nekoliko sati pre dolaska episkopa Artemija posle sinodske sednice, započeli su lomljenje brava i obijanje privatnih prostorija episkopa Artemija, na užas i zaprepašćenje monaha koji su se tamo nalazili. Upadali su u monaške kelije i vršili premetačinu, kao najopakiji islednici. Sa kojim, međutim, ovlašćenjem, po kojim zakonima, na osnovu kojih kanona?

Premda je primopredaja bila zakazana za naredni dan, nedelju 14. februara, strahovita mržnja kojom su odisali pristigli izvršioci, nezadrživo se izlivala i lila portom svete Gračanice. Ovoga puta mržnja ne agarjanska i šiptarska, nego mržnja onih koji su se predstavljali za propovednike Ljubavi.

Istoga dana, u subotu, 13. februara, pre bilo kakvog preuzimanja mandata, i u odsustvu preosvećenog Artemija, Atanasije Jevtić smenio je sekretara Eparhijskog upravnog odbora jeromonaha Irineja, i postavio novog – sveštenika Srđana Stankovića, koji je Eparhiju raško-prizrensku zavio u crno svojim spletkama i buntovništvom tokom svog mandata na mestu sekretara EUO u periodu 2003-2006. godine.

Tragično je da se sve pomenuto odigrava i sprovodi po blagoslovu Njegove svetosti patrijarha srpskog g. Irineja, kao i članova Svetoga sinoda, od kojih neki još uvek uživaju izvesni ugled u Srba.

Dolazak Atanasija Jevtića u Gračanicu bio je znak i za nasilnički upad nekolicine monaha Visokih Dečana u manastir Gorioč, u Metohiji. U atmosferi terora i straha, igumaniji Antusi je saopšteno da može da se „čisti“, a odmah je promovisana monahinja Marta Šibalić, majka Teodosija Šibalića. Davnašnja želja Šibalića da svoju majku postavi za igumaniju bliži se ostvarenju, makar i uz teror i pretnje.

Na liturgiji služenoj u nedelju 14. februara, koju su služili Atanasije  Jevtić i Teodosije Šibalić, monahinje manastira Gračanice nisu prisustvovale, sa izuzetkom njih nekoliko. Verni narod je stajao oko hrama, ne ulazeći unutra, a snage KFOR-a održavale su „red“. U hramu, međutim, na liturgiji, bili su prisutni samo tzv. šiptarski Srbi, tj. Srbi koji su izašli na izbore koje je nedavno organizovao Hašim Tači, i koji danas, uz velike plate, učestvuju u šiptarskim institucijama.

Brutalnost i bezobzirnost, uz neprekidne pretnje, sa kojima se, od strane Atanasija Jevtića, sprovodi „čistka“ u Eparhiji raško-prizrenskoj, zaprepastila je verno monaštvo Eparhije i srpski narod, koji nisu očekivali da će ih Sveti sinod darovati takvim blagoslovima.

U uslovima desetogodišnjeg stradanja od Šiptara, da li se moglo očekivati ovakvo stradanje koje će Eparhiji raško-prizrenskoj nameniti Sveti sinod?