Entoni Godfri: SAD godinama podržavaju proces koji vodi sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji između Kosova i Srbije, zasnovanom na međusobnom priznanju

 Ekonomski lider u regionu, jedna od najotpornijih privreda Evrope tokom pandemije kovida 19, Srbija je privredna lokomotiva zapadnog Balkana, smatra Entoni F. Godfri, ambasador SAD u Srbiji. Glavni pogon te lokomotive je intelektualna snaga, stoga je potrebno uložiti mnogo energije da se zaustavi odliv mozgova i stvore uslovi za dugoročni privredni rast kako bi mladi ljudi ovde gradili svoju budućnost, u gradovima Srbije, a ne u Frankfurtu, Beču ili Čikagu, ističe Godfri. Amerika pritom stoprocentno podržava strateški cilj Srbije da se pridruži Evropskoj uniji i sprovede sve neophodne reforme na tom putu.

Istovremeno, SAD već godinama podržavaju proces koji vodi ka sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji između Kosova i Srbije, zasnovanom na međusobnom priznanju, ističe ambasador SAD u Srbiji. Prema njegovim rečima, mnogi elementi Vašingtonskog dogovora idu u prilog ovim ciljevima, te će administracija DŽozefa Bajdena nastaviti da te elemente tretira kao prioritete.

Neka od pitanja najbolje je rešavati kroz dijalog predvođen Evropskom unijom, SAD su spremne da taj proces podrže najbolje što mogu, ali rešenja za zapadni Balkan moraju doći sa zapadnog Balkana, naglašava Godfri. SAD su spremne da rade sa EU i podrže ozbiljan dijalog – kako u Bosni i Hercegovini, tako i sa Srbijom i Kosovom.

U međuvremenu, američke firme već su investirale ne manje od četiri milijarde dolara u Srbiji i zapošljavaju oko dvadeset hiljada ljudi. Firme iz SAD nastaviće da iskazuju interesovanje za sjajne infrastrukturne projekte u Srbiji, najavio je ambasador SAD u Srbiji.

Intervju sa ambasadorom Godfrijem, upriličen je inače uoči virtuelne posete Srbiji Dejvida de Falka, zamenika pomoćnika američkog ministra trgovine za Evropu i Evroaziju, 25. maja.

Da li Srbija prema vašem mišljenju može da bude privredna lokomotiva zapadnog Balkana?

Srbija već jeste privredna lokomotiva zapadnog Balkana. Takođe, dokazala se i kao jedna od najotpornijih privreda Evrope tokom protekle godine i pandemije kovida 19. Iako su geografski položaj i prirodna bogatstva svakako važni, glavni pogon te lokomotive je intelektualna snaga. Ne bih da preteram sa metaforama, ali da taj voz ne bi iskliznuo iz šina, potrebno je uložiti mnogo energije da se zaustavi odliv mozgova i stvore uslovi za dugoročni privredni rast. Ključ za to je pomoći Srbiji da se integriše i na kraju učlani u najveću i najuspešniju ekonomsku i političku uniju, a to je Evropska unija. Pristupni proces je težak, u to nema sumnje, ali reforme koje su sa njim povezane pomoći će privredi da nastavi da jača, što će uveriti mlade ljude da svoju budućnost grade u gradovima Srbije, a ne u Frankfurtu, Beču ili Čikagu.

Kako biste ocenili ekonomski značaj uspostavljanja „mini-šengen” zone za proces daljih unutarregionalnih i EU integracija?

Prosto rečeno, povoljno poslovno i tržišno okruženje može pomoći da se prevaziđu političke razlike. To vidimo širom Evrope. Logično je intenzivirati trgovinu sa svojim susedima. Integrisan regionalni ekonomski prostor je veoma dobar za Srbiju kao ekonomskog lidera regiona. Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju inicijative za povezivanje privreda ovog regiona jer one mogu doneti napredak i u drugim oblastima i učiniti region atraktivnijim za svetske poslovne krugove. U cilju promovisanja trgovine i investicija, mi ćemo već 25. maja organizovati virtuelnu posetu zamenika pomoćnika američkog ministra trgovine za Evropu i Evroaziju, Dejvida de Falka, i njegove virtuelne sastanke sa najvišim srpskim predstavnicima.

Da li su značajne investicije Kine i Rusije na zapadnom Balkanu od početka milenijuma prepreka za snažniji pristup investicija iz SAD? U periodu 2010–2019. američke kompanije uložile su u Srbiju 508,1 milion evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Da li američki investitori ovde svesno ustupaju prostor globalnim ekonomskim i trgovinskim rivalima?

Verujemo da su američke firme – pri čemu mislim i na one koje investiraju preko podružnica sa sedištem u Evropi – već investirale ne manje od 4 milijarde dolara i zapošljavaju oko dvadeset hiljada ljudi u Srbiji. Srbija je veoma uspešno stvorila investiciono okruženje koje je privlačno američkim firmama. Pa ipak, verujemo da još ima prostora za poboljšanja. Američke poslovne odluke ne diktiraju ni političke stranke, niti vlada u Vašingtonu. Imao sam brojne susrete sa direktorima firmi i mogu reći da oni traže stabilno poslovno okruženje, predvidive i jasne zakonske procedure i dobru infrastrukturnu povezanost Srbije sa ostatkom Evrope.

Kakve ekonomske posledice ima tekući trgovinsko-carinski rat između Amerike i Kine na privredu Evrope, zapadnog Balkana i Srbije?

Nastojanja Amerike i EU da se izbore za više pariteta u trgovinskim odnosima sa Kinom, uključujući snažnu zaštitu ljudskih prava i životne sredine, imaće trajne implikacije po lance snabdevanja, a i trgovinske i investicione odnose širom sveta. Konačno, Sjedinjene Države teže ka fer i ravnopravnim odnosima sa svim svojim trgovinskim partnerima, uključujući Kinu, zasnovanim na međunarodno priznatim principima fer nadmetanja. Očekujemo da takvi odnosi uključe međusobno poštovanje prava intelektualne svojine, jednak pristup tržištu, transparentne svojinske odnose pri investiranju, slobodnu tržišnu utakmicu i bezbednost elektronskih podataka. Poštovanje tih međunarodno usvojenih pravila je ključno za održivu i inkluzivnu globalnu ekonomsku dobrobit. 

Vašingtonskim sporazumom prošle jeseni utanačen je dolazak Američke razvojne agencije (DFC). Kakva su očekivanja Vašingtona od njenog delovanja u narednom periodu?

Regionalna kancelarija DFC-a u Beogradu je i dalje tu, a tim DFC-a u Vašingtonu aktivno radi sa našom ambasadom u Beogradu na realizaciji programa usvojenih prošle godine, kada je DFC po prvi put ovde otvorio svoja vrata. Ponosan sam što sam sa ministrom finansija Malim potpisao novi američko-srpski Sporazum o podsticanju investicija, i to prvog radnog dana Bajdenove administracije, da bismo pokazali svoju posvećenost i stvorili pravni osnov da DFC može da radi u Srbiji. Ova najnovija agencija Vlade SAD moći će da ponudi širok izbor finansijskih proizvoda kako bi ohrabrila više ulaganja kako američkih investitora, tako i onih iz Srbije i drugih zemalja. Prvi projekat DFC-a u Srbiji koji će, nadamo se, biti realizovan krajem ove godine, jeste program bankarskih garancija za zajmove, u saradnji sa Ministarstvom finansija i jednim brojem komercijalnih banaka u Srbiji. Time će se obezbediti garancije za zajmove mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji pogođenim pandemijom kovida 19, ukupne vrednosti od 400 miliona dolara.

Svedoci smo da Priština relativizuje Vašingtonski sporazum. Da li je za aktuelnu administraciju SAD sporazum iz Vašingtona još uvek važeći?

Sjedinjene Države već godinama podržavaju proces koji vodi sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji između Kosova i Srbije, zasnovanom na međusobnom priznanju, koji vodi jačanju njihovih demokratskih institucija i napredovanju na putu evrointegracija. Mnogi elementi Vašingtonskih dogovora idu u prilog ovim ciljevima

Ono što je dogovoreno u Vašingtonu je značajno i mi i dalje želimo da se to sprovede u delo. Sjedinjene Države već godinama podržavaju proces koji vodi sveobuhvatnom i obavezujućem sporazumu o normalizaciji između Kosova i Srbije, zasnovanom na međusobnom priznanju, koji vodi jačanju njihovih demokratskih institucija i napredovanju na putu evrointegracija. Mnogi elementi Vašingtonskih dogovora idu u prilog ovim ciljevima, pogotovo oni koji se tiču energetske diverzifikacije, regionalne povezanosti, održavanja moratorijuma na nova članstva u međunarodnim organizacijama i nova „otpriznavanja”, i pronalaženja i identifikovanja nestalih osoba. Kako sam tokom nekoliko poslednjih nedelja rekao u razgovorima sa predsednikom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Selakovićem, Bajdenova administracija će nastaviti da te elemente Vašingtonskih dogovora tretira kao prioritetne. Sjedinjene Države se slažu da je neka od pitanja najbolje rešavati kroz dijalog predvođen Evropskom unijom i spremne su da taj proces podrže najbolje što mogu.

Evroatlantske integracije zapadnog Balkana imaju snažnu podršku nove administracije u Vašingtonu. Da li SAD planira da se pridruži EU u finansiranju strateških privrednih i infrastrukturnih projekata u našoj zemlji i podstakne nove? Na primer, izgradnju autoputa Beograd – Vršac (granica sa Rumunijom) – Bukurešt – Crno more.

Predsednik Bajden veoma dobro razume značaj stabilnog i naprednog Balkana, kao i ujedinjene i slobodne Evrope. Mi stoprocentno podržavamo strateški cilj Srbije da se pridruži Evropskoj uniji i sve što treba da uradi da bi u tome uspela. Naša pomoć kroz programe u samoj Srbiji, kao i naša jasna politička podrška procesu proširenja EU na zapadni Balkan, pomaže Srbiji da sprovede neophodne reforme i krene napred na svom evropskom putu.

Preko projekata u sferi saobraćaja i infrastrukture, Sjedinjene Države daju punu podršku nastojanjima regiona zapadnog Balkana da ostvari i unutrašnju, i integraciju sa Evropskom unijom. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) –umnogome doprinosi ovim projektima, a Sjedinjene Države su najveći kontributor EBRD-a. Nadamo se da će i američke vladine agencije poput DFC-a i američke Izvozno-uvozne banke, gde god to bude moguće, takođe dati svoju podršku.

Srbija od jeseni planira izgradnju gasnog konektora Niš–Dimitrovgrad radi priključenja na terminale LNG u grčkoj luci Aleksandropolis. Da li bi američki investitori mogli imati interes za finansiranje izgradnje brze pruge Niš–Aleksandropolis?

Diverzifikacija izvora energije je ključna za dugoročnu stabilnost i uspeh svake privrede. Drago mi je što vidim pojačanu svest o toj potrebi kod sagovornika među vodećim predstavnicima poslovne zajednice i vlasti u Srbiji. Siguran sam da će američke firme nastaviti da iskazuju interesovanje za sjajne infrastrukturne projekte u Srbiji.

U poslednje vreme pojavila su se četiri „non-pejper” dokumenta vezana za budućnost Bosne i Hercegovine, kao i Kosova i Metohije. Ima li u ovim dokumentima predloga nekih rešenja koja su bliska stavovima aktuelne administracije SAD?

Žao mi je, ali na sva pitanja o nečemu što nisu dokumenti mogu da vam ponudim samo nešto što nije odgovor. A sad ozbiljno, Sjedinjene Države dosledno i jasno govore da rešenja za zapadni Balkan moraju doći sa zapadnog Balkana. Građani tog regiona su s pravom nezadovoljni ovako sporim napredovanjem. Mi smo spremni da radimo sa Evropskom unijom i podržimo ozbiljan dijalog, kako u Bosni i Hercegovini, tako i sa Srbijom i Kosovom.

(Politika)