Емир Кустурица: Споразумом у Бриселу власт преостале Србе оставила непријатељу

Београд – Редитељ Емир Кустурица одлучио је да се вечерас повуче из јавности након гостовања у емисији "Утисак недеље" на Б92.

Кустурица је навео да неки тврде да је он постао писац, а неки да никада није ни био редитељ.

"Човек проведе читав живот покушавајући да остави траг, а на крају га само помету. Та фаза у којој се налазим је врло значајна“, рекао је Кустурица у Утиску недеље.

На питање зашто се у студију појавио са брадом, Кустурица је одговорио да је то због улоге у филму, где глуми монаха који „сваки дан излази на брдо и просипа камење“. Он каже да се ради о наставку улоге троделног филма, приче „о змији која спасава живот човеку, о жени која се жртвује за човека, и о човеку који се жртвује за све“. 

Говорећи о одлуци да се више не појављује у јавност, Кустурица наводи да је он "медијски мртва личност". 

"Био сам повређен због те приче о парку природе. То је била реакција на завршни акт, да је нека ДРИ дошла и открила да има у процедури нека грешка...а не зна јавност да је тај живот тамо проведен под притиском. Завршни акт те приче је да сам повређен чињеницом да сам уносио у инфраструктуру у Србију много више...појављивање у медијима помаже некој сујети коју више немам“, каже Кустурица.

Он каже да је до сада чекао резултате интернационалне ревизорске групе. 

"Установљено је да је вредност учињеног два милиона и 700 хиљада евра, а да је држава дала милион...одакле тих милион и седамсто? То је унесена вредност. Сада је питање како ДРИ која дође може да маши тај милион и 700 хиљада...не кажем због тих пара...ја сам радио оно што сам радио и када сам био мали...хтео да сам да то око мене живи. Али како је могуће да неко дође у нечију кућу и да установи да је направљена процедурална грешка од 7.000 евра, а да не примети да је унесено у ту кућу још милион и седамсто хиљада“, каже Кустурица и додаје да се није он увредио због тога. 

Кустурица наводи да је "неко послао" ревизора који је очигледно имао злу намеру, али није навео о коме се ради. 

"Нисам се љутио на ДРИ него на експлоатацију. Живимо у добу пакости и експлоатације која нема границе", рекао је Кустурица и као пример навео то да када треба да се промовише његова књига, нема га у јавности, а када се деси "процедурална грешка", онда на дневнику његова "главетина" се појављује. 

"То је та јавност која је прејефтина да би у њој учествовао, и то је јавност од које одустајем“, каже Кустурица.

Говорећи о пријатељству са председником Томиславом Николићем, он каже да оно није доказано у пракси. 

"Упознао сам га на великом митингу, и видели смо се после још два пута. Идеја о експлоатацији никла је била разлог да дођем у председништво, и покушао сам да му објасним многе ствари, између осталог и идеју да је отворена могућност испитивања никла, и да му објасним да је то смртоносно, и да у свету не постоји, постоји на пар места, али Србија је позната по неажурности... После није било развоја у односу“, каже Кустурица. 

На питање ко је злонамеран према њему у случају са извештајем ДРИ, Кустурица каже да не зна. 

"Не мислим да је директно то Николић урадио, али у нашим условима идеје и информације се генеришу из амбијента који се ствара...ушао сам у спор са господином Бачевићем, а они су пријатељи, али...то је питање прошлости“, каже Кустурица и додаје да нема више воље ни мотивације да бори као што се борио док је био управник парка Мокра гора. Кустурица додаје да је његов наследник сјајан човек. 

"Мој наследник је један Слоба, диван човек, знамо се дуго. Драго ми је, он је човек природњак, радио је у једном парку природе, али је напусти љут, али сада му се свиђа. Није лоше бити директор парка природе, али лоше је бити на клизишту да неко увек може да ти подметне, да на том клизишту одеш где не треба“, каже Кустурица.

Кустурица додаје да је Београд до „пре неколико месеци“ био град који је подсећао на Њујорк, град који је „прихватао све што је ваљало по ободима Балкана“. 

"Нови Београд који пропушта прилику да првих шест месеци обележи 200 година Његоша. Да ли је то конципирање, да се инсистира на Константину већ шест месеци, а пропушта се прилика да се обележи 200 година трагичног јунака косовске мисли. Београд заборавља, да уношење нематеријалних добара...када дође Џони Деп, то је оно што се зове интелектуална својина која се не вреднује. Београд и његова култура постаје простор у коме се депонују експонати из прошлости“, каже Кустурица. 

"Ако је Андрић писао да је Његош трагични јунак косовске мислим, идеја о косову, у парафу који је постигнут, тај јунак више не живи. Не желим да оптужујем ову или ону власт“, рекао је Кустурица.

Редитељ сматра да је са једне стране Томислав Николић одржао "брилијантан говор у Хагу" да би онда касније рекао да су сви који живе у Босни Босанци. 

"Нисам ја политичар. Ја то говорим као човек који нема намеру да се бави политиком. Желим да будем конструктиван“, каже он и додаје да нема намеру да се свађа са Николићем. 

"Знам да не желим да учествујем и зато је поштен потез да неко ко нема веру у то сто се чини не може да буде чиновник те владе“, каже Кустурица. Редитељ додаје да нема потребу да "минира њихову власт, ни њиову владу" већ да само жели да се изражава слободно. 

Кустурица је додао да се одриче свих пара које би добио од државе за Кустендорф, и за своје филмове, и да сматра да је то "џентлменски". Он додаје да не верује да се неко насекирао због тога, и додаје да је проблем ако не знамо да наша традиција "није само за конзервирање, него за одвијање нашег живота".  

Кустурица је најавио да после вечерашњег интервјуа неће давати изјаве медијима, и да ће да се повуче из јавности. 

Кустурица: Људи са којима сам стајао на митингу “Не дамо Косово” сада су играчи у утакмици где је храброст на већој цени од памети  

Када се човек боље замисли, у праву је била моја мати када ме је питала: “Шта ће теби све то?!” - каже Емир Кустурица у последњем интервјуу који даје уочи одлуке да се повуче из јавности и да након вечерашњег гостовања у “Утиску недеље” прекине комуникацију с медијима.

Зашто вас је то питала?

- Питала ме је због тога што је већ у раној младости видела како њен син лети на све стране. Ја се данас питам исто питање, али до којег год одговора дођем, џаба ми је, касно је, не могу на почетак! Већину послова сам већ посвршавао. Све што сам радио, и добро и лоше, једнога дана ће, када мене не буде, бити мерено истином да се на Балкану мртвом вуку у зубе гледа. Пошто овде нема милости, могу да замислим како ће то бити после мене. Али оставимо смрт која је прави, једини и највећи осветник.

Независна ревизорска комисија коју сте ангажовали израчунала је да сте у Парк природе Мокра Гора уложили 1.700.000 евра. ДРИ то није израчунала, а нашла је спорних 7.000 евра?

- Досадно ми је да набрајам шта је све учињено на Мокрој Гори. Јер да нисам урадио ништа више од Мокре Горе - сигурно да не спадам међу најгоре. Радећи филмове по свету, свирајући... зарадио сам новац. На крају сам тај новац хтео да вратим филму и музици. Створио сам Мећавник, моје властито место, а са државом и Парк природе Мокра Гора. Обично се то поистовећује, али није тако. То место је постало културни простор и туристичка оаза! После свега се појавила ДРИ и пронашла наводни преступ! Дакле, не кривични прекршај нити кривично дело. За привредни преступ који још није доказан, јер судија за прекршаје би требало тек да то докаже, доспео сам на насловницу дневника! А када сам издао нову књигу, није ме било на том дневнику!

Зашто?

- Лепо, јер говњиво тржиште информација и пакости ствара јавност, а не добронамерне идеје. Пакосна времена. Пошто сам ангажовао Интернационалну ревизорску групу БДО да бих након оставке ставио тачку на прдњаву: “држава му дала планину, наплаћује себи пролаз...” резултати су више него повољни и они ме враћају на мајчино питање: “Шта ће теби све ово?”

Шта ће вам?

- Ево што ће ми. БДО је установила да је вредност визиторског центра и инфраструктуре 2.700.000 евра, а Министарство екологије уложило је само 1.000.000 евра!

Одакле тих додатних 1.700.000 евра?

- Е па, та вредност је дарована људима и држави! Ја сам, за разлику од неверног Томе, стварно новац који је зарађен на филму и музици вратио и филму и музици. Све пише на папиру!

Како је могуће да је тај “детаљ” промакао ДРИ?

- Лепо! Онај који је послао те људе код мене рачунао је да ће наићи на лоповлук.

Ко их је послао?

- Па сигурно неко из власти, јер су прегледом овог парка покривали неки други парк или неку другу пљачку, светили се или шта су већ чинили! Уосталом, чланови те владе нису луди да поверују како има једна будала која држави даје, јер од државе се ваљда узима! Наши људи не опраштају када им учиниш! Због тога што су наши људи пуни самопрезира и не воле у близини сведоке који констатују у каквим су говнима. Не воле да им чиниш, јер им реметиш нагодбу коју су направили са духовним фукаралуком на који су пристали! Али ја не волим да кукам пошто нисам кукавица. Како да истумачим да је Вишеград живео двадесет година без Андрићеве бисте након ломљења којег је обавио душманин! Нешто код тих људи не ваља! Исто као што је и јадни Никола Тесла, највећи човек после ренесансе, завршио на некој сталажи у неугледном музеју на Дедињу. Ја знам да ћу одавде када будем мало мртав побећи да се скинем са јеловника шумадијских Србаља који су запосели целину!

Које је ваше мишљење о бриселском споразуму Београда и Приштине?

- Ми присуствујемо завршној фази Титове ере; Југославија се распала, а Међународна заједница, која се трудила да “створи мултиетничке заједнице” направила је шест етничких монолитних заједница. И на Косову завршава ту работу. Од Хрватске, из које је истерано 200.000 Срба, до Косова, где је наводно Америка спасли Косоваре од Срба; у ствари је - то више они и не крију - истерала Србе са Косова, а оно мало нашег народа који је остао ми сада остављамо непријатељима. Никада ниједним гестом косовски Албанци нису учинили нешто што би могло да говори о њиховој доброј намери, а наши политичари у то верују! Мене погађа та истина и док живим, чинићу све да на било којем место докажем да је то пљачка.

Да ли је бриселским споразумом власт само саопштила да је цар го попут детета у Андерсеновој бајци...

- Реч је о превари коју су извела два ткача, убедивши цара и његове министре да они ткају најбоља ткања и да ће му направити најбоље рухо, али да то одело могу да виде само паметни. Како је цар био нестрпљив, слао је министре да провере докле су ткачи дошли, они би видели само да ови раде, али нису видели тканину. На крају су и краљ и министри дошли и дивили се ономе што није постојало. Када су ткачи рекли да је одело готово, краљ је сео у кочију и кренуо да народу покаже ново рухо. Сви су се дивили док дете није рекло: “Па, цар је го!” “Па јест, стварно!”, повикаше и други.

Сматрате да смо скидањем резолуције 1244 са дневног реда у УН изгубили Косово?

- Два пута сам био код Путина и оба пута ми је рекао: “Драги Емире, не можемо ми бити већи Срби од вас.” Када сам му пренео поруку моје жене Маје да морају бити већи Срби од нас, рекао је: “Није вама лак живот, видим ја!” Само да исправим нешто што је погрешно протумачено. Нисам ја оптужио Бориса Тадића. Ми смо другови. Само сам хтео да хронолошки отворим поступак којим је, верујем, Косово предавано у руке косовских Албанаца. Скидањем резолуције са дневног реда УН и гласања, ми смо изгубили поверење Кинеза и Руса. То, наравно, не амнестира данашњу гарнитуру политичара. Не сумњам ја да су они добили највише што су могли у преговорима. Мени је необично да људи са којима сам стајао на позорници на митингу “Не дамо Косово” сада стоје као играчи у утакмици где је храброст на већој цени од памети. Није им лако!

Како коментаришете одлуку босанске редитељке Селме Спахић да не дође на Стеријино позорје због тога што ви отварате фестивал? 

- У Босни кажу: “Не вежи тугу за срце!” И они су, изгледа, туговали, па се онда попут Срба дохватили правде! Све те архетипове су претворили у политику. Ја никада нисам тврдио да у Сребреници нису страдали Муслимани, никада нисам тврдио да је моја нација супериорна над њиховом, никада нисам прекршио властита и општа морална начела. Тако да све више мислим да је у питању перверзија, не свих, али...

То што сте ангажовали Монику Белучи да игра Српкињу у филму “Љубав и рат” може да се тумачи и као одговор Анџелини. 

- Филм Анџелине Жоли је био пука пропаганда, а ми овде желимо да направимо филм о универзалности рата, о злу, о добру... У три приче испричаћемо једну библијску тему о томе како је змија спасла живот човеку, о томе како се жена жртвовала за човека и како се човек замонашио.

Симонида Милојковић

(Б92-Блиц)