Emir Kusturica: Smetam onima koji nisu u stanju da prevladaju vlastitu provincijalnost

Mogu da pišu koliko hoće da su moji filmovi i muzika sranje, ali kada se pređe na ličnu biografiju, jedino što mi preostaje je da potražim zaštitu suda. Nema mjesta na svijetu gdje može neko da vam kaže da sarađujete sa ubicama, a da se za to ne snose posljedice, ako to nije istina

Teško nekome u ovom trenutku može pasti gora stvar na pamet od pravljenja intervjua sa Emirom Kusturicom. Dobro sad, neko je za Tadića, a drugi podržavaju Nikolića, jedni se raduju Čedomiru Jovanoviću, a drugi vesele Vesni Pešić, pojedini trče u Evropu, a nisu retki ni oni koji hitaju prema Rusiji, navija se za Zvezdu ili Partizan, sluša se Ceca ili Goribor, ali će pre ucveljena udovica zavapiti kako ima dušu crnca, Babović prestati da priviđa ustaše usred Beograda, Moskva postati glavni grad EU, Vesna Pešić glasati za protivnike kabinalizma, a predsednik postiti sve do raspisivanja izbora nego što će oni koji ne vole ovog reditelja priznati da nisu bolesni svi oni koju mu ne psuju četničku majku, a poklonici njegovog lika i dela prestati da se spremaju za odlučujući juriš sa Mećavnika na dekadentni Beograd. Zato će jedan beogradski sud uskoro postati arena gde će se sukobiti dva koncepta sveta, a onome ko će morati da donese bilo kakvu odluku bolje je da već sada počne da pakuje kofere i beži u Baden-Baden, što je običavao da radi onaj koji je nešto petljao oko naslova knjige o tome ko će biti junak našeg doba.

"VREME": Šta je razlog vaših sukoba sa Beogradom?

EMIR KUSTURICA: Taj sukob je vrlo limitiran, on uključuje beogradsku kvazielitu, on je, između ostalog, prouzrokovan istinom da je prostor mog djelovanja i življenja svijet, moje tržište je od Japana do Sjeverne Amerike. Predstavnici te elite tužno izgledaju kada pišu na plakatima da je Beograd svijet. Očigledno je da smetam onima koji nisu u stanju da prevladaju vlastitu provincijalnost. Sreća pa je Beograd veliki grad, naša zajednička luka koja je u stanju da apsorbuje svašta uključujući i provincijalnost o kojoj govorim.

Ko pripada tim krugovima sa kojima ste u svađi?

Beogradski šminkeraj čije su duhovne vertikale robne marke prada ili guči i kvaziintelektualci iz nevladinog sektora koji sprovode interese grupa koje određuju svjetski ambijent.

Da li i vi podstičete te sukobe svojim ponašanjem?

Moja odgovornost je što ne pripadam diznijevom modelu nekonfliktnog sveta. Često me pripadnici te elite optužuju da sam nacionalista, a oni koji me napadaju delegirani su od strane vladajućih krugova koji upravljaju svijetom po načelima ratne ekonomije. Sporan sam jer ne govorim ono što se od mene očekuje.

Šta je to?

Ne pjevam horske laži koje idu u prilog predstavnicima ratne ekonomije, pa se onda ideja da li se nekome sviđam ili ne, često pretvara u velike uvrede.

Mislite da je sud mesto gde ćete to rešiti?

Naravno.

Tako što ćete tužiti medije i tražiti nadoknadu za duševnu bol?

A šta da uradim kada neko objavi tekst u kome vam napiše "pička li ti materina četnička", ili da sam bio kurir između Službe državne bezbjednosti i ubice kome sam nosio novac? Mislim da je sud najbolje mjesto da se utvrdi da li je to tačno.

Postojale su i neke druge mogućnosti.

Koje?

Da pošaljete demanti u kome biste rekli da niste bili kurir između Veska Vukotića i Jovice Stanišića.

To mogu da uradim jednom kada se izrekne laž, ali se ovakvi napadi ponavljaju. Godinama sam izložen pljuvanju i lažima. Legitimno je da neko kaže "gadi mi se Emir Kusturica"; svako može da napiše "gadi mi se on lično, povraća mi se od njegovih izjava, a filmovi koje snima su najveći treš". To sve može, ali kada se konstruišu brutalne lažu o meni, to postaje blaćenje ličnosti koje se mora poravnati na sudu.

Neke stvari o vama izrečene su u satiričnom kontekstu, gde je teško primenjivati kategorije istinitosti i laži?

To mi je novo. Prvi put čujem da je satira kada neko kaže "pička ti materina, jado, jadovane, ti si nosio novac ubici Vesku Vukotiću po Evropi"? Možda će se teorija književnosti mijenjati, ali satira sigurno ne trpi ovakve diskvalifikacije i optužbe.

Ali Zakon o informisanju je proglašen neustavnim upravo zbog drakonskih kazni za medije, čak je Ustavni sud utvrdio da njegove kaznene odredbe predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja?

Ja se i ne pozivam na Zakon o informisanju, već na obligaciono pravo. To što je iznijeto je teška uvreda i kleveta. U jednom trenutku se nagomilalo toliko đubreta ispred mojih vrata da je to moralo da se očisti, jer više nije moglo da se diše.

(Vreme)