Eliot Engel: Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u EU

Srbija da prizna Kosovo zbog EU * Najteže je rešiti etničke sukobe * Lično verujem da postoje jaki razlozi da sve zemlje na Balkanu pristupe NATO-u * Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je ključ za veću stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu

Njujork, Beograd - Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u Evropsku uniju. Očigledno je da Sjedinjene Američke Države nisu članica Unije i nije na nama da određujemo šta treba zahtevati od zemlje kandidata, ali čini mi se da je jasno da zemlje koje žele da se integrišu u EU moraju da reše svoje ključne sporove sa susedima, uključujući i puno priznanje.

Dalje, mislim da bi put Srbije u EU bio znatno olakšan ukoliko bi priznala Kosovo pre negoli kasnije - kaže u razgovoru za Danas demokrata Eliot Engel, američki kongresmen iz Njujorka, koji je predložio premijere Srbije i Kosova Ivicu Dačića i Hašima Tačija, kao i baronesu Ketrin Ešton za Nobelovu nagradu.

A šta sa članstvom Srbije u NATO?

- Razumem osetljivost u Srbiji u vezi sa NATO-om. Zemlje koje žele da uđu u NATO moraju da se prijave za članstvo, a svaka od njih treba pažljivo da izvaga troškove i korist od pristupanja Alijansi, pa posle toga i da se susretne sa rigoroznim zahtevima NATO-a. Dakle, ja lično verujem da postoje jaki razlozi da sve zemlje na Balkanu, regionu koji nije uvek uživao mir i stabilnost, pristupe NATO-u. Na prvom mestu, NATO je neverovatno uspešna kolektivna bezbednosna organizacija. Sve odluke se donose konsenzusom, a članice su zaštićene Ugovorom 5, u kojem se navodi da je napad na jednog člana saveza napad na sve. Zbog toga države koje su u NATO-u uživaju sigurnost i stabilnost više od 60 godina, što su temelji za ekonomski prosperitet. Verujem da će proširenje NATO-a proširiti ovu zonu bezbednosti, stabilnosti i konačno prosperitet u Evropi. Dakle, dok ponovo naglašavam da svaka zemlja, uključujući i Srbiju i Kosovo, mora da odluči za sebe, i to nakon potpune i transparentne debate, da li želi da se prijavi za članstvo, mislim da bi građani regiona imali koristi od bližih odnosa sa Alijansom. I dozvolite mi da dodam da, slično integraciji sa EU, sam proces ispunjavanja standarda i uslova NATO-a jača demokratske institucije i vojne kapacitete zemlje kandidata.

Predložili ste premijere Kosova i Srbije, Hašima Tačija i Ivicu Dačića, kao i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton za ovogodišnju Nobelovu nagradu. Zašto mislite da su zaslužili Nobela?

- Istorija pokazuje da je najteže rešiti etničke sukobe. S obzirom na gorčinu, žalbe, i ukorenjene interese obe strane, premijeri Dačić i Tači su se pokazali kao velike vođe, koje imaju hrabrost i viziju u pronalaženju puta do bolje budućnosti za svoj narod. Posvećenost i istrajnost baronese Ešton je takođe bilo od najveće važnosti u uspešnom zaključenju dugih i teških pregovora koji su proizveli aprilski sporazum. Po mom mišljenju, njihovi zajednički napori ilustruju viziju izgradnje bratstva među narodima i ljudima koju je imao Alfred Nobel, i to je razlog zbog kojeg sam zajedno sa još nekoliko kolega iz albanskog i srpskog kokusa u Kongresu SAD nominovao Dačića, Tačija i Eštonovu.

Šta mislite o trenutnim, a šta o budućim odnosima Beograda i Prištine?

- Mislim da je sporazum koji su prošlog aprila zaključili premijeri Dačić i Tači zaista istorijski i da označava veliku prekretnicu za Srbiju, Kosovo i region u celini. Sada imamo ne samo izglede za veću stabilnost i prosperitet u region već i smernice o tome kako to postići. Već vidimo plodove poboljšanih odnosa i bolju saradnju, ali još je ostalo teškog posla u sprovođenju sporazuma. Uveren sam da postoji dovoljno volje i mudrosti na obe strane da se ubrzano kreće napred. Kako sam već rekao, normalizacija odnosa Beograda i Prištine je ključ za veću stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu.

Kada će rezolucija o braći Bitići biti na agendi Kongresa?

- Trojica braće Bitići bili su američki državljani koji su ubijeni u julu 1999. nakon što ih je srpska policija uhapsila prethodnog meseca. Od tada, njihova porodica pokušava da dobije pravdu za svoje sinove. SAD imaju moralnu i legalnu obavezu da pomognu svojim državljanima u onome što je bilo brutalno kršenje osnovnih ljudskih prava. Isto tako, Vlada Srbije ima moralnu i legalnu obavezu da poštuje i podržava ljudska prava i vladavinu prava i istraži i krivično goni odgovorne za ova ubistva.

(Jelena Diković – Danas)