Ekonomist: Srbija priznala autoritet kosovske vlade nad celim Kosovom

London – Sporazum koji su postigli Srbija i Kosovo 19. aprila je istorijski i pokazuje da je privlačnost proširenja EU i dalje dovoljno jaka, piše britanski Ekonomist.

Ljudi i zemlje čine stvari kojima bi se inače suprotstavili, piše taj nedeljnik.

"Ekonomist" u broju koji izlazi u subotu ukazuje i da sporazum predstavlja veliki uspeh za visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koja je posredovala u deset rundi teških pregovora između vođa dve strane. 

Kako se navodi u tekstu, o sporazumu su pregovarali ljudi čija prošlost "teško da ukazuje na to da su napravljeni za kompromise". 

Od kada su postigli sporazum svi učesnici su optuženi za veleizdaju i dobijali pretnje smrću, navodi "Ekonomist", ali dodaje da ima nagoveštaja da većina Srba i kosovskih Albanaca veruju svojim vođama i tome da su oni uradili ispravnu stvar. 

Na Kosovu, gde je većinsko albansko stanovništvo, koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. i koje Srbija još ne priznaje, suština najnovijeg sporazuma je velika pogodba, Srbija priznaje autoritet kosovske vlade nad celim Kosovom, a Kosovo daje veliku autonomiju Srbima koji žive na severu, gde takođe neće biti raspoređene novonastale kosovske oružne snage. 

Međutim, oko 45.000 Srba koji žive na severnom Kosovu nisu srećni, navodi list i podseća da su od kraja kosovskog rata 1999. kosovski Srbi velikim delom živeli van državne vlasti, da je cvetalo krijumčarenje i da su 2012. na referendumu izglasali da neće da imaju nikakve veze s Kosovom. 

Mnogi bi, kako piše "Ekonomist", više voleli da vide formalnu podelu i sever Kosova koji je pravno vezan za Srbiju, nego ovakav sporazum koji ih obavezuje.

List navodi da može biti teško da se ovaj sporazum sprovede, posebno ako Srbi sa severa organizuju otpor, ali srpska vlada će im reći da poštuju sporazum, a mogli bi i da uvide da u njemu ima i prednosti. 

Izbori će biti održani u četiri većinski srpske severne opštine, koje će, kada budu formirane, nastaviti da dobijaju novac od srpskih vlasti za obrazovanje i zdravstvo i druge javne službe, ali dobijaće i druge subvencije od kosovske vlade i Evropske unije, piše "Ekonomist". 

Ledi Ešton je, kako navodi list, na kraju uspela da izdejstvuje sporazum, jer je imala nešto da ponudi. Podseća se da je tri dana posle parafiranja sporazuma Evropska komisija predložila vladama zemalja članica EU da u junu daju Srbiji datum za početak pristupnih predgovora, a to se može desiti 28. juna, na godišnjicu Kosovskog boja 1389. godine. 

Takođe se ukazuje na to da je Evropska komisija predložila i formalne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, što je preliminarna faza u procesu pridruživanja. 

Kritično za ovaj sporazum biće njegovo sprovođenje, ponavlja list i podseća na to da nemački Bundestag takođe treba da pristane na njega. 

Ovaj sporazum je postignut u trenutku kada na velikom delu Balkana vlada osećanje stagnacije, navodi se u magazinu. 

Ukazuje se i na to da je proces pristupanja EU u Bosni i Albaniji, izgleda, blokiran, da je Makedonija samo nešto malo dalje odmakla zbog dugogodišnjeg spora oko imena sa Grčkom, mada će Hrvatska postati članica EU 1. jula, a i Crna Gora ostvaruje neki napredak ka Uniji. 

"Uspeh ledi Ešton bi trebalo da pomogne da se popravi mračna balkanska atmosfera", navodi se u listu.

(Beta)