DŽon Sitilidis: Avganistan jedan od najvećih izazova za predsednika Obamu

“Predsednik Obama nije potpuno zadovoljan ni jednim od do sada predloženih vojnih opcija za Avganistan “, kaže u razgovoru za naš program saradnik vašingtonskog Centra Vudro Vilson, DŽon Sitilidis.

Sitilidis: “Predsednik Obama je suočen sa jednim od najvećih izazova svog predsedničkog mandata. Avganistan je izazov bez presedana u modernoj američkoj istoriji. Od njega se pre svega očekuje da definiše našu misiju u toj zemlji - koji su naši vitalni interesi u njoj - da li je to iskorenjivanje al-kaide i Talibana, u kojoj meri i kakvu opasnost te organizacije predstavljaju za SAD i zapad, i da li Avganistan i Pakistan predstavljaju potenciijalno utočište i bazu za moguće nekontrolisane terorističke aktivnosti. Ako se slažemo sa ovom konstatacijom, onda je situacija u Avganistanu nerazdvojno povezana sa onom u Pakistanu, gde su terorističke aktivnosti u porastu, vlada je sve nestabilnija, a nuklearno oružje te zemlje preti da dospe u ruke nepoželjnih elemenata. Predsednik Obama će stoga morati da odluči da li bi pojačanje od 40 hiljada vojnika i vojna solucija omogućili pobednički scenario.”

Glas Amerike: Ukoliko bi predsednik Obama odlučio da povuče trupe iz Avganistana, kako bi se to odrazilo na dalji razvoj američke spoljne politike?

Sitilidis: “Mislim da je to jedna od mogućih solucija. Predsednik do sada nije potpuno zadovoljan ni jednim od predloženih vojnih rešenja. Pentagon je apelovao na članice NATO-a da povećaju svoje vojno prisustvo u Avganistanu, što bi dovelo u pitanje američku rukovodeću ulogu u Evropi ako bi se Vašington povukao. Takođe je pitanje kako bi takvu odluku protumačili naši saveznici, kao i protivnici, u drugim delovima Azije. Takva odluka mogla bi da uputi poruku, recimo Iranu, da su SAD digle ruke od svojih obaveza i od borbe protiv terorizma, što bi moglo da ohrabri Iran u njegovim daljim nuklearnim ambicijama. Dakle, povlačenje američkih snaga bi s jedne strane bilo veoma riskantno. Ali, s druge strane, ako nemate jasno definisanu misiju, niti podršku javnosti, uz nestabilne i nepouzdane režime u Kabulu i Islamabadu, predsednik bi morao da narednih nedelja ozbiljno razmotri ovu opciju.”

Glas Amerike: U okviru mogućih scenarija, koje rešenje bi po vašem mišljenju moglo da bude najrealnije?

Sitlidis: “U Avganistanu pre svega moramo da odredimo cilj naše misije - da li je primarno da imamo centralnu upravu, koja ima efikasnu kontrolu nad celom zemljom, i da li je to realno očekivati u kontekstu istorije, geografije i plemenske strukture te zemlje, ili bi bilo važnije imati saveznike među plemenskim liderima koji bi mogli da osiguraju lokalnu bezbednost, odnosno bezbednost svojih oblasti i na taj način cele zemlje. Drugim rečima, moglo bi da bude prihvatljivo da centralna vlada ima nadležnost nad Kabulom i okolinom, ali ne i jaku i efikasnu kontrolu i suverenitet nad celom zemljom, već labavu, recimo, konfederalnu strukturu. Ovakav aranžman, čak i privremeno, mogao bi da bude realno ostvarljiv i u interesu zapada.”

(VOA)