DŽon Keri danas u poseti Kubi kako bi podigao zastavu na novootvorenoj američkoj ambasadi nakon 54 godine

Zastava Sjedinjenih Američkih Država, istaknuta je na zgradi ambasade te zemlje u Havani, prvi put od 1961. godine.

Marinci, čuvari upravo ponovo otvorene američke amabasade na Kubi, podigli su zastavu prvi put posle 54 godine, obeleživši tako kraj dugog perioda prekinutih odnosa između dve zemlje.

Čast da podigne zastavu pripala je američkom državnom sekretaru DŽonu Keriju, koji je na ceremoniju došao u pratnji tri bivša marinca, danas 70-godišnjaka, koji su američku zastavu spustili 3. januara 1961. godine.

Keri je na ceremoniji pozvao na političku otvorenost na Kubi i priznao da nekadašnja politika SAD nije dovela do demokratije u toj zemlji.

"Uvereni smo da je narodu Kube potrebna istinska demokratija, u kojoj ljudi slobodno biraju svoje lidere, iznose svoje ideje i poštuju svoju veroispovest", rekao je Keri.

"Budućnost Kube treba da oblikuju Kubanci", dodao je američki državni sekretar.

Stotine Kubanaca okupile su se ispred američke ambasade, kao i visoki zvaničnici Kube, šefovi američkih kompanija i Amerikanci poreklom sa Kube koji se bore za otopljavanje odnosa dve zemlje.

"Sam pojam embargo znači zabranu, ali su američke sankcije bile mnogo više: one su bile daleko složenije i nemilosrdnije. Zbog njih, uspeli smo da ispunimo svoje planove kada je reč o obrazovanju, kulturi, sportu", rekao je Manuel Lepe iz Kubanskog mirovnog pokreta.

Američki državni sekretar DŽon Keri doputovaće danas u posetu Kubi kako bi ponovo podigao zastavu na novootvorenoj američkoj ambasadi u Havani, skinutoj pre 54 godine.

Obični Kubanci će se radovati, američki biznismeni će praviti kontakte, a Keri će razgovarati sa kubanskim ministrom spoljnih poslova, rimokatoličkim biskupom na Kubi i probranom grupom disidenata, navodi AP.

Posle toga sledi teži deo posla, podseća agencija, dodajući da će se po odlasku Kerija diplomate koje su pregovarale o ponovnom otvaranju ambasade posvetiti novoj fazi poboljšanja odnosa — širenju ekonomskih veza dve zemlje i uvođenju mera poput direktnih letova i poštanskih linija.

Amerikanci takođe žele da reše pitanje imovine konfiskovane posle Kubanske revolucije, dok Kuba ima sopstvene zahteve.

Bivši kubanski lider Fidel Kastro juče je napisao u kolumni objavljenoj na njegov rođendan da SAD duguju ostrvskoj zemlji „milione dolara“ zbog štete pričinjene embargom.

Američki predsednik Barak Obama i njegov kubanski kolega Raul Kastro objavili su 17. decembra da će ponovo uspostaviti diplomatske odnose. Obama je je rekao da će ublažiti američki trgovinski embargo protiv Kube nizom izvršnih akcija koje će Amerikancima omogućiti da lakše putuju na Kubu i trguju sa sve brojnijom klasom privatnih biznismena u toj zemlji.

Kuba danas traži potpuno ukidanje embarga i, kako ocenjuje AP, nije odgovorila na Obamine akcije merama koje bi donele dobrobit običnim Kubancima, poput dozvola za jeftin uvoz ili izvoz proizvoda kubanskih preduzeća koja hoće da posluju sa SAD.

„Mislim da se ovim završava jedna, a počinje druga faza“, rekao je Robet Muz, američki advokat specijalizovan za Kubu.

„Rukovanje, bratske poruke i podizanje zastave, završava se 14. avgusta. Mislim da će tada početi posebni razgovori“, poručio je Muz.

(Sputnjik)