Hronika | |||
DŽejms Huper: Vučić i Tači postigli dogovor o demarkaciji granice i malu razmenu teritorija, Nemačka odbacila taj plan, Makron ima zadatak da utvrdi mogućnosti obnavljanja dijaloga |
subota, 13. jul 2019. | |
Aleksandar Vučić i Hašim Tači postigli su dogovor, koji je Nemačka odbacila, a francuski predsednik Emanuel Makron sada ima ima izviđački zadatak da utvrdi mogućnosti obnavljanja srpsko-kosovskog dijaloga, rekao je za Glas Amerike DŽejms Huper, dugogodišnji balkanolog i bivši visokorangirani američki diplomata. Huper je istakao da Makron dolazi u Beograd na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je, kako kaže, blokirala sporazum, koji su dve strane praktično dogovorile.
"U svemu ovome dogodilo se nešto neverovatno, srpski i kosovski lideri postigli su koncept, koji se odnosio na demarkaciju granice, što je uključivalo i relativno malu razmenu teritorija, a to nisu prihvatili Evropljani", rekao je Huper. Prema njegovim rečima, dvojica lidera su u priličnoj meri došli do dogovora, ali su ga Evropljani odbacili, a ponajviše Nemačka, čiji je stav presudan. Za njega je neverovatno da je sveobuhvatni dogovor odbačen, a da nije ponuđena nikakvo alternativno rešenje. "Potom je nemačka kancelarka Angela Merkel ostavila Makronu da vidi da li postoji način da razbijeni dogovor može da se zameni nekom vrstom procesa, koji bi doveo do novog dogovora", rekao je Huper. Američki stručnjak dodaje da je Nemačka de fakto koordinisala sa kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem, koji je "blokirao dogovor na Kosovu igrajući na nacionalističku kartu", dok je "kancelarka Merkel blokirala dogovor unutar Evropske unije, na nedavnom samitu Zapadnog Balkana u Berlinu". "Obavila je prilično mučan razgovor sa Aleksandrom Vučićem i mislim da je to bio kraj tog dogovora u koji su i Tači i Vučić uložili mnogo truda. Uveren sam da je dogovor bio ostvaren, da bi to znatno doprinelo bržem ulasku Srbije u Evropsku uniju, kao što verujem da bi i Kosovo lakše dobilo članstvo u Ujedinjenim nacijama”, rekao je Huper. Debakl u Berlinu znači i mogući kraj postizanja sveobuhvatnog dogovora u načelu, smatra Huper. On takođe tvrdi da ne postoji alternativa sveobuhvatnom dogovoru, koji po svojoj prirodi iziskuje teritorijalno prilagođavanje, što Merkel odbija kao deo rešenja, prenosi Glas Amerike. (Fonet) |