DŽejms Apaturaj: Vrata NATO-a otvorena za Srbiju

Brisel – NATO nikad ne traži nove članice. Nikad nismo zvali zemlje da nam se pridruže, neophodno je prvo da nam određena zemlja ukaže da želi da se učlani, ističe DŽejms Apaturaj, portparol Severnoatlantske alijanse, razbijajući tezu prisutnu u srpskoj javnosti da članstvo Srbije u ovom savezu nije realno pitanje jer „nas niko nije ni zvao da se pridružimo NATO-u”. Štaviše, nekoliko različitih diplomatskih izvora u sedištu alijanse u Briselu potvrdilo je za „Politiku” da bi eventualna želja Srbije da se pridruži ovoj organizaciji bila prihvaćena sa velikim simpatijama.

Apaturaj u razgovoru za naš list objašnjava da kada određena zemlja iskaže želju da se pridruži alijansi, prema članu 10 Vašingtonskog ugovora, članice NATO-a imaju obavezu da to razmotre.

„Nema sumnje da ukoliko Srbija bude zainteresovana za članstvo i formalno nam ukaže na to da će njen zahtev biti razmotren kao bilo koje druge zemlje”, kaže Apaturaj i ponavlja da NATO neće nikoga pitati ili pokušati da ubedi neku zemlju da mu se pridruži, ali da politika „otvorenih vrata” važi i za Srbiju.

Na pitanje kako NATO gleda na održivost vojne neutralnosti Srbije, Apaturaj ističe da je isključivo na Srbiji da odredi svoju stratešku orijentaciju i da nema sumnje da niko neće terati Srbiju ni u kojem pravcu, barem niko iz NATO-a.

„Ipak, verujemo da je Srbija presudna zemlja za bezbednost na Balkanu. Rastuće partnerstvo Srbije i njenih suseda, kao i Srbije i NATO-a je, prema našem mišljenju, odlučujuće za stabilnost Balkana. Drugo, svi saveznici bi želeli da vide situaciju u kojoj će Srbija naći svoj dom u integracijama, a to znači EU i NATO. Što se tiče neutralnosti, to je na Srbiji da odluči, ali moram da napomenem da mi imamo veoma dobre odnose sa Švajcarskom, Austrijom, Švedskom. Neutralnost ne znači izolovanost”, kaže Apaturaj i dodaje da neke zemlje mogu da budu neutralne, kao što su Irska i Finska, a da ipak znatno doprinose bezbednosti i misijama NATO-a, kao što je misija u Avganistanu.

Na pitanje da ocene saradnju Srbije i NATO-a, pre svega kroz program Partnerstva za mir, više visokopozicioniranih diplomatskih izvora u ovoj organizaciji istaklo je da je „mnogo datih obećanja sa srpske strane, ali i mnogo propuštenih rokova”. Njima, kako kažu, nije jasno zašto je neophodno bezmalo tri godine za imenovanje ambasadora i otvaranje misije Srbije pri NATO-u.

„Nije uvek lako protumačiti šta se misli u Beogradu”, kaže jedan diplomatski izvor dobro upoznat sa situacijom na Balkanu, dodajući da u NATO-u žele da vide punu saradnju Srbije u Partnerstvu za mir, kao i konstruktivnu saradnju i jak politički dijalog o problemima u regionu.

Međutim, problem Kosova i Metohije je, kako „Politika” saznaje, bio uzrok da se sadašnje učešće Srbije u Partnerstvu za mir ocenjuje kao „tiho”. Od proglašenja nezavisnosti Kosova, potom priznavanja od članica NATO-a, kao i početka NATO-ove obuke Kosovskih snaga bezbednosti, iz Beograda su drastično usporeni svi koraci ka realizaciji projekata u okviru Partnerstva za mir, koje inače bezmalo u potpunosti finansira NATO. Osim toga, zvanični Beograd zabrinula je i odluka alijanse da od januara 2010. godine počne sa smanjenjem broja vojnika Kfora i to za početak sa 15.000 na 10.000 vojnika.

Portparol NATO-a kaže da je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen svestan važnosti Kfora ne samo za kosovske Albance već i za kosovske Srbe, ali i za sigurnost u regionu. S druge strane, dodaje on, gledište svih članica je da na Kosovu i Metohiji primarni problem nije bezbednost.

„Naravno, postoji opasnost od nestabilnosti ali za rešavanje tog problema su sposobne civilne policijske snage. Kfor nije pozvan da interveniše od martovskog nasilja što je bilo davno. Osim toga, za svaki stepen smanjenja snaga biće neophodna politička odluka zasnovana na vojnoj proceni i naglašavam da ništa neće biti urađeno ukoliko to ne dozvole bezbednosni uslovi”, kaže Apaturaj i dodaje da nema potpunog povlačenja Kfora, jer će na kraju procesa smanjenja trupa ostati 2.200 vojnika za slučaj da je neophodna brza reakcija.

Profesor dr Branislav Milinković bi do kraja godine trebalo da bude zvanično proglašen za ambasadora Srbije pri NATO-u, kao i da tada bude otvorena zvanična srpska misija (i civilna i vojna) pri ovoj organizaciji.

Kako „Politika” saznaje iz više diplomatskih izvora u alijansi, Milinković je među ambasadorima članica i partnera NATO-a veoma poštovan, kako zbog svog velikog znanja u pitanjima bezbednosti tako i zbog izuzetnih diplomatskih sposobnosti u zagovaranju srpskih interesa.

On je, inače, još od 2004. godine u sedištu alijanse u Briselu prvo kao predstavnik državne zajednice Srbija i Crna Gora, a potom kao specijalni izaslanik Srbije.

Pre ovih funkcija, Milinković je bio ambasador SCG pri OEBS-u, kao i predstavnik u UN i drugim organizacijama, a kao profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa specijalizovao se za pitanja bezbednosti i funkcionisanja međunarodnih organizacija.

(Politika)