DŽefri Saks za RTS: Ne verujem da EU može da uvede sankcije Srbiji ukoliko odbije „Evropski plan za Kosovo“. Bliže smo nuklearnom ratu nego u vreme Kubanske krize

„Sankcije Rusiji su uveli SAD i njeni saveznici. Ali 150 zemalja sveta, uključujući i Srbiju, na su drugoj strani“, rekao je DŽefri Saks u razgovoru za OKO magazin. „Oni samo žele da ovaj rat prestane, ne žele da zauzimaju strane u sukobu, za Rusiju ili za Ukrajinu, već samo ističu kako trguju sa obe strane, ne mrze nikoga. Nisu ni na strani Zapada, ni na strani Rusije, već su na strani mira.“

„Usvesti Amerikanaca ne postoji neutralnost, već samo: ili si s nama ili si protiv nas.“ „Američki koncept unipolarnog sveta je neodrživ, nikada jedna sila u istoriji nije dugo vladala svetom.“ „Sukob Amerike s Kinom i Rusijom globalnu privredu košta hiljade milijardi dolara.“ Ovo su samo neki od stavova profesora na Kolumbija univerzitetu DŽefrija Saksa povodom aktuelne ukrajinske krize. Neki od njih čuli su se u ponedeljak u Beogradu na debati koju je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuka Jeremića.

A svetska karijera DŽefrija Saksa počela je 1985. godine i to zahvaljujući jednoj rečenici: „Ako si pametan, zašto ne odeš u Boliviju.“ Ta opaska se čula iz publike na jednom seminaru na Harvardu sredinom 1985. godine, dok je za tablom stajao tada mladi profesor DŽefri Saks. Tu zemlju tada je tresla hiperinflacija od 24.000 odsto. DŽefri Saks je doleteo u La Paz i šok terapijom brzopotezno inflaciju smanjio na 9 odsto.

Cena Saksove šok terapije bila je otpuštenih 25.000 državnih službenika i 27.000 rudara. Ali, „profesor u farmerkama“, kako su ga tada zvali, hiperinflaciju je zaustavio za samo godinu dana. Nakon toga, isti recept uspešno je primenio je u Poljskoj početkom devedesetih. U Sovjetskom Savezu i bivšoj Jugoslaviji, međutim, šok terapija DŽefrija Saksa nije bila tako uspešna.

„Ako pitate zašto isti saveti imaju različite efekte na različitim mestima, to nije zbog ekonomije, već zbog geopolitike“, kaže DŽefri Saks u razgovoru za Oko magazin.

„Glavna stvar koju sam ja 1989. preporučivao u bivšoj Jugoslaviji, Poljskoj, Sovjetskom savezu i kasnije Rusiji, bila je globalna saradnja sa regionom u krizi da biste izašli iz haosa. Ono što sam savetovao u svakom od tih slučajeva, uključujući i Jugoslaviju, bila je finansijska pomoć spolja, kako bi se pomoglo da se u nestabilnoj situaciji finansije stabilizuju. Kada sam to savetovao u Poljskoj, to je primenjeno. Poljska je bila američki saveznik. Kada sam to predložio za Sovjetski Savez i Rusiju, Vašington je to odbio. Amerika nije želela da Sovjetski Savez izađe iz ekonomske krize tako brzo. Kada sam to predložio za Jugoslaviju, Evropa je to odbila. Evropa nije želela da Jugoslavija preživi. Želeli su da je vide razbijenu. Tako da to nije ekonomija. To je geopolitika“, kaže profesor Saks.

Razgovor Anice Telesković sa DŽefrijem Saksom

Najpoznatiji autor šok terapija na svetu, danas o šok terapijama i ekonomiji, međutim, vrlo retko govori. Pre nekoliko nedelja bio je gost Centralne banke Mađarske, pa je tada, osvrćući se na to vreme  iskreno rekao: „Zahvaljujući 'čoveku sa velikom cigarom', ja sam napravio karijeru.“ Mislio je na Pola Vokera, šefa američke centralne banke, koji je pre 40 godina oborio inflaciju, ali su zbog rasta kamata mnoge zemlje bankrotirale.

Širom sveta Saks je zatim savetovao razne vlade (boravio je u više od 125 zemalja sveta) i bio je specijalni savetnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna. Kasnije se u svojoj karijeri bavio siromaštvom, klimatskim promenama, direktor je Earth instituta.

Poslednjih godinu dana pažnju profesora DŽefrija Saksa preokupira geopolitika. Najveća pretnja svetkom miru su Sjedinjene Američke Države, govori Saks otkako je 24. februara prošle godine krenuo rat u Ukrajini .

Zbog svojih stavova o ratu u Ukrajini DŽefri Saks je za američke medije skoro postao persona non grata. Nedavno je za američku agenciju Blumberg rekao kako Amerikanci stoje iza napada na Severni tok u septembru prošle godine. Nakon što ga je novinar nekoliko puta prekinuo, profesor Saks ljutito je rekao : „Žao mi je, znam da vas nervira ovo što govorim, ali s kim god u svetu da razgovaram o tome, svi misle da su Amerikanci to uradili“.

Ali, to nije prvi put da DŽefrija Saksa prekidaju u poslednjih godinu dana. Na Demokratskom forumu koji je, u saradnji sa Njujork tajmsom, krajem septembra održan u Atini, DŽefri Saks je rekao kako je Amerika najagresivnija država na svetu još od 1950. godine do danas.

„DŽef, DŽefri, zaustavi se“, rekao mu je moderator Jaroslav Kuiš, inače novinar iz Poljske. Nakon što je Saks nastavio da govori, Kuiš je viknuo: „Profesore, ja sam moderator, zaustavite se odmah.“ Saks se tu i zaustavio. 

ANICA TELESKOVIĆ: Profesore Saks, videla sam snimke na kojima vas moje kolege novinari prekidaju usred rečenice. Oni smatraju da su Vaši stavovi kontroverzni. Vi ste jedan od najboljih i najpoznatijih ekonomista na svetu. Kako ste postali takva nevolja?

DŽEFRI SAKS: Živimo u trenutku kad su neke stvari dozvoljene u medijima, a neke nisu. Naravno, to je zbog mojih stavova o ratu u Ukrajini. U Sjedinjenim Američkim Državama o tome postoji zvanično mišljenje. Ako ne delite to mišljenje, oni ne žele da vas čuju. Ponekad vas pozovu za komentar, ali kada kažete nešto za šta znate da je istina, oni to ne žele da čuju. I to onda pravi zabunu.

Ali kada nekoga ko dolazi sa Zapada ovde pitamo ko je najveća pretnja za mir u svetu, uobičajen odgovor je Vladimir Putin. Vaš odgovor je nešto drugačiji?

Moj odgovor je da je ovde reč o sukobu dve supersile. I da je taj sukob mogao da se predvidi još pre 30 godina, kada su Sjedinjene Američke Države, nakon što je okončan Hladni rat, krenule s proširenjem NATO-a. Mnogi su tada upozoravali: „Stanite, nemojte da izazivate novi hladni rat.“ Jedan od najvećih istoričara 20. veka DŽordž Kenan rekao je 1997. da proširenje NATO-a već gura SAD i Rusiju nazad u novi Hladni rat. To proširenje NATO-a se nastavljalo sve dalje i dalje i onda je DŽordž Buš Mlađi 2008. godine zaista napravio strašnu grešku insistirajući da se NATO proširi na Ukrajinu i Gruziju. Ono što je zanimljivo jeste da su evropski lideri u to vreme znali da je ta ideja užasna, mnogi od njih i dalje su aktivni, ali o tome ne govore javno. To je gurnulo SAD i Rusiju u ovaj sukob. Krajem 2021. rat u Ukrajini mogao je, ali i morao je, da bude izbegnut. Predsednik Putin izneo je neke primedbe sa kojima se ja u mnogome slažem i koje su bile razumne. Na primer: „Nemojte širiti NATO na Ukrajinu.“ Da se o tome pregovaralo, ovaj rat bi bio izbegnut. 

Nemojte me shvatiti pogrešno, ne želim sad ja vas da prekinem, ali da li to znači da vi smatrate da je rat legitiman Putinov odgovor na to?

Mislim da je rat bio predvidiv i da je mogao biti izbegnut. Rat, sam po sebi, nije odgovarajući način da odgovorite na NATO pretnje, ali istovremeno je SAD preusmerila milijarde dolara za naoružanje. To je razlog zašto je Ukrajina relativno efikasno pregurala prethodnu godinu, jer je Amerika Ukrajince naoružala do zuba. Bez toga ne bi bilo rata. Rat ne bi bio moguć. Ne tražim izgovore za rat, ali ono što govorim jeste da ne treba tražiti izgovore za krah američke diplomatije, jer američka diplomatija jeste krahirala. Kad je Putin izneo svoje primedbe 2021. godine, ja sam nazvao američke lidere i rekao: pregovarajte kako biste izbegli rat. Međutim, oni su odbili da pregovaraju. 

Da, poručili ste im: sram vas bilo. Ali zbog Vaših stavova zovu vas i Putinovim korisnim idiotom. S druge strane, čini se da Vi mislite da su idioti negde drugde. Rekli ste da takozvani evropski lideri koriste ekonomiju kao geopolitičko oružje?

Nikoga nisam nazvao idiotom, ali ono što govorim jeste da su posledice naših velikih grešaka bile predvidive. Ja sam već bio angažovan u Sovjetskom Savezu pre 33 godine, kada sam bio savetnik Gorbačova. Bio sam i ekonomski savetnik Jeljcina. Bio sam savetnik i ukrajinskog predsednika Kučme. Savetovao sam, dakle, obe strane. I znam da je pre više od 30 godina Zapad obećao da neće širiti NATO ka Istoku ni za jedan inč. Ali to obećanje su prekršili, i kada su to učinili pametni ljudi su znali da je to strahovita greška. Zatim su oni nastavili da krše obećanja i širili NATO dalje ka Istoku, sve dalje i dalje dok se nisu sapleli o žicu sa Ukrajinom i Gruzijom. Jer je Putin vrlo jasno rekao 2007. i 2008: „Stanite, ovo je naša crvena linija, prestanite da pretite proširenjem NATO-a. Mi ne želimo vojne baze u našoj blizini, ne želimo da budemo okruženi NATO-om: Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Turska, Gruzija, potpuno ste nas okružili u Crnom moru“. On je to objasnio. Trebalo je da znamo da to vodi u rat, ali nismo imali dovoljno osećaja. 

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Šta je sa ostatkom sveta? Jesmo li usamljeni?

Vi ste većina. Većina sveta nije uvela sankcije Rusiji. Oko 150 zemalja sveta to nije učinilo. U režimu sankcija su Amerika i njeni saveznici. Dakle, SAD, Kanada, Velika Britanija, Evropska unija, Japan, Koreja, Australija, Novi Zeland, Singapur. I to je skoro cela lista. Ali 150 zemalja sveta su na drugoj strani. One samo žele da ovaj rat prestane, ne žele da zauzimaju strane u sukobu: za Rusiju ili za Ukrajinu. One samo ističu kako trguju sa obe strane, kako ne mrze nikoga, ističu kako nisu ni na strani Zapada ni na strani Rusije, već su na strani mira. Zato što je ovaj rat pretnja za sve nas, ali i za ceo svet. On podriva svetsku ekonomiju, i postoji velika pretnja uništenja koja može da eskalira svakog dana. Srbija je na strani većine, to je sigurno. Ali o tome se ne čuje mnogo jer zapadni mediji dominiraju, a oni su u skladu sa pogledima američke vlade.  

Početkom devedesetih svedočili ste ekonomskom uništenju Rusije. Može li Srbiji sada da se dogodi isto, ako odbije Evropski plan za Kosovo, koji neki zovu ultimatumom?

Niko ne bi trebalo da ucenjuje bilo koga u današnje vreme. To je poenta. Bilo bi neverovatno pogrešno od Evropske unije da uvede sankcije kako bi pokušala da diktira nečiji odgovor u veoma komplikovanoj diplomatskoj situaciji. To je smešno, nadam se da ćete nešto uspeti da učinite. Ne verujem da oni to i mogu, zato što je za tako nešto neophodna većina u Evropskoj uniji, gde se odluke donose jednoglasno. Tako da nisam siguran oko toga. U praksi ne bih brinuo, ali, u principu, to bi bio neverovatno pogrešan pristup. 

U knjizi „Kraj siromaštva“ primetili ste kako geopolitika određuje ekonomiju. Umalo ste postali savetnik Ante Markovića u kritičnom trenutku za opstanak Jugoslavije. Vidite li neku sličnost između tog i ovog vremena?

Bio sam angažovan na takozvanom strukturnom planu Ante Markovića početkom devedesetih godina. Taj plan bi, ekonomski gledano, sigurno radio. Ali politički okvir mu to nije dozvolio. U Jugoslaviji je bila i hiperinflacija, koja je mogla da se zaustavi, ali van Jugoslavije bilo je onih koji su želeli njen raspad, a unutar Jugoslavije nije bilo političke podrške da se na federalnom nivou plan reformi primeni. To je bila realnost. Ono što sam u to vreme savetovao bilo je dobro ekonomski, ali za primenu toga bila je neophodna politička podrška, koja je izostala. 

Zašto mislite da je aktuelna ekonomska kriza gora od one iz 2008. godine?

Ova kriza nije primarno ekonomska. To je geopolitička kriza. Mi smo bliže nuklearnom ratu nego što smo bili 1960-ih godina. Verovali ili ne, bliži smo nuklearnom ratu nego što smo bili u oktobru 1962, u vreme Kubanske krize. Mala grupa ljudi u nekoliko zemalja ceo svet je izložila pretnji nuklearnog rata. 

Šta je sada vaša šok terapija za američku ekonomiju. Rekli ste: povećajte poreze, nemojte štampati novac.

U američkom kontekstu uvek govorim da je neophodno povećanje poreza. Jer to je sistem napravljen po meri bogatih, koji ne vole baš da plaćaju poreze, a onda siromašni ljudi nemaju čak ni zdravstvenu negu. To nije način da se izgradi pristojno društvo. Ja živim u Njujorku, u mom komšiluku, prema poslednjim računicama, živi 42 milijardera. Dobro, nisu baš toliko blizu mene, ne stanujem u delu gde su milijarderi, oni žive na drugoj strani grada. Oni ne plaćaju puno poreza, što znači da društvo ne funkcioniše na odgovarajući način. Ja već decenijama govorim da bismo morali da imamo veće poreze. Umesto toga političari vole da kažu: „Mi ćemo dati poreske olakšice.“ Taj pristup ne obezbeđuje dovoljno prihoda, i zbog toga naš dug raste. Pre 30 godina bio je oko 35 odsto, sada je dostigao 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zato što politička klasa u Americi, u obe partije, u suštini podržava bogate, daje im poreske olakšice, ono što treba da se plati plaća tako što se zadužuje, i dug nastavlja da raste. To nije put da se izgradi pristojno društvo. 

Pre nekoliko nedelja u Mađarskoj ste rekli da živite déjà vu stagflacije, kao na početku vaše karijere. Ali šta to znači za nas, za male ekonomije kao što je Srbija, u okolnostima visoke inflacije i niskog privrednog rasta? Gledamo li mi u mogući déjà vu, ili reprizu rasta kamata, visoke inflacije, problema s dugom?

Suštinski, mi ćemo imati ekonomsku krizu sve dok ovaj rat bude trajao, a ako rat eskalira ekonomska kriza biće još gora. Ako tenzije između Kine i Amerike nastave da rastu situacija će biti sve gora i gora. 

To košta hiljade milijardi dolara?

Uništili smo svetsku ekonomiju zbog geopolitičkog konflikta. Sedamdesetih godina prošlog veka svetska ekonomija je bila uništena uglavnom zbog krize na Bliskom istoku, odatle su došla dva velika naftna šoka, rast cena nafte. Danas je ovo globalna geopolitička kriza. Rat u Ukrajini, tenzije između Amerike i Kine, deo su iste priče. SAD je u sukobu sa dve zemlje koje smatra neprijateljima i to razbija svetsku ekonomiju. Naravno, svako plaća cenu toga. 

Ali čega bi, u tom smislu, morale da pribojavaju male ekonomije kao što je Srbija?

Umesto da se pribojavaju, Srbija i 150 zemalja sveta, koje nisu deo ovog sukoba, treba da insistiraju da se konflikt reši politički, a ne ratom. I glavna poruka bi sada trebalo da bude: „Mi želimo da ovaj rat prestane.“ Umesto da rat prestane odmah, mi imamo „abrams“ i „leopard“ tenkove, sad se govori i o mlaznim lovcima. To je spirala eskalacije, a oni nam govore: ne brinite, ne brinite. Mi želimo da svako u ovom haosu kaže: „Prestanite da ratujete, sedite za pregovarački sto.“ To je pitanje na kome lideri svetskih sila treba da pokažu odgovornost. Do sada oni to nisu pokazali. Da li je predsednik Bajden bar jednom pozvao predsednika Putina od 24. februara prošle godine? Koliko ja znam, nije. Nijednom nisu razgovarali. Nijednom jedan drugome nisu rekli: kako da izbegnemo katastrofu? Oni međusobno ne razgovaraju. To je neodgovorno prema ostatku sveta.

Piše: Anica Telesković

(RTS)