Dušan Nikezić: EPS će napraviti dug od milijardu evra, platiće ga građani, što praktično znači da će svaka kuća u Srbiji dobiti dodatni račun za struju od 400 evra

 “Kolaps u EPS-u nije smeo da se desi, a do njega je dovelo neodgovorno upravljanje, usmereno isključivo na isisavanje para, partijsko zapošljavanje i kapilarne glasove. Sav gubitak koji EPS napravi, a napraviće bar milijardu evra, platiće ljudi u Srbiji, što praktično znači da će svaka kuća u Srbiji dobiti dodatni račun za struju od 400 evra”, kaže u intervjuu za list “Nova” Dušan Nikezić, član SSP i predsednik Resornog odbora za privredu i finansije te stranke.

“Do pre samo dve nedelje niko ne bi pomislio da treba da budemo srećni ako imamo struju i grejanje, a ova vlast je uspela nemoguće: da najvećeg proizvođača struje na Balkanu dovede do bankrota, i to u vreme kada sve energetske kompanije ostvaruju fantastične finansijske rezultate”, navodi Nikezić.

I u budžetu za 2022. imamo skrivene izdatke. Šta su najveći problemi?

Nedopustivo je da u budžetu postoje bilo kakvi skriveni izdaci, a Fiskalni savet je utvrdio da je u Budžetu za 2022. godinu taj iznos čak 1,3 milijarde evra. Najveći problem je odsustvo brige za najugroženije, pošto u uslovima visoke inflacije, koja je najviše ugrozila najsiromašnije, ova vlast Budžetom smanjuje socijalna davanja.

Dodatno, smanjuje se i podršku domaćoj privredi, dok se subvencije stranim investitorima povećavaju sa 112 na 170 miliona evra. Umesto šačice stranih investitora, tim novcem smo trebali da pomognemo 1.700 domaćih privrednika sa 100.000 evra, a time bi zaposlili nove radnike, angažovali naše resurse i povećali domaće investicije.

Informisani smo da Beograd dobija nikad veći budžet, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da će gradska kasa biti punija zahvaljući privrednoj aktivnosti, većem broju zaposlenih i većim zaradama. Ako je sve tako sjajno, zašto onda grad Beograd neretko dobija novac iz tekuće budžetske rezerve? Ima li to veze sa predstojećim izborima?

U pravu ste. Upravo zbog pomoći republičke Vlade od 7,8 milijardi dinara i pomoći EU od 1,2 milijarde dinara i planiranog deficita od 11 milijardi dinara, ovo neće biti rekordni budžet Beograda, već rekordna rupa u gradskom budžetu, koja iznosi neverovatnih 20 milijardi dinara.

Najveći problem je što je, uprkos značajnom rastu gradskih troškova, život Beograđana sve lošiji. Za osam godina bukvalno ništa nije izgrađeno, ukinute su brojne beneficije našim sugrađanima, dok su stotine miliona evra za infrastrukturne projekte preusmerene na angažovanje partijskih firmi i stranačkih aktivista.

Šta ćemo sa kineskim prodorom u Srbiju kroz kredite? Kakve to političke i finansijske reperkusije može da ima?

Smatram da je izuzetno važna saradnja sa Kinom, kao jednom od vodećih svetskih ekonomskih i tehnoloških sila. Međutim, zahvaljujući odsustvu strategije i politike ove vlasti, odnos Kine i Srbije je danas klasičan primer neokolonijalizma. U Kinu izvozimo jeftine sirovine, a uvozimu skupu visokotehnološku opremu, pa u našem izvozu 84% čine bakar i ruda bakra, a 6% neobrađeno drvo, dok u uvozu, vrednom preko tri milijarde evra, najveće učešće imaju telekomunikaciona, medicinska i računarska opremu.

Takođe, skoro sve velike infrastrukturne projekte grade Kinezi. Trenutno dugujemo Kini 1,23 milijarde evra, ali kada se pogledaju svi potpisani i dogovoreni projekti, dug samo prema ovoj zemlji će za nekoliko godina preći 15 milijardi evra, što znači da će svako prosečno domaćinstvo u Srbiji samo Kini dugovati 6.250 evra. Trenutno možda još više zabrinjava i to što je država počela da bez tendera angažuje kineske firme i na projektima koje ne finansira kineske država, već domaće poslovne banke, čime se šalje poruka da domaće građevinske firme, inženjeri i radnici nisu potrebni Srbiji.

Konačno, Kina je počela da u Srbiju izvozi prljavu tehnologiju, čime ugrožava i zdravlje ljudi, pa vidimo da su danas najveći zagađivači u zemlji upravo kineske firme: Ziđin u Boru i Hestil u Smederevu, dok će Linglong, mega fabrika guma u Zrenjaninu, zagađivati ceo region.

Najavljeno je povećanje plata i penzija od januara sledeće godine, kao i pomoć penzionerima, neposredno pred izbore. Da li je to neodrživo?

Problem sa platama i penzijama nije u njihovom povećanju, već u činjenici da ih je pojela inflacija u ovoj, a slično će se desiti i u 2022. godini. Zato bi plate i penzije morale da budu značajno veće. Međutim, ova vlast već godinama neguje siromaštvo kao način života, pa zato ne čudi što je Srbija danas među četiri najsiromašnije zemlje u Evropi, dok više od polovine stanovnika živi na ivici siromaštva.

Upravo zato je nedopustivo što su u budžetu javne nabavke za državni aparat i dalje 850 miliona evra veće nego 2012. godine, što znači da smo samo od tih para mogli da povećamo plate lekara početnika na 1.000 evra, plate nastavnika i vaspitačica na 700-800 evra i plate medicinskih sestara na 600 evra, povećamo subvencije poljoprivrednicima na 12.000 dinara po hektaru i obezbedimo pomoć od 100 evra mesečno za 250.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakva primanja.

Nema budućnosti Srbije bez ulaganja u ljude, u njihovo obrazovanje, njihova primanja i bolji život.

(Nova.rs)