Душан Никезић: ЕПС ће направити дуг од милијарду евра, платиће га грађани, што практично значи да ће свака кућа у Србији добити додатни рачун за струју од 400 евра

 “Колапс у ЕПС-у није смео да се деси, а до њега је довело неодговорно управљање, усмерено искључиво на исисавање пара, партијско запошљавање и капиларне гласове. Сав губитак који ЕПС направи, а направиће бар милијарду евра, платиће људи у Србији, што практично значи да ће свака кућа у Србији добити додатни рачун за струју од 400 евра”, каже у интервјуу за лист “Нова” Душан Никезић, члан ССП и председник Ресорног одбора за привреду и финансије те странке.

“До пре само две недеље нико не би помислио да треба да будемо срећни ако имамо струју и грејање, а ова власт је успела немогуће: да највећег произвођача струје на Балкану доведе до банкрота, и то у време када све енергетске компаније остварују фантастичне финансијске резултате”, наводи Никезић.

И у буџету за 2022. имамо скривене издатке. Шта су највећи проблеми?

Недопустиво је да у буџету постоје било какви скривени издаци, а Фискални савет је утврдио да је у Буџету за 2022. годину тај износ чак 1,3 милијарде евра. Највећи проблем је одсуство бриге за најугроженије, пошто у условима високе инфлације, која је највише угрозила најсиромашније, ова власт Буџетом смањује социјална давања.

Додатно, смањује се и подршку домаћој привреди, док се субвенције страним инвеститорима повећавају са 112 на 170 милиона евра. Уместо шачице страних инвеститора, тим новцем смо требали да помогнемо 1.700 домаћих привредника са 100.000 евра, а тиме би запослили нове раднике, ангажовали наше ресурсе и повећали домаће инвестиције.

Информисани смо да Београд добија никад већи буџет, а заменик градоначелника Горан Весић изјавио је да ће градска каса бити пунија захваљући привредној активности, већем броју запослених и већим зарадама. Ако је све тако сјајно, зашто онда град Београд неретко добија новац из текуће буџетске резерве? Има ли то везе са предстојећим изборима?

У праву сте. Управо због помоћи републичке Владе од 7,8 милијарди динара и помоћи ЕУ од 1,2 милијарде динара и планираног дефицита од 11 милијарди динара, ово неће бити рекордни буџет Београда, већ рекордна рупа у градском буџету, која износи невероватних 20 милијарди динара.

Највећи проблем је што је, упркос значајном расту градских трошкова, живот Београђана све лошији. За осам година буквално ништа није изграђено, укинуте су бројне бенефиције нашим суграђанима, док су стотине милиона евра за инфраструктурне пројекте преусмерене на ангажовање партијских фирми и страначких активиста.

Шта ћемо са кинеским продором у Србију кроз кредите? Какве то политичке и финансијске реперкусије може да има?

Сматрам да је изузетно важна сарадња са Кином, као једном од водећих светских економских и технолошких сила. Међутим, захваљујући одсуству стратегије и политике ове власти, однос Кине и Србије је данас класичан пример неоколонијализма. У Кину извозимо јефтине сировине, а увозиму скупу високотехнолошку опрему, па у нашем извозу 84% чине бакар и руда бакра, а 6% необрађено дрво, док у увозу, вредном преко три милијарде евра, највеће учешће имају телекомуникациона, медицинска и рачунарска опрему.

Такође, скоро све велике инфраструктурне пројекте граде Кинези. Тренутно дугујемо Кини 1,23 милијарде евра, али када се погледају сви потписани и договорени пројекти, дуг само према овој земљи ће за неколико година прећи 15 милијарди евра, што значи да ће свако просечно домаћинство у Србији само Кини дуговати 6.250 евра. Тренутно можда још више забрињава и то што је држава почела да без тендера ангажује кинеске фирме и на пројектима које не финансира кинеске држава, већ домаће пословне банке, чиме се шаље порука да домаће грађевинске фирме, инжењери и радници нису потребни Србији.

Коначно, Кина је почела да у Србију извози прљаву технологију, чиме угрожава и здравље људи, па видимо да су данас највећи загађивачи у земљи управо кинеске фирме: Зиђин у Бору и Хестил у Смедереву, док ће Линглонг, мега фабрика гума у Зрењанину, загађивати цео регион.

Најављено је повећање плата и пензија од јануара следеће године, као и помоћ пензионерима, непосредно пред изборе. Да ли је то неодрживо?

Проблем са платама и пензијама није у њиховом повећању, већ у чињеници да их је појела инфлација у овој, а слично ће се десити и у 2022. години. Зато би плате и пензије морале да буду значајно веће. Међутим, ова власт већ годинама негује сиромаштво као начин живота, па зато не чуди што је Србија данас међу четири најсиромашније земље у Европи, док више од половине становника живи на ивици сиромаштва.

Управо зато је недопустиво што су у буџету јавне набавке за државни апарат и даље 850 милиона евра веће него 2012. године, што значи да смо само од тих пара могли да повећамо плате лекара почетника на 1.000 евра, плате наставника и васпитачица на 700-800 евра и плате медицинских сестара на 600 евра, повећамо субвенције пољопривредницима на 12.000 динара по хектару и обезбедимо помоћ од 100 евра месечно за 250.000 старијих од 65 година који немају никаква примања.

Нема будућности Србије без улагања у људе, у њихово образовање, њихова примања и бољи живот.

(Нова.рс)