Dug islandskih banaka 11 puta veći od bruto proizvoda zemlje

Na Islandu raste nezaposlenost, kompanije se zatvaraju, a banke su nagomilale dug 11 puta veći od bruto domaćeg proizvoda. Jedino što "cveta" na ostrvu, jesu prodavnice polovne robe.

Island je prošlog oktobra bio na ivici bankrotstva, godinu dana kasnije privreda je zabeležila pad za deset odsto, raste nezaposlenost koje pre krize nije gotovo ni bilo, a kompanije se zatvaraju.

Jedino što "cveta" na ostrvu su prodavnice polovne robe. Banke su nagomilale dug 11 puta veći od bruto domaćeg proizvoda i upropastile idiličan život na Islandu, koji je pre toga bio najugodnije mesto za život.

Island je do prošle jeseni važio za "nordijskog tigra". Građanima se život za kratko vreme preokrenuo, od uživanja u blagodetima finansijskog raja u puko preživljavanje.

"Promenio se način kupovine hrane i odeće. Ne mogu da kupim ništa novo ovih dana, ni za sebe, ni za sina, ali ima mnogo važnijih stvari od novih krpica", rekla je Tanja Sif Arnadotir.

Većina Islanđana kredite je uzela u stranoj valuti. Kada je domaća kruna propala, rate su se udvostručile, tako da se sada 320.000 ostrvljana bori ne samo sa finansijskim, nego i sa psihološkim posledicama krize.

"Ogromna je promena u ponašanju nacije. Gotovo 80 odsto ljudi bira jeftinije domaće proizvode, više se kupuje u diskontima. Islanđanima je sada bitna cena i količina, a ne marka i pokazivanje", istakao je analitičar Galupa Ejnar Ejnarson.

Islanđani okrivljuju bankare što su im oduzeli blagodeti u kojima su uživali do prošle godine. Domaće banke su ribarsku ekonomiju pretvorile u međunarodni finansijski raj, ali su se u inostranstvu zadužile više od 60 milijardi dolara. Time su dovele u pitanje finansijsku likvidnost zemlje.

Mali Island, sa dve milijarde evra deviznih rezervi i bruto domaćim proizvodom od jedva 15 milijardi, nije mogao da garantuje za njihove dugove. Heroji nacije postali su zločinci.

"Mi smo imali neku vrstu revolucije. Posle takvog iskustva, ljudi menjaju način razmišljanja i vrednovanja. Novac više nije najvažniji kao što je bio prethodnih godina", naglasio je profesor sociologije Jon Olafson.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj savetuje Islandu da, ukoliko postane član Evropske unije, što pre uvede evro kao sredstvo plaćanja da bi smanjio rizik za strane ulagače.

OECD kaže da je za oporavak privrede neophodno smanjiti broj domaćih banka, strogo nadzirati finansijski sistem a javni dug smanjiti povećanjem poreza.

Zvanični Rejkjavik je krajem jula podneo zahtev za članstvo u Uniji i očekuje ekspresno učlanjenje, jer je tri četvrtine propisa već usklađeno sa evropskim zakonodavstvom.

(RTS)