недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дубравка Ђедовић Хандановић: Забрана ископавања литијума супротна стратешким интересима Србије, морали би да надокнадимо штету инвеститорима
Хроника

Дубравка Ђедовић Хандановић: Забрана ископавања литијума супротна стратешким интересима Србије, морали би да надокнадимо штету инвеститорима

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 07. октобар 2024.

 Ђедовић-Хандановић: Забрана ископавања је супротна стратешким интересима Републике Србије

Министарка рударства и енергетике казала је да није чула "ни један прави аргумент зашто се предлаже забрана експлоатације".

 Она је изложила аргументе за копање и казала како "свака одговорна држава настоји да обезбеди заштиту лежишта критичних стратешких минералних сировина и да подстиче дугорочна, одржива решења за превазилажење социјалних, еколошких и геополитичких изазова у вези са несташицом минералних сировина".

 "На данашњи свет и живот био би незамислив уколико не бисмо располагали критичним минералним сировинама. Тражња за њима расте сваки дан и земље које располажу овим сировинама се утркују да искористе своје доминантне позиције у глобалним ланцима снабдевања... Одговор Републике Србије на ове захтеве и изазове је рационално управљање минералним ресурсима, уз константну и појачану контролу на укупан утицај на животну средину. Република Србија располаже значајним резервама литијума, бакра, злата, молибдена, само да поменем неке, а самим тим и могућност да рационалном минералном политиком нагло развије своју привреду и тако се прикључи петој индустријској револуцији", прочитала је она. 

Србија би морала да надокнади штету инвеститорима

Министарка је рекла да би забрана ископавања литијума "значила да тржиште Републике Србије није отворено, а није ни слободно".

 "Наведеном забраном би компаније, чија би делатност била ископавање литијума, без разумног оправдања биле стављене у лоши положај у односу на остале компаније које се баве рударском делатношћу, а улагања која су већ извршена у овој области била би потпуно бесмислена. Истовремено, компанијама које су у складу са позитивним прописима Републике Србије већ извршиле одређена улагања, наведеном забраном би било нарушено и њихово уставно право на имовину", рекла је она. 

 Такође је рекла како "Република Србија би засигурно била обавезна да надокнади сву штету која је за инвеститоре".

Ђедовић-Хандановић (опет) "криви оне бивше"

Министарка рударства криви Демократску странку Србије и њихове наследнике, јер је за "време њиховог мандата Рио Сава добила дозволе". Потом је цитирала једну по једну дозволу, те зачуђено рекла да "они нису довели Рио Тинто, не би сада ни причали о овом пројекту". 

"Хајде да видимо ко је отворио та широм врата и како су они уопште и зашто дошли у Србију. Такође смо чули да од почетка, и цитирам, од почетка су недовољно радили транспарентно. Од почетка, вероватно од тада када су дошли у Србију. Па да ли то значи да ви оптужујете ваше партнере за позиције које су потписали овај предлог овог закона? Да ли их је заправо 86? Да ли сте заправо мислили на њих када сте рекли да од почетка све раде недовољно транспарентно? Баш ме то занима, само да ево појасните грађанима Србије на шта сте тачно мислили", рекла је министарка. 

Не одговоривши шта је ова власт сада потписала са Рио Тинтом, те толико инсистира да отворе рудник, Ђедовић-Хандановић поручила је посланици Несторовић да "ако хоће да види уговоре, да се обрати својим коалицином партнерима", мислећи на прве дозволе од пре више од 15 година. 

Ђедовић-Хандановић пита опозицију што траже само забрану експлоатације литијума и бора, кад имамо још ископавања која нам загађују средину

"У овом предлогу занимљиво је да се једино тражи забрана експлоатације литијума и бора. Били бисмо прва земља која је то урадила. Морам да констатујем да на пример није тражила забрану експлоатације уљних шкриљаца, што је забрањено у великом броју земаља, а ви то код нас нисте тражили", рекла је Ђедовић.

 Она је критиковала предлог измена закона, рекавши да су неки подаци нетачни, а други неодговорни. 

 Долина Јадра није најплоднија земља, Хрватима жао што немају литијум

Ђедовић-Хандановић рекла је да је земља у долини Јадра пете и шесте категорије, да није најплоднија земља, те да ће моћи да се развија паралелно са рудником. 

 У одбрану пројекта Јадар, министарка је, између осталог, рекла:

предложене мере методе пречишћавања воде постоје од средине 20. века и у континуираној су примени

Јадар би био подземни рудник на дубини од 370 до 650 метара копови не постоје, јер копови су површински рудници истраживање је спровођено дуго и прикупљени подаци од 20 година

преко 70 одсто потреба за водом би се подмиривало из сопствених извора, путем прикупљања атмосферских вода, дотока подземних вода у рударске просторије или пречишћавањем и рециклирањем вода које се већ користе у процесу прераде

отпад ће бити у чврстом, а не у течном облику, те има далеко мањи утицај на околину

Пројекат ЈАДАР неће утицати на водоснабдевање локалног становништва јер се већина насеља водоснабдева из градске водоводне мреже

Хрвати би највише волели да имају литијум - "жале, жале што га немају".

Пројекат Јадар био би подложан једној од виших рудних ренти на свету, пет одсто од прихода компаније, без обзира да ли она има губитак или добитак

уколико би постојала сама екстракција и рафинација, процена утицаја на наш БДП је близу један одсто, а у апсолутним износима 0,7 милијарди из 2023. године. Уколико би ишли до производње катода за батерије, онда би утицај на наш брутодомаћи производ био близу два одсто, а у релевантним износима 1,4 милијарде евра. Уколико би имали производњу батерија у нашој земљи, онда би утицај на БДП био близу четири одсто, у апсолутном износу 2,8 милијарде евра. Уколико би имали производњу електричних возила, онда би утицај на БДП био 15,14 одсто, тачније 11,4 милијарде евра

пројекат утиче на 52 стално насељана домаћинства, од којих је 51 већ добровољно расељено

Гласила Унитед Медиа почела другу кампању

Министарка је окривила медије УМ да су "започели другу кампању од 2022. против литијума", те одабрала неколико наслова и саговорника које је навела као примере. 

 "'У овим гласилима сваком је дозвољено да каже шта год пожели а да за то не сноси никакву одговорност", рекла је она, не појаснивши да ли под тиме мисли и на гостовања саговорника који су за пројекат Јадар, а који у медијима УМ такође гостују. 

 Казала је како САНУ није стао против овог пројекта, већ поједини академици, те стала у одбрану немачке државне секретарке Франциске Брантнер, рекавши да су њене речи погрешно протумачене. 

Ђедовић-Хандановић напада појединце

"Помињете Ратка Ристића као стручњака, али нигде не кажете да је то уствари политичар. Колико је странака променио? Што је био кандидат за градоначелника Београда? Што се тиче Драгане Ђорђевић,  нисте напоменули да је од 1. децембра 2020. године и током целе 2021. године била запослена у Министарству рударства и енергетике и тада ништа није рекла ни написала против пројекта Јадар", рекла је она. 

 Наставила је критику појединаца. 

 "Упркос томе што се занемарује став стручњака, уједно се буне и протестују они који су сопствену земљу продали Рио Тинту и омогућили да се рудник развија. То је најсликовитији пример лицемерија. На протесту у Лозници на фотографији видимо жену Дијану Ђедовић, лидерку странке Слободе и Правде, а на том протесту био је и Божидар Ђедовић, који је са братом продао земљу и кућу Рио Тинту", рекла је она. 

 Потом је оптужила и остале еколошке активисте Небојшу Петковића и Златка Кокановића да су или чланови њихових породица продали земљу Рио Тинту, или да су то покушали да ураде сами.  

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер