Dragoljub Mićunović: Srbija nema pretenzije da upravlja Kosovom

Rešenje kosovskog problema može da se nađe samo na međunarodnoj konferenciji, ukoliko se želi stabilan mir jer svako nametnuto rešenje uvek će biti izvor budućih kriza, kaže dr Dragoljub Mićunović, šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, objašnjavajući u intervjuu za „Politiku”, ideju koju je izneo na poslednjem zasedanju ove institucije, a „o kojoj treba razmisliti.” On ističe da je dobio ohrabrenje od „dosta evropskih poslanika za ovu ideju, što ga ohrabruje da nastavi da insistira na njoj”.

Međunarodnu konferenciju ste pomenuli samo kao ideju?

Predlog za održavanje međunarodne konferencije ide preko vlade i diplomatskim sredstvima. Ja sam želeo da podstaknem inicijativu da se održi međunarodna konferencija, na kojoj bi učestvovali Beograd, Priština i Brisel, pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je dao mandat Euleksu za određene reforme i izgradnju institucija na Kosovu. Želeo sam da tu ideju „predložim za razmišljanje”. Na kraju krajeva, to je jedino rešenje, jer je neprihvatljivo ono što albanska strana sada traži, a to je priznanje svršenog čina, prema kome nema o čemu da se razgovara. Naravno da ima o čemu da se razgovara i razgovaraće se.

Šta podrazumeva ova inicijativa?

Moja ideja je da mi treba da pođemo od realnog stanja na Kosovu, a savršeno je jasno da Srbija nema pretenzije da upravlja Kosovom. Činjenica je da je dva miliona ljudi izabralo svoje predstavnike i proglasilo svoju državu, ali uz protivljenje jednog manjeg broja stanovnika u toj državi i protivljenje države od koje se otcepljuju. O toj činjenici se mora voditi računa, ako se želi trajno i zadovoljavajuće rešenje.Španski poslanik u PSSE je govorio o opasnom presedanu „svršenog čina“ ignorisanjem međunarodnih institucija. Ako želimo da stabilizujemo situaciju u regionu, hajde onda da razgovaramo šta se dešava sa nealbanskim stanovništvom, u kakvom je ono položaju i šta ono preferira. Postoji nametnuti Ahtisarijev plan, koji mi nismo prihvatili, ali dajte da vidimo ima li mogućnosti da se on revidira, da se na nov način reši pitanje severa Kosova, autonomija srpskih enklava i niz drugih pitanja o prirodi suvereniteta i prava na posebne veze manjina sa maticom. Budući da je Kosovo još pod ingerencijom Rezolucije 1244 SB UN, to znači da je ono internacionalizovano pitanje i zato se insistira na razgovorima Prištine i Beograda pod okriljem Euleksa čiji mandat određuje Savet bezbednosti. Kada je to tako, onda je valjda jedino moguće da se održi međunarodna konferencija na kojoj bi učestvovali Beograd, Priština i Brisel, pod pokroviteljstvom SBUN, na kojoj bi se rešila sva pitanja. Mnogi poslanici SE smatraju ovu ideju vrlo dobrom.

Ima li izgleda da ona postane sastavni deo nekog zvaničnog dokumenta PSSE?

Savet Evrope rešava pitanja ljudskih prava i ima ograničen oblik delovanja. On može da raspravlja o tim pitanjima, a u svim izveštajima o stanju ljudskih prava na Kosovu navedeno je da ono nije zadovoljavajuće, pa i u ovom poslednjem Bjerna fon Sidova, na osnovu koga je usvojena Rezolucija o Balkanu. Ova rezolucija nema formu preporuke Savetu ministara, ali sledeća će već imati. Fon Sidov je ponovo izabran za izvestioca, on će sastaviti rezoluciju, koja će obuhvatiti kompletno stanje na Kosovu, uz preporuke, a o tome će raspravljati SE. Fon Sidov bi trebalo da ima politički draft izveštaja negde u decembru, što znači da bi nešto moglo da se pripremi već za januarsko zasedanje PSSE. Ja ću, naravno, insistirati na ovoj svojoj ideji kod svih koji mogu uticati na odluku o njenom sazivanju. Naravno, o njoj treba da razgovaram i sa predsednikom naše države i ministrima u Vladi kao i sa drugim parlamentarnim partijama i političkim činiocima. Koliko sam iz dosadašnjih razgovora razumeo, takva ideja bi bila korisna za rešenje kosovskog problema.

Imate li potvrdu nekih zemalja da bi vas podržali?

To ne mogu da kažem. Šta znači zemalja? U PSSE sede ljudi iz različitih partija zemalja članica SE i oni samostalno odlučuju kako će glasatii koje će inicijative pokretati. Evo sad su radikali imali jednu deklaraciju o Jarinju, ali za deklaraciju možete da sakupite u kafeteriji dvadesetak poslanika, ali o tako nečemu se, međutim, ne raspravlja.

Vi niste pominjali Jarinje?

Ne, Jarinje je jedan konkretan slučaj i, po mom mišljenju, bolje je da ga mi ne pominjemo. Dakle, o tome nije bilo reči na plenarnoj sednici PSSE, i dobro je što je tako.

U Strazburu je bilo reči i o zabrani „parade ponosa”, a, čini se, da je to privuklo veću pažnju od Kosova?

Ta deklaracija je ista kao ona radikalska. Dakle, 21 poslanik je sačinio deklaraciju u kojoj se osuđuje Srbija zbog zabrane „parade ponosa”, ali ta deklaracija uopšte nije ušla na dnevni red PSSE, o tome se nije raspravljalo uopšte…

Ovde se stekao utisak, po izveštajima, da je tome posvećena velika pažnja…

To je stvar razumevanja naših medija, ali o tome nije bilo reči na plenarnoj sednici PSSE.

(Politika)