Dragoljub Mićunović: EU I SAD čuvaju Vladu

Premijer, potpredsednik Vlade i predsednik države napravili su značajan korak ka rešenju kosovskog pitanja. Čini se da odatle nema povratka i ta će saradnja ići sve dok se ne donese konačna odluka. Oni su zbog toga zaštićeni, i mogu da razumem da i Brisel i Vašington kažu da ne žele da menjaju tim koji treba da završi ovaj zadatak.

Ovako u intervjuu za “Blic” Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, objašnjava razloge međunarodne podrške aktuelnoj vlasti i njihova upozorenja da izbore ne treba sad raspisivati.

Jedan od osnivača i prvi predsednik DS odlikovan je nedavno najvišim francuskim priznanjem Legijom časti za najduži kontinuitet u širenju sloboda, razvoju demokratije i evropske orijentacije kod nas. Zbog tog “građenja demokratije” Mićunovićeva upozorenja imaju posebnu težinu:

- Dobro je što je nastavljena proevropska politika u smislu da se čini sve da se dobije datum za početak pregovora sa EU, pogotovo kad su u pitanju razgovori s Prištinom. Ali kad se to završi i počnu pregovori sa EU, ako se ne budu razvijale demokratske vrednosti i demokratske reforme, ove zasluge će biti brzo zaboravljene. Moramo se suočiti sa zabrinjavajućim pojavama ugrožavanja prava i sloboda građana, posebno manjinskih grupa, različitim oblicima netolerancije i diskriminacije, deficitom vladavine prava, nefunkcionisanjem institucija i porastom nasilja. A siromaštvo i nezaposlenost pritiskaće društvo.

Kakva je sudbina Vlade nakon svega što je objavljeno o premijeru?

- Problem ove vlade je pre svega problem autoriteta, jer najveća stranka nije dala premijera. Vidljiv je raskorak između Dačića i Vučića i bez obzira što govore da je sve harmonično, izbijaju konflikti i povremeno dolazi do usijanja. I to je slučaj s objavljivanjem kontakata sa pojedincima iz Šarićeve grupe. Pitanje kompromitacije premijera će doći kasnije ako budemo imali jasne dokaze. Ipak, i nedoslednost u izjavama donela je štetu Dačiću. U pitanju je istraga koja traje godinama i u kojoj su napravljeni značajni rezultati, dok je to još DS vodila. Istraga nije dovršena, došlo je do promene vlasti i sad imamo drugog čuvara tajnih kutija čiji sadržaj ne bi smeo da bude dostupan nikome osim tužiocima.

I kad bi mogli biti izbori?

- Da li će to biti na jesen, do kraja godine ili ranije, ne znam, moguća su iznenađenja. Vlada je uzdrmana, ne deluje funkcionalno i optimistično. Polako je pristižu ekonomski i finansijski problemi. Neće moći sve da se pokrije isključivo borbom protiv korupcije, pa čak ni dobijanjem datuma za pregovore. Glavni problem je nezaposlenost.

Niste odobravali izbacivanje Dušana Petrovića i Vuka Jeremića iz stranke?

- Kod nas se vrline često proglašavaju za mane, i obratno. Ako u nekoj stranci ima rasprave, ja to smatram vrlinom, a ne nedostatkom. Nije dobro kada se žudi za monolitnošću. To je izraz koji je Tito mnogo cenio i uvek govorio „naša partija je monolitna“. A iz te monolitne Titove partije izbačeno je dva miliona ljudi, dok se najzad nije raspala. Pitanje poslaničkih mandata bilo je postavljeno tako da se bira između partijske discipline i razumevanja odnosa stranke prema pravima, pojedincu i unutrašnjoj demokratiji. Mislim da stranka ako hoće da uspe mora da nađe što širi okvir za sve demokratski orijentisane ljude. U tome nema ničeg ličnog, to je stvar principa. Znam da je efikasnost veoma bitna za stranku, ali o svim važnim stvarima, da bi se izbegle greške, moramo se dogovoriti.

Zar nije dogovoreno na sednici GO DS?

- Nije dogovoreno i nije se o tome argumentovano razgovaralo. Problem oko te odluke i disciplinovanja poslanika je zakon koji je ukinuo blanko ostavke, pa sada mandatom autonomno raspolaže poslanik, a ne stranka. Za mene se postavilo pitanje: možete li nekoga sankcionisati ako se on pridržava svog prava?

Ali glasalo se?

- Jeste, ja sam glasao protiv, ostao sam u manjini. Smatram da je moje pravo da se zalažem za poštovanje procedura i prava, da je to u interesu stranke. Da stranka ima dva poslanika manje, samo zato da bi se pokazalo da se strogo izvršavaju i većinske pogrešne i neubedljive odluke, nije čak ni pragmatično. Smatrao sam i smatram da je veoma važno da DS sačuva debatu i da ima hrabrosti da čuje argumente, čak i da ispravi odluku koja je doneta ako se pokaže lošom. Postoje institucije koje su zasnovane na efikasnosti i autoritetu, vojne ili privredne, ali političke stranke moraju imati i nešto više, moraju biti zasnovane i na saglasnosti, jer su u pitanju slobodni ljudi koji imaju svoja mišljenja i uverenja koja treba usaglasiti.

(Blic)