Драган Ђилас: Режим опстаје захваљући томе зато што ћуте академици, професори, новинари, људи из културе и бизниса; По мом мишљењу председнику САНУ није место у Куриру

Председник Странке слободе и правде за Данас о помирењу у региону, предстојећој економској кризи и Уједињеној опозицији Србије.

Осуђују их људи попут Милорада Вучелића, првог човека РТС-а у време Олује који је информацију о нападу на Крајину и стотине хиљада људи који беже пустио у 17. минуту дневника! Вучелић, Вучић, Дачић, Шешељ… Све „велике патриоте“- појам храбрости. Али храбрости на речима које су слали из сигурности београдских станова, док су избегле терали на Косово“, каже у разговору за Данас Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, коментаришући хајку београдских медија на Бориса Милошевића, потпредседника хрватске владе, због одласка у Книн и присуства обележавању Олује.

Ђилас је недавно навео и да на овај свет сви долазимо као људи, па тек потом као Хрвати и Срби и да као људи с овог света одлазимо и да је за почетак потребно да се сложимо око оцене те војне операције.

* Верујете ли да је у скоријој будућности могуће помирење не само са Хрватима, већ и Албанцима, Бошњацима и како наћи ствари које нас спајају, а притом не потезати старе размирице и ране из прошлости?

– Помирење је предуслов напретка региона. Морамо престати да живимо у ратовима од пре 25 или 75 година. До помирења неће довести они који су окрвавили руке или језике, него они који су одувек били за мир. И генерације које долазе. По истраживању КОМС-а 21 одсто младих верује да треба радити на помирењу Срба и Албанаца, а статус оставити за касније. Баш као што смо то у Декларацији о помирењу Странке слободе и правде и написали.

* Настављени су разговори Београда и Приштине, али јавност у Србији не зна баш куда воде ти преговори и о чему се заправо преговара.

– … и тако већ осам година. Вучић сам за себе каже да је паметан. У складу са његовом „памећу“ је и резултат разговора.

* Председник САНУ Владимир Костић у интервју Куриру међутим каже да не завиди никоме у сфери политике који учествује у покушајима решавања косовског проблема и наводи да се за српско културно наслеђе и појединачну и колективну безбедност наших људи на Косову и Метохији морамо борити „зубима и ноктима“.

Режим опстаје захваљући томе што ћуте и све што се  дешава прихватају као нормално академици, професори, новинари, људи из културе, бизниса… Ћуте да би избегли последице, не схватајући да ће пре или после, на овај или онај начин, зло закуцати и на њихова врата

– Не читам Курире, Информере, Телеграфе, као ни остала пропагандна гласила која служе за ширење мржње и „убијање“ свих којих другачије мисле. Не коментаришем ништа што они објаве. Сматрам да је срамота што за такво гласило говори председник САНУ. Овај режим не опстаје на људима који су се продали за 30.000 динара како би преживели. Он опстаје захваљући томе што ћуте и све што се  дешава прихватају као нормално академици, професори, новинари, људи из културе, бизниса… Ћуте да би избегли последице, не схватајући да ће пре или после, на овај или онај начин, зло закуцати и на њихова врата. Зато су за мене оних 3.000 лекара који су се потписали именом и презименом хероји. По мом мишљењу, др Костићу је место међу њима, а не у Куриру.

* Ваша странка предлаже, ипак, поступно решење косовског проблема. Шта то подразумева?

– Око статуса не можемо да се договоримо. Али можемо око тога да Албанци слободно путују кроз Србију, да се уз упут Фонда лече код нас, да се млади баве спортом, да се сарађује у области културе и образовања, да економија функционише. Можемо да положимо цвеће и венце на места где су убијени цивили, Албанци и Срби, да хапсимо ратне злочинце, да Албанци који су током рата чували Србе гостују на РТС-у, а Срби који су спасавали Албанце на приштинској телевизији. Да уз помоћ Европе економски растемо и почнемо да живимо као људи. Као људи имаћемо и шансу да нађемо решење.

* Осим што предлажете решење односа Србије и Косова, понудили сте и економски програм за спас Србије, с обзиром да ће како тврдите на јесен стићи  велика економска криза, иако власт каже да економски стојимо много бољу него многе европске земље и да за сада нема говора о отпуштању радника.

– Да вас питам једно питање. Ако се човеку поквари телевизор и мора да за поправку издвоји 200 евра, да ли ће га то више погодити ако зарађује 3.000 евра или 300 евра месечно? Па колики лажов или колико луд треба да будеш да кажеш да ће сиромашна Србија боље проћи кроз кризу од пребогате Немачке или Норвешке!?

Од нове године предлажем програм за добар живот свих грађана Србије и оних који гласају за Вучића и оних којих гласају за ССП. Људи заслужују да живе добро. И не говорим шта би требало да се уради него како да се то уради. Кад је кренула корона, предложили смо да се помогне онима који су угрожени, а не да се паре дају свима. Субвенције за плате за оне којима је приход мањи у првом полугодишту, повећање за око 40 одсто плата лекара, наставника, сестара, васпитачица науштрб финансирања сулудих пројеката, бесплатан оброк у школи и куповина уџбеника уместо куповине оружја, улагање 200 милиона евра у изградњу и реконструкцију школа, обданишта, болница, а не у пројекте на којима раде кинеске фирме, кинески радници и кинеске машине.

* Не тврди само власт да стојимо добро, већ је и амерички амбасадор Годфри гостујући на Хепију навео да економска моћ Србије расте и то зато што је Србија постала привлачније место за директне стране инвестиције, укључујући и америчке.

– Од свега што је икад изговорено у тој емисији могу да коментаришем само напад мржње на националној основи којем је од стране М. Марића био изложен професор Данијел Синани или напад на породицу ректорке Иванке Поповић. У тој емисији често гостују осуђени ратни злочинци и криминалци попут Кристијана Голубовића, на ту телевизију нико из опозиције није позван годинама. Гостовање америчког амбасадора у очима многих све наведено аболира. Америка је највећа сила света не само због економске моћи и војне супремације већ и због степена демократије и слободе које уживају њени грађани. Из интервјуа господина Палмера ВОА сам схватио да се САД за те слободе залажу и кад је српско друштво у питању. Гостовање господина Годфрија ме је зато више него зачудило.

* О вашем предлогу економских мера није известио готово нико, осим ретких медија. Да ли сте бојкотом избора изгубили и шансу да опозиција буде бар мало видљивија у директном ТВ преносу седница парламента? Ви међутим тврдите да је бојкот јасно показао да је Србија једнопартијска држава.

– Не тврдим то ја. То се види из састава овог лажног парламента. И то види цела Европа која је променила однос према режиму Александра Вучића. Нема опозиције у парламенту једнако нема парламента. Диктатура је огољена.

* Ваше колеге из Удружене опозиције Србије наводе да такав једнопартијски парламент неће трајати пун мандат. На основу чега се темеље таква тумачења и да ли очекујете неке притиске из Европске уније, која није баш оштро реаговала ни на ток избора, али ни на недавне демонстрације испред парламента.

На нама је да покажемо да ли хоћемо у ЕУ па да као Хрватска добијемо 22 милијарде евра помоћи или ћемо пратити Вучића на његовом путу ка Кини

– Јасни ставови посланичких група РеНеwЕуропе, Зелених и Социјалдемократа о томе да избори нису били фер и демократски, неотварање ниједног новог поглавља, прихватање иницијатива српске опозиције за слање посебних комисија које ће се бавити медијима и владавином права и то од стране 311 посланика европског парламента, десетине текстова о српском режиму и прилога на медијима широм ЕУ су само део онога што се десило у само 30 дана после лажних избора. Мислите ли да је то мало? На нама је да покажемо да ли хоћемо у ЕУ па да као Хрватска добијемо 22 милијарде евра помоћи или ћемо пратити Вучића на његовом путу ка Кини. И примити кинеску вакцину коју нико други у Европи примити неће.

* Како ће Удружена опозиција вратити поверење грађана, када је захваљујући режимским медијима постало нормално да је за све лоше у земљи крива бивша власт у којој сте и Ви учествовали?

– Није кривица само у режимским медијима. Већ сам говорио и о кривици свих оних који ћуте како не би постали мета тих напада. Зашто професионални новинари не изађу и не кажу да људи који раде у Информеру, Куриру, Српском телеграфу, Пинку нису новинари?

Кривицу за стање данас сносе и такозвани професионални медији који за осам година скоро никада нису истраживачким новинарством показали да режим лаже када рецимо за мене каже да сам украо 619 милиона, да имам 25 милиона у некретнинама, да у извештају Верице Бараћ стоји да сам преко Дајрект медије контролисао медије, да је дуг Београда 1,2 милијарде… И сличне, само мање оптужбе, за моје колеге. Где су новинари који су радили рецимо на Б92 и РТС-у до 2012. да кажу да ли је исто било тада и сада када више нико од њих малтене нема посао? Докле ће исти простор у професионалним медијима имати политичари који изађу на Вучићеве изборе и добију 0,1- 0,2 одсто гласова и ми који ипак представљамо део народа? Докле ће простор добијати они који критикују али без икаквог предлога шта да се ради? Или су предлози типа треба опозиција да путује по Србији и разговара са грађанима. Па ја сам за годину дана био само у Куршумлији пет пута! Наравно, далеко од тога да људи из опозиције не праве грешке. Праве и те како. Али већина то ради под огромним притиском и већина је спремна да се мења и да на грешкама учи.

* Може ли добар избор заједничког председничког кандидата да промени однос грађана према опозицији?

– Ја сам у политику ушао да решавам проблеме, а не да анализирам шта је ко рекао, шта ко мисли и шта би било кад би било. У складу са тим одговор препуштам аналитичарима.

* У марту сте у отвореном писму позвали Вучића да се заустави док не буде прекасно и да онај ко воли отаџбину, он је не дели. Нисмо ли ми већ дубоко подељено друштво?

– Јесмо наравно. Зато је наша обавеза да победимо и да те поделе зауставимо. Да постанемо нормално друштво задовољних људи, људи који се не плаше.

(Данас)