Дојче веле: Мафијаш руши Ердогана – преко Јутјуба

 Познати турски мафијаш, који се налази у бекству, оптужује власти за криминал као и да су му помогли да побегне. Истраживачи кажу да су оптужбе додатно нарушиле популарност турског председника Ердогана и његове странке.

Мафијаш и „кум“ Седат Пекер је видео-порукама придобио људе на интернету. На Јутјубу је објавио пет снимака – сваки је постао виралан и практично диктирао сутрашње насловне стране новина. Пекер упућује јаке оптужбе познатим политичарима из владајуће странке: каже да су умешани у убиства, силовања, шверц дроге, злоупотребу моћи и друге криминалне радње.

У исто време, како извјештава овај мафијаш, турска влада га је годинама штитила од кривичног гоњења – чак је од владе добио и полицијску заштиту.

У порукама Пекер посебно циља на министра унутрашњих послова Сулејмана Сојлуа. Министар га је наводно упозорио кад је против њега покренута истрага, након тога је побегао из Турске да би избегао затвор, тврдио је Пекер у једном видеу.

Сада је министар на танком леду. Будући да власти нису истражиле наводе Пекера, позиви опозиције министру Сојлуу да поднесе оставку све су јачи. Пошто до сада није покренута истрага, још увек није јасно шта је истина, а шта није.

Пекер, који је побегао у иностранство у јануару прошле године, одавно је познат турској јавности. Сматра се ветераном турског подземља, неколико пута је одговарао пред судом, а осуђен је и за „оснивање злочиначке организације“.

Ердоганова ћутња се освећује

Наступ на Јутјубу представља додатно нарушава имиџ Реџепа Тајипа Ердогана. Турски председник дуго је ћутао. Тек након што се о Пекеровим открићима седмицама расправљало у јавности, Ердоган је био присиљен да заузме став:

„Испуњава нас тугом кад видимо да у нашој земљи постоје јадни и недостојни људи, који се ослањају на помоћ мафијашких банди. Баш као терористичке организације, и криминалне банде су исте отровне змије“, рекао је Ердоган након седнице владе ове седмице.

Политиколог Ибрахим Услу из Центра за друштвене студије у Анкари сматра да је Ердоганова изјава дошла прекасно. „Ако један човек, који је побегао из земље, клевеће и вређа власт, владајућа странка АКП мора одмах да делује и направи Анкетни одбор у парламенту“, каже Услу.

Политиколог мисли да је ово фијаско за Ердоганову партију и да је код људи остало мало поверења у правосуђе и правну државу.

Истраживачи јавног мњења истичу да тврдње Пекера већ негативно утичу на популарност владајуће странке: Према истраживању турског института Метропол, подршка АКП-у износи 27 одсто – то је пад од невероватна 33 одсто у односу на изборе у јуну 2018. године.

Једна друга анкета показује да је председник Ердоган и лично изгубио популарност. Само 40 одсто грађана га оцењује позитивно, и то га ставља на тек четврто место иза градоначелника Анкаре и Истанбула из редова опозиције: Мансура Јаваса и Екрема Имамоглуа, и такође опозиционе политичарке Мерал Аксенер из ултранационалне странке.

Пад популарности првенствено је последица економске кризе и лоших пандемијских услова, објашњава Ибрахим Услу. „Пекерова полемика можда неће имати директан утицај на резултате анкета. Али, дугорочно ће срушити поверење у владу“, сматра Услу.

Политиколог Барис Достер са Универзитета Мармара претпоставља да ће објаве на Јутјубу непосредно утицати на Ердоганову власт и моћ. „Доћи ће до колапса популарности АКП“, каже Достер. Јер, опозиција ће користити тешке оптужбе које је изнео мафијашки бос. „Било би право чудо, ако би се власт опоравила“, каже Достер.

Мафија и политика: уиграни тим

Фикри Саглар, посланик турске Републиканске народне партије, најјаче опозиције у земљи, каже да оптужбе Пекера нису усамљени пример. „Власти се никада нису дистанцирале од мафије“, каже он. „Пекерове поруке показују да су власти блиске са мафијом.“

Многим Турцима открића мафијашког кума враћају успомене на мрачно поглавље: деведесетих година се претпостављало да постоји спрега између високих државних званичника и подземља. Политичка убиства или случајеви када су људи једноставно нестајали преко ноћи доводе се у везу са криминалним организацијама. Но, конкретних доказа за то ретко има.

Мафијаши, често из десничарског екстремистичког миљеа, појављују се све више у кругу високих представника владе. У априлу 2020. године десничар и шеф екстремистичке мафије Алатин Чакићи пуштен је превремено на слободу, што је резултат закона о амнестији.

Због пандемије, око 90.000 затвореника је раније пуштено из затвора – укључујући бројне насилнике и криминалце попут Чакићија. Али на превремену слободу нису пуштени новинари, активисти опозиције нити затвореници који имају здравствене проблеме.

Након пуштања на слободу Чакићија, уследио је његов контроверзни састанак с политичаром Девлетом Бахчелијем, Ердогановим млађим партнером у влади и председником ултранационалистичке странке МХП – обојица се сматрају присталицама десничарског екстремистичког покрета „Сиви вукови“.

(Дојче веле)