Dojče vele: EU dozvolila upotrebu brašna od crva - Ima li zdravstvenih rizika?

 EU je prvi put odobrila upotrebu brašna od larve crva brašnara. Ali, pomisao na crve u hrani kod mnogih ljudi izaziva gađenje. Oni, međutim, sadrže važne hranljive materije i vitamine, ali i visoku koncentraciju proteina.

Gadi vam se? Pomisao na crve u hrani kod mnogih ljudi izaziva gađenje. Ovu reakciju nauka naziva „prehrambenim tabuom“. Neki insekti, životinje, biljke ili gljive, koje su u principu jestive, postaju tabu u određenom kulturnom ili društvenom kontekstu i stoga se ne konzumiraju, piše Dojče vele (DW).

Naprimer, pobožni hindusi ne jedu govedinu, vernici muslimani i Jevreji ne jedu svinjetinu, a u zapadnim kulturama mnogi osećaju gađenje prema konzumiranju insekata.

Ipak, prema procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), insekti su sastavni deo ishrane za oko dve milijarde ljudi širom sveta, posebno u delovima Afrike, Azije, Srednje i Južne Amerike. Više od 2.000 vrsta insekata smatra se jestivim.

Brašno od larvi crva sada dozvoljeno u EU

Evropska unija (EU) je sada prvi put odobrila upotrebu brašna od larvi crva u prehrambenim proizvodima. Ova dozvola se odnosi na brašno dobijeno od larvi žitnog insekta – žutog crva brašnara (Tenebrio molitor). Dakle, ne radi se o konzumiranju celih crva, prženih skakavaca ili svilenih buba – što neki možda zamišljaju kao horor-scenario.

Ovo visoko proteinsko brašno u budućnosti će se u malim količinama koristiti u industrijski proizvedenim pekarskim proizvodima poput hleba i kolača, proizvodima od sira, testenini i prerađenim proizvodima od krompira.

Nema zdravstvenog rizika

Brašno od larvi žitnog crva – brašnara ne predstavlja zdravstveni rizik, inače ne bi bilo odobreno za upotrebu, upozorava i Savezna kancelarija za zaštitu potrošača i bezbednost hrane u Nemačkoj.

Pre odobrenja, proizvođači moraju podneti zahtev za svaku vrstu insekta koji žele da plasiraju na tržište, u skladu sa Uredbom EU o „novoj hrani“ (Novel-Food-Verordnung). Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) sprovodi temeljnu naučnu procenu, kako bi osigurala da je hrana bezbedna za ljudsko zdravlje.

Dozvoljene količine su ograničene: hleb sme da sadrži maksimalno četiri grama brašna na 100 grama gotovog proizvoda, dok je za sir maksimalna količina jedan gram na 100 grama proizvoda.

Mogući patogeni u brašnu eliminišu se UV-zračenjem pre upotrebe. Ova metoda ujedno povećava sadržaj vitamina D3 u prahu.

Zašto su larve žitnog crva pogodne za ishranu?

One sadrže važne hranjive materije poput gvožđa, cinka i vitamina B12. Imaju i veliku koncentraciju proteina. Novoodobreno brašno od larvi žitnog crva sadrži između 50 i 55 posto proteina. Osim toga, u njemu je i svih devet esencijalnih aminokiselina ali i zdrave masti, vlakna i važni vitamini.

Njihova proizvodnja je ekološki prihvatljivija u poređenju s tradicionalnim izvorima proteina poput govedine, svinjetine i piletine. Potrebno im je manje vode, hrane i prostora, te proizvode manje emisija štetnih gasova.

Skriveni životinjski sastojci u mnogim proizvodima

Životinjski sastojci već dugo postoje u pekarskim proizvodima, testenini i sirevima, ali ih je često teško prepoznati jer su skriveni iza aditiva ili stručnih izraza.

Mnoge industrijske pekare već dugo koriste L-cistein (E920), kako bi testo imalo ujednačenu konzistenciju i bolji kvalitet. Ova aminokiselina se često dobija od svinjskih čekinja ili perja, a ne mora biti posebno deklarisana.

Otprilike 35% sireva u svetu se pravi od životinjskog sirišta – enzima iz želuca preživara, najčešće teladi. Oni razgrađuju mlečne proteine i omogućavaju sirenje mleka bez da se ukiseli. Ovaj proces je ključan za proizvodnju sira i omogućava mu da se stvrdne, jer odvaja čvrste sastojke mleka od tečnosti.

Želatin je takođe prisutan u mnogim proizvodima. Ova proteinska smesa dobija se iz kože i kostiju goveda i svinja. Želatin stabilizuje čorbe i soseve, zgušnjava krem sireve i povezuje pahuljice u musli pločicama.

Insekti su već prisutni u prehrambenim proizvodima.

Od 2021. godine četiri vrste insekata su već odobrene za upotrebu u EU – najčešće u sušenom obliku ili u prahu:

Osušeni žuti crv brašnar (Tenebrio molitor)

Migratorni skakavac (Locusta migratoria)

Kućni cvrčak (Acheta domesticus)

Larva žitnog kukca (Alphitobius diaperinus), poznata i kao buffalo crv

Ovi insekti mogu biti sastojci u prerađenim mesnim proizvodima, pekarskim proizvodima, smesama za pečenje, testenini, pici, grickalicama poput čipsa ili kikirikija u hrskavom omotaču, čokoladi, siru, marmeladi, musliju, muslipločicama i mnogim drugim proizvodima.

Ko želi da se kloni ovih sastojaka, treba pažljivo čitati listu sastojaka. Insekti su u principu obavezno deklarisani: prehrambeni proizvodi, koji sadrže insekte, moraju biti jasno označeni prema EU regulativi. Deklaracija mora uključivati latinski i domaći naziv insekta, kao i njegov oblik upotrebe.

Takođe, na proizvodu mora biti jasno navedeno da može izazvati alergijske reakcije kod osoba alergičnih na rakove, mekušce i grinje.

(Dojče vele-N1)