Dmitrij Medvedev: Ruska ekonomija nekonkurentna na međunarodnom planu

MOSKVA – Globalna finansijska kriza je pokazala da je ruska privreda nekonkurentna na međunarodnom planu, izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, ističući da je to nateralo rukovodstvo zemlje da se opredeli za nov prilaz u određivanju razvojne strategije.

Medvedev je upozorio da u Rusiji nisu na vreme uočene sve posledice negativnog uticaja globalne ekonomske krize na pretežno sirovinski usmerenu domaću privredu, prenela je agencija Itar - Tas.

Ozbiljan pad u ekonomskoj aktivnosti „tera nas da se oštrije odnosimo prema realizaciji naših prioriteta, kao i na radikalnija i odlučnija rešenja”, kazao je Medvedev i precizirao da se to prvenstveno odnosi na strukturu ruske privrede.

Kad je reč o prelasku ruske privrede na inovacioni razvoj, Medvedev je rekao da se takvi koraci u nekim oblastima ekonomije mogu napraviti „prilično brzo”, dok u drugim delatnostima, kako je naglasio, on „nema iluzija” da je to moguće uraditi u kratkom razdoblju.

Izmeniti ekonomski model koji je Rusija nasledila od bivšeg Sovjetskog Saveza biće, prema rečima Medvedeva, „dosta komplikovano”, jer takav pristup zahteva ogromne investicije.

Medvedev ipak veruje da je sirovinsku usmerenost ruske privrede moguće izmeniti za relativno kratak period, kako bi se u razdoblju od pet do deset godina mogla izgraditi „visokotehnološka industrija”.

Novi ekonomski kurs, prema njegovim rečima, ne znači da Rusija, „treba da se odrekne (proizvodnje) nafte i gasa” koja je sada dominantna.

„Mi će mo i dalje izvoziti naftu i gas, a takođe razvijati energetsku saradnju sa drugim zemljama”, naglasio je ruski predsednik, uz opasku da bi nova ekonomija trebalo da ima „odgovarajući obim”.

„Ja smatram da je taj zadatak rešiv, i to u ne tako dalekoj budućnosti”, zaključio je Medvedev.

Opoziciono nastrojeni ekonomisti u Moskvi navode da je Rusija u periodu 2000. do 2008, kad je ostvarivala visoke stope privrednog rasta, u proseku od 6,5 do osam odsto godišnje, postala još zavisnija od izvoza nafte i prirodnog gasa kojima je obezbeđivala u tom razdoblju više od 45 odsto ukupnog deviznog priliva.

Nakon prošlogodišnjeg naglog pojeftinjenja nafte, a početkom ove godine i gasa, ruski izvozni prihodi su više nego prepolovljeni. Budžet je postao deficitiran, a privredna aktivnost se, u uslovima oštre globalne ekonomske krize, smanjila za osam do deset odsto, računato prema godišnjoj osnovi.

Kritički nastojeni ekonomisti u Moskvi navode da je pad ruske ekonomije potkraj prošle i u prvom polugođu ove godine bio osetno veći nego u bilo kojoj zemlji članici Grupe osam najrazvijenijih država sveta.

Poznati ruski makroekonomista Sergej Glazjev, jedan od najupornijih kritičara ekonomske politike Kremlja, smatra da je najava novog privrednog krusa, za koji se sada zalaže Medvedev, „usledila sa velikim zakašnjenjem”.

Glazjev tvrdi da je inovacioni razvoj trebalo forsirati znatno ranije, u vreme kada je na svetskom tržištu vladala veoma visoka konjunktura, a Rusija imala, zahvaljujući stalnom rastu cena nafte i drugih energenata, rekordnu deviznu zaradu.

On je krajem prošlog meseca uputio otvoreno pismo ruskim vlastima pozivajući ih da korenito i brzo promene sadašnji, liberalni, privredni model i opredele se za politiku inovacionog razvoja, ukinu monopolski položaj dolara i stvore uslove za konvertibilnost domaće valute - rublje.

Takva strategija bi naglo ojačala ekonomsku poziciju Moskve na regionalnom i globalnom nivou i stvorila uslove da Rusija već za desetak godina uđe u grupu pet privredno najrazvijenijih zemalja sveta, tvrdi Glazjev.

(Tanjug)