Đorđe Vukadinović: Zapadu je u Srbiji pre svega stalo da gura agendu kosovske nezavisnosti i da radi na što većem udaljavanju Beograda od Moskve. Sve drugo ih manje zanima

Politički analitičar Đorđe Vukadinović je u emisiji "Takovska 10“ ocenio da su izbori potrebni i vlasti i opozciji, i da će birači najbolje prosuditi ko je odogovoran za oštre političke tenzije i neku vrstu pat pozicije i ćorsokaka. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da, prema političkoj teoriji, nema nijednog razloga da se ide na izbore, ali da očigledno u Srbiji važe neka pravila igre koja su “specifično naša“. Istraživač javnog mnjenja Vladimir Pejić navodi da, bez obzira na burna dešavanja poslednjih par meseci, nije bilo spektakularnih promena u raspoloženju javnog mnjenja i rejtinzima stranaka.

Opozicione stranke koje organizuju proteste "Srbija protiv nasilja" podnele su predsedniku Republike i formalno zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja godine, dok je odgovor predsednika i vladajuće stranke bio da će opozicija dobiti izbore "brže nego što se nada“. Kao rok, u javnosti se spominje decembar ove godine.

Logično je da opozicija traži izbore, ali je malo zakasnila, jer bi veću težinu taj zahtev imao u maju ili početkom juna, kada je iza tog zahteva jedna masa od stotinu i više hiljada ljudi sa ulice“, smatra Vukadinović

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da su izbori očigledno potrebni i vlasti i opoziciji, pošto o njima glasno pričaju.

“Kada biste gledali političku teoriju, nemate nijedan razlog da idete na izbore. Vlast ima dvotrećinsku većinu u Skupštini i većinsku podršku javnog mnjenja“, navodi Vuk Stanković.

Međutim, napominje, očigledno u Srbiji važe neka pravila igre koja su “specifično naša“.

“Što zbog uticaja ulice, što zbog vrlo intenzivnog medijskog života, oštrih polemika, možete da dođete i u tu situaciju da zatražite poverenje legitimiteta i u ovom trenutku je to opcija sada“, kaže Vuk Stanković.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje da su izbori potrebni i jednima i drugima.

“Logično je da opozicija traži izbore, ali je malo zakasnila, jer bi veću težinu taj zahtev imao u maju ili početkom juna, kada je iza tog zahteva jedna masa od stotinu i više hiljada ljudi sa ulice“, smatra Vukadinović.

Kreatori i organizatori protesta su tada, dodaje, rekli da ih to ne zanima.

“Tada predsednik Vučić poziva, naravno poziva iz svojih razloga, da smanji tenziju, da smanji pritisak, da smanji masovnost ljudi na ulicama verovatno, ali oni to sa indignacijom odbijaju“, objašnjava Vukadinović.

Odluka o raspisivanju, o formatu izbora i koji će biti održani ili ne, ocenjuje, sada zavisi od vlasti, dok bi ranije uticaj opozicije bio veći.

“Sada postoje oštre političke tenzije. Samo dva mala primera – situacija u parlamentu i situacija u vašem studiju pre letnje pauze“, podseća Vukadinović.

To je, prema njegovim rečima, neka vrsta ćorsokaka, a “ko je za to odgovoran, to će birači da prosude“.

“To jeste neka vrsta pat pozicije, koja se najbolje razrešava izborima“, smatra Vukadinović.

“Nije bilo spektakularnih promena u javnom mnjenju i rejtinzima stranaka“

Istraživač javnog mnjenja Vladimir Pejić navodi da, bez obzira na burna dešavanja poslednjih par meseci, nije bilo nekih spektakularnih promena u raspoloženju javnog mnjenja i rejtinzima stranaka koji bi naveli vlast ili opoziciju da izađu na izbore ili ne.

“Opozicija bi po definiciji trebalo da traži izbore i da koristi svaku priliku da bi promenila stanje stvari. To je i u političkoj teoriji sasvim normalno. Sa druge strane, nisam siguran da bi izbori u junu mesecu bili dobri, ne zato što bi rezultat bio dobar ili loš, nego zato što bi u vreme onih tenzija ti izbori doveli do potencijalnih problema i incidenata i nečega što nije poželjno“, ocenjuje Pejić.

Sada, dodaje, kada je stanje u društvu generalno gledano koliko-toliko normalnije, smatra da je za državu i društvo bolje da se oni održe u nekim normalnim uslovima.

“Da li će biti ove godine ili početkom naredne, mislim da nije toliko bitno“, kaže Pejić.

Međunarodni faktor – šta hoće strane ambasade

Kada je reč o izborima, njima je bilo važno da izguraju kosovsku agendu, što više ustupaka i popuštanja Srbije. Po meni su dobili dosta toga i previše od strane ove vlasti. Isto tako, i kada je reč o udaljavanju Srbije od Rusije, to je suštinski ono do čega je njima stalo. Da li će dopustiti izbore, još uvek ne odlučuju baš u toj meri“, ocenjuje Vukadinović

Što se tiče uloge međunarodnog faktora i da li je on više za izbore ili protiv, Pejić smatra da se uloga stranog faktora često, po pitanju vremena održavanja izbora – precenjuje, bez obzira što se možda neki procesi ubrzavaju ili usporavaju sa ili bez izbora.

“Mislim da međunarodni faktor, za razliku od nekih drugih stvari gde imaju vrlo veliki uticaj na mnoge događaje i procese, što se tiče izbora nije u toj meri zainteresovan. Mislim da ne treba ni očekivati da će oni sprečiti ili podstaći izbore“, kaže Pejić.

Vukadinović smatra da odluka nije presudno u rukama stranih ambasada.

“Kada je reč o izborima, njima je bilo važno da izguraju kosovsku agendu, što više ustupaka i popuštanja Srbije. Po meni su dobili dosta toga i previše od strane ove vlasti. Isto tako, i kada je reč o udaljavanju Srbije od Rusije, to je suštinski ono do čega je njima stalo. Da li će dopustiti izbore, još uvek ne odlučuju baš u toj meri“, ocenjuje Vukadinović.

Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je, kada se govori o uticaju stranih ambasada, u pitanju mistifikacija.

“Postoji zainteresovanost domaćih političkih aktera, pre svega zainteresovanost vlasti koja ne beži od izbora, da izbora bude. Neće biti iznenađenje ako bude parlamentarnih izbora. Opozicija hoće izbore, negde će verovatno biti malo korekcije nekih izbornih uslova, da bi to moglo da se koliko-toliko fer odvija koliko u našim okolnostima može da bude fer. Ne treba, u trenutku kada postoji rat u Ukrajini gde su uprte oči čitavog sveta, verovati da je nešto na Zapadnom Balkanu toliko bitno za razvoj događaja u Evropi i svetu“, zaključuje Vuk Stanković.

(RTS)