Ђорђе Вукадиновић: Вучић мало завлачи, баца сигнале и намигује Истоку, али зна да му политичка будућност и опстанак на власти зависе од Запада

 Избори су Александру Вучићу потребни ради одржања фасаде демократичности и плурализма, или привида да је све скоро нормално, сматра самостални посланик Ђорђе Вукадиновић, док професор Филозофског факултета Огњен Радоњић оцењује да су ова власт и овај владар "класични опсенари".

Самим тим, нема ни могућности да се институционалним путем дође до демократског друштва, уверен је Радоњић, који тврди да је улица једина тренутно слободна институција, али истовремено види и да нема воље за улицом.

"Често причамо о опозицији, како је неспособна, безидејна, али какви смо ми? Опозиција је наша рефлексија, исто као власт. Шта ми то радимо?", упитао је Радоњић.

Избори су Александру Вучићу потребни ради одржања фасаде демократичности и плурализма, или привида да је све скоро нормално

У разговору са новинарком Тамаром Скрозза он је подсетио да су улични протести били кратког даха зато што су грађани мислили да ће ову власт сменити самим тим што излазе на улице, да ће то бити довољно.

Како је напоменуо, бити грађанин велика је привилегија, али та привилегија подразумева и одговорност, па и грађански активизам.

"Слобода се не добија у мираз. Она се осваја. А када се освоји, онда се љубоморно чува. Кад је изгубиш, мораш поново да се бориш", поручио је Радоњић, уз опаску да су сви народи, који се уморе од те борбе, осуђени да буду поробљени.

И Вукадиновић мисли да је за успостављање демократског система неопходна општа мобилизација противника овог режима, али констатује да за недостатак такве мобилизације није крив само Александар Вучић.

Он је сигурно то "досољавао и мешетарио", али одговорни су и опозициони политички фактори, указао је Вукадиновић, који сматра да "није немогуће да све ово може и мирно да се заврши, али то је више изузетак него правило".

Поготово не можемо очекивати да се то деси на неким изборима који ће бити идеални, или озбиљно организовани под равноправним условима, упозорио је Вукадиновић и превидео да "то дочекати нећемо".

Он је ФоНету изјавио да Вучић, његови пропагандисти, његове националне телевизије, његови аналитичари и његови политички сателити, од Србије праве једно џиновско Потемкиново село, привид нормалности и готово савршенства у свим областима.

С друге стране, Вукадиновић признаје да у нешто блажој форми својеврсна илузија постоји и код оних који не прате прорежимске медије и који а приори одбацују све што чују и виде у њима.

Према његовом објашњењу, "потенцијално је штетан и тај, условно речено, опозицони 'балон', који понекад, унутар себе, такође ствара илузију да је он читава реалност, а да је све остало фикција".

Вукадиновић је, међутим, напоменуо да је режимски "балон" много већи и да ипак не може да се изједначи са опозиционим.

Он прогнозира да ови избори неће амортизовати или деакумулирати друштвене напетости, а тиме ни испунити оно због чега су избори и измишљени.

Напротив, додатно ће их повећати, предочио је Вукадиновић и оценио да су због тога они додатно проблематични и бесмислени.

Саговорници ФоНета сагласни су да, по питању предстојећих избора и стања демократије у Србији, од Европске уније (ЕУ) неће бити много користи.

Радоњић је уверен да је Европу не занима демократија у Србији и да управо зато Вучићу, као и другим лидерима у региону, допушта да причају шта хоће за унутрашње потребе, све док "испоручују" оно што јој је потребно.

Он мисли да је Европи потребан мир у региону који гарантује њене политичке и економске интересе, али и погодно тле за извоз прљавих технологија и еколошког смећа, извор јефтине радне снаге и образованих људи, у чије школовање није уложила ништа.

Упркос флерту са Истоком, не жели или не сме да скрене са проевропског курса. Он пролонгира, мало завлачи, баца сигнале, намигује, али зна од чега му зависе политичка будућност и опстанак на власти

С друге стране, како је приметио, и регионални владари знају да не могу да се одрже на власти без подршке Европе, због чега пажљиво ослушкују шта Европи треба и како да се понашају.

"Зато и сматрам да су ови наши диктатори и овај наш диктатор тривијални. Они би били много насилнији и према независним медијима, и према неистомишљеницима, да немају неки кочиони систем из Европе", тврди Радоњић.

И по Вукадиновићу, демократичност Србије је Унији, "не под Б, него под Ш", или доста ниско на листи приоритета, бар док не почне да смета њеним интересима.

Они, како указује, процењују да Вучић, упркос флерту са Истоком, не жели или не сме да скрене са проевропског курса.

"Он пролонгира, мало завлачи, баца сигнале, намигује, али зна од чега му зависе политичка будућност и опстанак на власти", објаснио је Вукадиновић и констатовао да се Европа зато много и не потреса.

Када је у питању регионална стабилност, оцењује да је прича о Србији као фактору мира и стабилности карикатурална.

"Као када се паликућа пријављује да буде члан добровољног ватрогасног друштва", илустровао је он и образложио да је "Вучић желео да се представља као миротворац због Брисела и других европских фактора".

"Мислим да је напредњачка Србија потенцијално буре барута и унутар, а и изван себе", закључио је Вукадиновић.

(Фонет)