уторак, 22. октобар 2024. | |
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да је власт замрзнула пројекат "Јадар" због страха да ће он негативно утицати на исход избора, али да се тема литијума "вратила на велика врата" чим је изборни циклус прошао. Како каже, структура власти је једна велика "хоботница са много пипака" која неће тако лако одустати од пројекта копања литијума, али да ће, ако виде да им рејтинг опада, променити плочу, као што је Вучић, уосталом, већ почео да је мења.
Вукадиновић је, говорећи о односу власти према пројекту Јадар, рекао да “Вучић неће дозволити да му рудник литијума трајно уруши рејтинг“, јер му без рејтинга нема власти, нити свега оног што уз власт иде. „Када посматрамо Ану Брнабић, која је јавно говорила о својим сусретима у Лондону са руководећим људима из Рио Тинта, како пре, тако и након оног наводног „стављања тачке“, јасно је да је власт све време стајала и стоји иза тог пројекта, и да су га замрзнули само због страха од избора. Пошто је изборни циклус прошао, тема литијума се вратила на велика врата. Власт је грунула са њом, али су се прерачунали. Реакција грађана је била много јача од очекиване, а тема литијума је подигла и опозицију и грађанску свест и страх од здравствених последица рударења“, наводи наш саговорник. Неспорно је, наводи он, да је одбојност јавности према идеји пројекта “Јадар” велика, и није реално очекивати да ће у том погледу бити неких великих промена. „Рејтинг власти свакако не може да скочи, ако се подржава тако лош пројекат. Неки сматрају да ће ако гурају један тако изразито непопуларан пројекат, рејтинг власти аутоматски пасти – али чак и ако се то не догоди, јасно је да неће ни порасти. Ова власт има много пипака, механизама и начина за амортизацију пада. То је једна разграната структура која неће лако одустати од власти. Зато ће гурати овај пројекат до крајњих граница, али ако виде да он почиње да лоше утиче на рејтинг и подршку Вучићу и СНС - они ће почети да се се повлаче. Као што је већ Вучић уосталом већ почео да се повлачи и да мења наратив“, истакао је за Н1. Вукадиновић се осврнуо и на блокаде, које су еколошки активисти „Не дамо Јадар“ и СЕОС одржали у Горњим Недељицама и Прељини, пошто Скупштина Србије није усвојила Предлог закона о изменама и допунама Закона о рударењу и геолошким истраживањима. „Изгледа да власт није сигурна у своју позицију, па мало из пропагандих разлога, а мало из страха надувава опасност од ових протеста и блокада. Иако су они за сада ограничени, и по простору и по масовности, очигледно је да власт страхује да би то могло да порасте, и зато превентивно дижу галаму и узбуну“, објашњава Вукадиновић. „В.д. стање – редовно стање“ Вукадиновић је прокоментарисао је и то што је глумац, сценариста и музичар Никола Пејаковић Коља постављен за новог директора Драме Српског народног позоришта, а за нову директорку балета постављена је Аја Јунг.
„Одлука је истовремено скандалозна и очекивана. А то што, како смо видели из вашег прилога, нико из градске културне јавности неће да коментарише јесте врло забрињавајуће, и много говори о стању и атсмофери у друштву, што је жалосно јер је Нови Сад ипак нека културна метропола, барем у нашим српским и балканским оквирима. Ова именовања показују да се послушност и „политичка подобност“ награђују. Јасно је да је страначка послушност и лојалност „шефу“ ту главни критеријум, а евентуална компетентност је само факултативни додатак, којег може а и не мора превише да буде“, наводи Вукадиновић. Истој ствари, како истиче, служи и о масовна распростањеност институције „ве-де“ стања. „Функцију в.д. директора имамо дословно свуда, у јавним предузећима, општинским управама, министарствима… Тако да то заправо уопште није „ванредно“, него редовно стање – в.д. стање. Разлог је више него јасан. Не само што долазе на позиције по критеријумима страначке лојалности, него их тај трајни в.д. статус чини још додатно рањивијим и сензибилнијим на жеље и захтеве власти. Тиме су двоструко везани и обавезани, јер в.д. статус увек може да се промени“, казао је аналитичар. Вукадиновић за Н1 наводи да је стање у институцијама данас горе него током 2000-их, па чак и ратних 90-их, и да су оне тако темељно урушене и заробљене, да ће опоравак бити страховито тешка и захтевна мисија за оног ко дође после ове власти“. (Н1, НСПМ) |