sreda, 10. jul 2024. | |
U danima kada je vlast u Podgorici donosila odluku o zabrani ruskih medija u Crnoj Gori, završeno je najnovije istraživanje „Nove srpske političke misli“ koje je pokazalo da se uvođenju sankcija protivi apsolutna većina građana - 70 odsto ispitanika. Još je više građana koji se protive zabrani ruskih medija, otkriva Sputnjik. Vlada Crne Gore donela je uredbu po kojoj se zabranjuje rad i svaka vrsta delovanja i plasiranja informacija sa ruskih medija. Na spisku od 20 zabranjenih kanala, portala i medijskih kuća, našli su se i Sputnjik i RT Balkan. „Nova srpska politička misao“ sprovodi različita istraživanja javnog mnjenja i u Crnoj Gori, a od početka sukoba u Ukrajini crnogorska javnost više puta se izjašnjavala po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, u sklopu kojih je i zabrana rada njenih medija. Brojke najnovijeg istraživanja pokazuju da se tri četvrtine, odnosno 76,3 odsto građana Crne Gore protivi medijskoj zabrani rada, dok je svega „desetak“ odsto podržava. Analitičar i glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović rekao je za Sputnjik da je po svim istraživanjima javnog mnjenja, a ne samo onog koje on sprovodi, stav građana Crne Gore prema sankcijama svih vrsta Rusiji, pa i medijskim, kao i čitavom ukrajinsko-ruskom sukobu prilično ambivalentan. Ono što se primećuje, kaže on, jeste to da je stav naroda ponekad čak i izrazito suprotstavljen glavnom toku crnogorske politike koju su vodile kako prethodne, tako i aktuelna Vlada. Crnogorci protiv cenzure Pitanje u anketi glasilo je „Da li podržavate da se i u Crnoj Gori primenjuje praksa gašenja ruskih medija, kao što se to radi na Zapadu“. Tu je rezultat još negativniji i po crnogorsku vlast i po zapadne propagandne centre, objašnjava naš sagovornik, jer pokazuje da još manji procenat građana Crne Gore podržava sankcionisanje ruskih medija, nego što podržava generalno i načelno sankcije.
Sankcionisanje ruskih medija podržava svega 13 odsto građana. U nekom istraživanju to bude 10, nekada i manje od 10 odsto. Istovremeno se direktno i eksplicitno protivi sankcijama ruskih medija čak 76,3 odsto građana Crne Gore. Praktično, tri četvrtine građana protivi se zabrani ruskih medija. U istraživanju od zimus gašenje ruskih medija podržava 7,8 odsto naroda, dok se 78,4 protivi. Uticaj i udeo ruskih medija na crnogorskom medijskom prostoru Vukadinović opisuje kao, najblaže rečeno, skroman. Ne može se reći da je Crna Gora bila izložena nekakvom informativnom pritisku u smislu dominacije medija jer su ruski mediji, kako Vukadinović kaže, bili samo kapi u moru suprotnog, dominantnog i većinskog medijskog narativa Crne Gore, koji je u gotovo apsurdnim, apsolutno većinskim procentima, prozapadni i proevropski. Uprkos tome, kaže on, raspoloženje građana Crne Gore je skoro pa dijametralno suprotno. I neistomišljenici imaju pravo na reč Iako se u ogromnom broju protive cenzuri, odnosno zabrani ruskih medija, Vukadinović ne očekuje bilo kakve proteste protiv ovakve odluke crnogorske Vlade, jer su u Crnoj Gori, kao i u dobrom delu čitave Evrope, na delu različite strategije anesteziranja javnosti i pacifikacije javnog mnjenja. Ovo, pojašnjava Sputnjikov sagovornik, uključuje i one takozvane „stare demokratije“ po zapadu Evrope.
Ne očekujem neke javne i preterane manifestacije nezadovoljstva naroda Crne Gore zbog ove odluke, ali očigledno da je i sama crnogorska vlast svesna da je ova mera, blago rečeno, suprotna raspoloženju crnogorske javnosti. Mislim da je svima jasno da ovo ne korespondira sa apsolutnom većinom crnogorske javnosti i da je to vrlo moguće i razlog što su ovu odluku pokušali da gurnu pod stranu i pod tepih sa odlaganjem njenog obelodanjivanja, rekao je Vukadinović. Jedna od zanimljivosti ankete koju je NSPM sproveo jeste ta da se pokazalo da neistomišljenici ne pozivaju na ukidanje slobode govora svojih rivala. Deo ispitanika bi pisao kako se ne slaže sa ruskom politikom, kako ne podržava rat u Ukrajini, ali ne podržavaju ni zabranu ruskih medija. Na takve odgovore smo često nailazili, pa čak i od strane pripadnika, simpatizera ili glasača ovog DPS političkog bloka, zaključio je Vukadinović.
Ko je kriv za rat? Od početka rata u Ukrajini, kaže on, raspoloženje crnogorske javnosti bilo je mnogo sličnije raspoloženju javnosti u Srbiji, a to nije odgovaralo politici i retorici crnogorskih vlasti. To se nije pokazalo samo u jednom slučaju i istraživanju, već prilikom svakog ispitivanja. Primećujemo da je Vlada Crne Gore maltene šampion ili bar u prvim redovima kada je reč o njenoj spremnosti i revnosti u uvođenju sankcija prema Rusiji. Nekad su to simboličke, najčešće kozmetičke sankcije, bar kada govorimo o njihovom dometu, ali je politički gledano jako stalo vlastima u Podgorici, ali i Vašingtonu i Briselu da Crna Gora bude u prvim redovima kada se ide protiv Rusije. Razlog tome je što imaju na umu prošlost, tradiciju i istoriju rusko-crnogorskih odnosa, rekao je Vukadinović za Sputnjik. Po najnovijem istraživanju, na direktno pitanje o krivcu za rat u Ukrajini, 11,7 odsto punoletnih građana Crne Gore krivi Rusiju, 4 odsto krivi Ukrajinu, a 53,3 odsto krivi SAD i NATO. Kada je reč o uvođenju sankcija, 18,3 odsto građana podržava sankcije Rusiji, dok se tome protivi 69,7 odsto naroda. (Sputnjik) |