Đorđe Vukadinović u Skupštini: Zašto srpska vlast i mediji falsifikuju i skraćuju izjave visokih ruskih predstavnika i bagatelišu značaj Rezolucije 1244?

Skupština Srbije ostala je bez kvoruma - dovoljnog broja poslanika za utvrđivanje dnevnog reda, zbog čega će se sednica nastaviti sutra. U skupštinsku salu se posle redovne jednočasovne pauze nije vratio dovoljan broj poslanika - polovina ukupnog broja plus jedan, što je 126, koliko je potrebno za utvrđivanje dnevnog reda.

Predsednica Skupštine, Maja Gojković je posle pauze dvaput davala pauze od po deset minuta, tražeći od poslanika koji su došli da pozovu i ostale da se vrate u salu, ali pošto ih se ipak nije okupilo dovoljno, nastavak sednice je zakazan za sutra.

Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas redovno jesenje zasedanje, i to postavljanjem pitanja članovima vlade, a interesovalo ih je da li bivši britanski premijer Toni Bler vodi pregovore o Kosovu i Metohiji, ko je ubio Olivera Ivanovića, da li je Poverenik za informacije od javnog značaja potrošio 1,3 miliona dinara za službena putovanja, a neki su imali i predloge kako Srbija treba da reaguje na provokacije Albanaca.

Poslanik NS - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović upitao je zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić imaju, kako je rekao, "maćehinski" odnos prema Rezoluciji 1244 SB UN, dodajući da oni taj dokument pokušavaju da sistematski bagatelišu i "gurnu pod tepih".

To se, pored ostalog, prema njegovim rečima, videlo i na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, gde je govorila Ana Brnabić ne spomenuvši tu Rezoluciju.

Podsetio je da ruski predstavnici neprestano ističu da podržavaju dogovore Beograda sa Prištinom, ali uvek uz dodatak „u skladu sa Rezolucijom 1244“, a da takvog jasnog stava u srpskom političkom vrhu nema, nego se čak ovaj ruski stav i pominjanje Rezolucije prećutkuje i falsifikuje.

Vukadinović je naveo čitav niz izjava Sergeja Lavrova i drugih ruskih zvaničnika, u kojima se uvek pominje Rezolucija 1244 kao platforma za rešavanja pitanja KiM.

Da li je tačno da se kao kupac PKB pojavljuje neidentifikovan pravni subjekt, tek nedavno osnovan, sa sedištem u Irigu i osnivačkim kapitalom od sto dinara

Drugo Vukadinovićevo pitanje ticalo se ministarstva poljoprivrede i odnosilo na prodaju PKB. Vukadinović je tražio informacije o neophodnosti te prodaje i pitao da li je tačno da se kao kupac pojavljuje „neidentifikovan pravni subjekt, tek nedavno osnovan, sa sedištem u Irigu i osnivačkim kapitalom od sto dinara“.

Vukadinoviću je odgovorio šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović, koji je rekao da nije tačno da premijerka Ana Brnabić nije spominjala rezoluciju 1244 u Njujorku, dodajući da je ona prilikom te posete izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje.

Poslanica Dosta je bilo Branka Stamenković pitala je premijerku da li će učestvovati u javnoj raspravi u vezi s rešenjem pitanja KiM, a koje je predložila ta poslanička grupa.

Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić upitao je koja je to politika za KiM doživela poraz, kako je to rekao predsednik Srbije, i koja će biti sledeća politika koju će zastupati.

"Da li je to politika koju zastupa Toni Bler i ko njega plaća, za šta ga plaća i šta on može da pregovara u ime građana Srbije? Šta je premijerka preduzela u vezi s odlukom kosovske vlade da se na delu opštine Gračanica grade rezidencije Vlade Kosova", upitao je Aleksić.

On je pitao i ko je ubio lidera kosovske Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, dokle se stiglo sa istragom, kao i kada će biti srušen nelegalni objekat na Kopaoniku i ko je rušio u Savamali.

Lider Dveri Boško Obradović rekao je da poslanici danas započinju raspravu o "Karpatima i slepim miševima", dok tema Kosova i Metohije, kako kaže, ne dolazi na dnevni red skupštine.

"Vučić je rekao da o KiM ne pregovara Toni Bler, nego on, a ja pitam ko ga za to ovlastio. Tražim i javni demant da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa nisu na pregovaračkom stolu u vezi sa KiM", rekao je Obradović.

Lider Dveri tražio je da predsednik Srbije odgovori ko ga je ovlastio da pregovara o Kosovu i Metohiji. „Ja se ne sećam da smo u ovom parlamentu odobrili bilo kakvu pregovaračku platformu“ – istakao je Obradović.

On je dodao da su Narodnoj skuštini izgleda prioritetnije teme poput očuvanja afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, što je trenutno na dnevnom redu, od teme Kosova i Metohije o kojoj predstavnici vlasti češće razgovaraju sa Sorošem, sa kojim je Vučić imao nekoliko sastanaka, nego sa poslanicima. „Bilo bi dobro da nas predsednik informiše šta tačno razgovara sa Sorošem na sve učestalijim sastancima“ – smatra Obradović, i dodaje da se pre neki dan A. Soroš sastao sa Tačijem i pričao o priznanju Kosova pa je bitno da znamo da li je on Vučićev posrednik za dogovor sa Tačijem na ovu temu.

Obradović je tražio da Vlada javno demantuje da su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa predmet razgovora o bilo kakvoj razmeni teritorije. „Nedopustivo je da se pregovara o razmeni našeg za naše“ – dodao je on i pitao koji je smisao Koordinacionog centra za Preševo, Bujanovac i Medveđu, kako se uopšte Medveđa našla u okviru tog koordinacionog centra i koji je smisao stalnog pominjanja Preševske doline koja kao geografski pojam ne postoji.

Predsednik Dveri je ponovo pitao ko je ministar kulture u Vladi Srbije – Vladan Vukosavljević ili Željko Mitrović, a budući da još nije dobio odgovor na pitanje o pranju para u izbornoj kampanji SNS za predsedničke izbore 2012. godine ponovio ga je i na ovoj sednici. „Da li će nadležni organi da sprovedu istragu i utvrde zašto je SNS između dvakruga predsedničkih izbora 2012. godine uplatila 246 miliona dinara firmi iza koje navodno stoji Goran Veselinović, Vučićev kum i da li se tu radi o pranju državnog novca?“ – pitao je Obradović.

Šef poslaničke grupe SRS Vojislav Šešelj pitao je predsednika države Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić zašto je u raspravu u vezi s rešavanjem pitanja Kosova i Metohije unesen termin "razgraničenje", konstatujući da treba da se koristi reč "razdvajanje". Prema njegovim rečima, pojavom termina "razgraničenje" nastale su spekulacije da bi moglo biti reči o državnom razgraničenju, da će da se prizna nezavisnost Kosova i omogući njegov prijem u UN.

"Treba javnosti staviti do znanja da ni u jednoj varijanti to ne dolazi u obziru i da treba da se koristi termin razdvajanje", rekao je Šešelj, navodeći da se pokazalo da Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno "tamo gde su Albanci dominantni".

Srbija mora ubuduće da ima uvek spremnu vojno-policijsku jedinicu od oko 1.000 pripadnika koja će, na prvu sledeću krizu koju izazovu Albanci, biti spremna da uđe na područje Kosova i Metohije. Tako piše u Rezoluciuji 1244. Zapad će dići veliku galamu, ali ne može protiv Rezolucije”, rekao je u Skupštini Srbije Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke.

Naveo je da je krajnje vreme da se desi neka međunarodna kriza povodom te „naše 20 godina okupirane nacionalne teritorije“. „Dakle prva sledeća provokacija – ulazi naša jedinica, a ako treba ulazi pojačanje i avijacija. Mi imamo garancije Rusije da ona nikada neće Srbiju ostaviti na cedilu, a povodom Kosova imamo i garancije Kine da će nam pružiti podršku u Ujednjenim nacijama“, dodao je.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije, Šešelj je rekao da nema više nikakvog smisla da svaki put kada Albanci izazovu krizu, Srbija podiže mere pripravnosti vojske i policije, već da je potrebno da jedna jedinica uvek bude spremna za povratak na Kosovo. Šešelj je upitao i predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić zbog čega je u raspravu o problemu Kosova uključen termin razgraničenje, s obzirom da su tako u javnosti nastale špekulacije da bi tu moglo biti reči o državnom razgraničenju i priznavanju nezavisnosti Kosova, odnosno prijemu u UN.

„Treba jasno staviti javosti do znanja da to ni u jednoj varijanti ne dolazi u obzir. Treba koristiti termin razdvajanje“, rekao je Šešelj. Prema njegovoj proceni, to razdvajanje bi moglo da se obavi tako što bi 12 opština sa srpskom većinom na Kosovu bilo u direktnom pravnom sistemu Srbije a ostatak Kosova bi dobio najviši stepen autonomije, gde se Beograd ne bi mešao u unutrašnje društvene odnose Albanaca, ali uz obavezu da granice kontroliše srpska policija.

„Jedino to može biti u opciji kao način rešavanja problema na Kosovu i Metohiji. Ne treba isključiti varijantu razmene stanovništva. Gde ima izolovanih srpskih sela da se presele na područja sa srpskom većinom, ili u Preševo i Bujanovac, da se razmeni imovina sa Albancima. To je jedina racionalna varijanta, da bi svi koji računaju da će na kraju Kosovo biti priznato i primljeno u UN mogli da rasprše svoje fantazmagorične snove“, rekao je Šešelj.  On je ocenio da ni Rusija ni Kina neće dozvoliti prijem Kosova u UN ako je Srbija protiv toga, a niko u Srbiji po Ustavu ne može čak ni da razgovara o otcepljenju, već samo o uredjenju unutrašnjih društvenih odnosa na Kosovu.

Lider Nove stanke Zoran Živković podsetio je da je u januaru ove godine ubijen Oliver Ivanović, a da se još ne zna ni ko ga je ubio, ni šta se desilo, niti koja saznanja imaju službe zadužene za tu oblast.

Prema njegovim rečima, nijedan nadležni organ, Tužilaštvo ili službe bezbednosti, nisu dale korisnu i profesionalnu informaciju u vezi s tim slučajem.

Živković je pitao i ko je Vučića, koji je u poseti Moskvi, dočekao, s kim se video, te da li je reč o privatnoj, turističkoj ili državnoj poseti Rusiji, a želeo je da zna i koji su dosadašnji efekti poseta toj zemlji, imajući u vidu najave za izvoz Fijata 500 iz Srbije u Rusku Federaciju i veću trgovinsku razmenu.

Da li je predsednik Srbije u privatnoj poseti, turističkoj ili državnoj poseti Rusiji“, pitao je u Skupštini Srbije Zoran Živković, lider Nove stranke premijerki Ani Brnabić i miniustru inostranih poslova Ivici Dačiću.

Navodeći da se Toni Bler pominje kao pregovarač za KiM u ime Srbije, Živkovića je interesovalo po kojoj platformi on vodi te razgovore, po kojim uslovima i ko ga plaća za to.

“Zašto je poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Rusiji bez obaveznog protokola i ko ga je dočekao u Moskvi. Sa kim se video i da li su mu ukazane uobičajene počasti koje nisu uobičajeni cirkus, niti rijaliti događaj, nego su obavzan deo svake zvanične posete.

Živkovića je takođe zanimalo i koji su efekti dosadašnjih susreta predsednika Srbije i Rusije, obzirom da je ovo petnaesti susret po redu i šta se desilo sa dogovorom oko izvoza Fijata 500 na rusko tržište i šta je sa najavljenim povećanjem izvoza voća i povrća, kada carina i statistika kažu da je to povećanje manje od jedan odsto.

“Obzirom da se pominje da se Toni Bler spominje kao pregovarači u ime Srbije o budućem statusu Kosova i budućem statusu Srbije, pitram po kojoj platformi Toni Bler vodi razgovore, po čijem ovlašćenju i pood kojim uslovima. Koliko i ko plaća Blera, bivšeg premijera Velike Britanije koji je učestvovao u bombardovanju Srbije. Čije interese on i drugi savetnici Guzenbauer i Fratini štite i koji su efekti njihovog savetovanja“, upitao je Živković, koga je zanimalo i po čijem pozivu su novinari Tanjuga i RTS bili prisustni na Gazivodama kada se predsednik takozvanog Kosova šalio sa bezbednošću i svima nama kada je glisirao Gazivodama.

Šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović imao je pitanja za Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, ali i za Državnu revizorsku instituciju (DRI).

Martinović je pitao DRI da li je u službu Poverenika došla na Šabićev poziv, ili je reč o njihovoj inicijativi, da li je tačno da je Šabić potrošio na službena putovanja 1,3 miliona dinara, kao i da li su na svojoj veb prezentaciji objavili konačan izveštaj o reviziji poslovanja Poverenika.

Konstatujući da Šabić "otvoreno radi protiv interesa države", Martinović ga je pitao kada će prestati sa takvim aktivnostima.

Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović je komentarisao nedavni požar u Novom Pazaru u kojem je bilo stradalih i zatražio objašnjenje od ministra policije Nebojše Stefanovića, šefa sektora za vanredne situacije i komandira vatrogasne jedinice kako je moguće da u gradu od 120.000 stanovnika vatrogasna služba ne raspolaže najosnovnijom opremom.

Zbog požara u Novom Pazaru u kome su poginule tri osobe jer vatrogasci nisu imali adekvatnu opremu, Enis Imamović, poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka, zatražio je danas u Skupštini Srbije ostavke ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, načelnika sektora za vanredne situacije Predraga Marića i komandira vatrogasne službe u Novom Pazaru Darka Belića.

On je pitao i nadležne organe kako je moguće da u gradu od 120.000 stanovnika vatrogasna služba ne raspolaže najosnovnijom opremom, običnim merdevinama i vazdušnim jastukom i ko je odgovoran za takvo stanje.

Imamović je pohvalio vatrogasce koji su iz Raške došli da pomognu u gašenju požara, ali je ukazao da Raška ima 20.00 stanovnika i službu sa adekvatnijom opremom od one koju ima Novi Pazar kao mnogo veća opština i ukazao da su tek iz Raške stigle merdevine kako bi se popeli vatrogasci na treći sprat zgrade, gde gorelo.

„Mi svi plaćamo porez punimo budžet, plaćamo saobraćajne kazne, prekršaje, a ljudi nam budu živi spaljeni jer država ima nekakvu svoju političku agendu prema Sandžaku i godinama odbija da opremi vatrogasnu službu najobičnijim merdevinama. U svemu ovome na javnom servisu, koga takođe plaćamo, nema ni jedne jedine reči. Dokle tako „, rekao je Imamović i dodao da ni u jednoj zemlji na svetu ne mogu ostati na pozicijama nadležni kada im “ na terasi troje ljudi bude živo spaljeno jer vatrogasna služba nema odgovarajuću opremu“.

„Časno bi bilo da ministar, načelnik sektora i komadir podnesu ostavke i ja ih poozivcamn da to učine“, istakao je Imamović. On je pozvao kolega iz drugih partija iz Sandžaka da se ne dele kada su u pitanju ti problemi i da u zahtevima budu jedinstveni.

„Ovo nije pitanje u oko koga treba da se delimo i da prikupljamo političke poene, jer je ovo poraz za sve nas, svi smo poraženi jednom velikom nepravdom. Zajedno treba da tražimo rešavanje ovog problema, ovo nije pitanje samo Bošnjaka. Funkcinisanje vatrogasne službe, klinčki centar, auto-put, železnica ne služe samo Bošnjacima nego i Albancima, Romima i Srbima. Ova tragedija je mogla da se desi svima, a mogla je i da se spreči“, istakao je Imamović, a poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Srbije Muamer Bačevac rekao je da je bila neadekvatna i nebglagovremena reakcija vatrogasne jedinice iz Novog Pazara pre svega uzrokovana nedostakom opreme za gašenje požara i pomoć ugroženim u tim situacijama. On je istakao da se mora sve učiniti da se jedinica vatrogasna u Novom Pazaru što pre opremi i rekao da je to tražio još 2015. godine, ali da i opred obećanja nije ipak učinjeno ništa po tom pitanju.

Poslanica DS-a Aleksandra Jerkov pitala je predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković kada će se raspravljati o Predlogu zakona o nestalim bebama, navodeći da je rok koji je dao Savet Evrope da se o njemu raspravlja istekao juče, 1. oktobra.

"Zbog čega ne zvonite i dokle imate nameru da čekate", upitala je Jerkovljeva, aludirajući da poslanici SNS-a, kako su pojedini poslanici konstatovali, glasaju "na zvono", na šta joj je Maja Gojković odgovorila:

"Nijednom nisam nikome zvonila. Posmatrajte moje ruke. Ja ne zvonim nikom, možda nekom odzvanja...", rekla je predsednica parlamenta i dodala da je predsedniku Odbora za pravosuđe Petru Petroviću predložila da stavi taj zakon na dnevni red, te da je on odgovorio da će to učiniti u drugoj polovini oktobra.

Skupštinski Odbor za pravosuđe polovinom oktobra razmatraće zakon o nestalim bebama, najavila je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, odgovarajući na pitanje Aleksandre Jerkov, poslanice DS kada će taj zakon biti usvojen.

Jerkov je podsetila da je Savet Evrope obavezao Srbiju da to učini još pre četiri godine. Jerkov je rekla da Vlada nije u stanju da usvoji zakon o nestalim bebama i predloži ga skupštini podsećajuci da je 2013 godine doneta prva presuda u korist žene koja je saznala da joj je dete u porodilištu nije urmlo već da je ukradeno. Ona je istakla i da je 22 puta u ovom sazvu podnela predlog tog zakona i da će to učini i 23 put i da ne vidi u čemu je problem i zašto skupština ne želi da usvoji taj zakon. Gojkovićeva je rekla da je od predsednika odbora Petra Petrovića dobila informaciju da je sa ministarkom pravde Nelom Kuburović dogovoreno da to bude polovinom oktobra.

Jerkov je pitala i predsednicu parlamenta zašto ne „zazvoni“ da poslanici glasaju i za taj zakon kao i na one koje predlaže Vlada, na šta joj je Gojković odgovorila da ona nikada nije zvonila poslanicima da bi oni glasali.

“A da li nekom odzvanja u glavi zaista ne znam“, dodala je predsednica Skupštine Srbije , napominjući da je pitanje Jerkov o zakonu politički obojeno i da joj nije cilj da se donese zakon kojim će biti zadovoljene kategorije građana na koje se materija odnosi.

Ona je napomenulka i da je velika razlika između onih koji hoće da uberu po neki politički poen i onih koji žele da svi građani budu zadovoljni.

Podneto više od 170 predloga za dopunu dnevnog reda

Nakon postavljana pitanja, poslanici su prešli na utvrđivanje dnevnog reda, a poslanici opozicije su podneli više od 170 predloga za dopunu dnevnog reda današnje sednice.

Među predlozima su izmene i dopune različitih zakona, kao i formiranje više anketnih odbora, a predsednica parlamenta Maja Gojković obavestila je poslanike da će danas raditi i posle 18 časova.

Na dnevnom redu sazvane sednice su izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine i više međudržavnih sporazuma.

Poslanici će razmatrati Sporazum vlada Srbije i Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode i Sporazum o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa.

Pred poslanicima je i potvrđivanje Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi.

Među 12 tačaka dnevnog reda je i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i utvrđivanje sastava stalnih delegacija Skupštine Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

Pored toga, na dnevnom redu je i izbor članova i zamenika članova odbora Skupštine Srbije koje su podnele poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Socijaldemokratske partije Srbije i Dosta je bilo.

(Agencije - Danas - NSPM)