Đorđe Vukadinović u Skupštini: Principijelni stav španskog premijera o učešću „Kosova“ na samitu u Sofiji treba da bude primer srpskoj vlasti kako se treba odnositi prema kosovskom pitanju u međunarodnim institucijama

Na četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine, u delu u kojem poslanici postavljaju pitanja, poslanik grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović uputio je pitanje u vezi sa održavanjem samita zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji.

Vukadinović je ukazao na to da principijelni stav španskog premijera Marijana Rahoja treba da bude primer liderima u Srbiji kako se treba odnositi prema kosovskom pitanju u međunarodnim institucijama.

Upitao je Ministarstvo spoljnih poslova da li koordinira sa španskom vladom u vezi sa predstojećim samitom u Sofiji i dodao da "nije normalno da Španija bude principijelnija i čvršća od Srbije po tom pitanju".

Drugo pitanje Vukadinovića odnosilo se na preregistraciju tablica na severu Kosova i Metohije na kosovske registarske tablice, koje imaju grb takozvanog „Kosova“.

On je istakao da je od samog grba takozvanog "Kosova" još veći problem to što, da bi se prebacilo vozilo na te tablice, jeste potrebno imati dokumenta i državljanstvo Kosova. Upitao je Kancelariju za Kosovo i Metohiju da li može da umiri građane sa severa KiM po tom pitanju i da dâ garanciju, u skladu sa onim što su više puta govorili Marko Đurić i drugi srpski zvaničnici, da ta obaveza za građane sa severa KiM neće važiti, odnosno da će tablice biti „statusno neutralne“.

Lider radikala Vojislav Šešelj je sugerisao premijerki Ani Brnabić da Vlada Srbije prizna vladu Republike Srpske Krajine u egzilu.

Šešelj je naveo da, nakon informacije da vlada razmišlja o recipročnim merama prema Hrvatskoj, zbog zabrane ministru Aleksandru Vulinu da uđe u Hrvatsku, njegova sugestija je podstaknuta time što je Srpska Krajina okupirana, a odatle je proterano više od 200 hiljada Srba.

"Srbija ne sme da skrštenih ruku čeka kao da se ništa nije desilo, ne sme da dozvoli da neko pomisli da smo se pomirili sa okupacijom Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Krajina kad-tad mora da bude oslobođena", kazao je Šešelj.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić upitao je zašto, na današnji dan, dve godine od kada su u noći porušeni objekti u Hercegovačkoj, još uvek niko nije utvrdio ko je to uradio i po čijem nalogu.

Poslanik Dosta je bilo Vladimir Đurić naveo je da se u nedavno objavljenom izveštaju EK u odeljku demokratija, u delu koji se odnosi na rad parlamenta, navodi da transparentnost, inkluzivnost, kvalitet zakonodavnog procesa i efektivnost nadzora izvršne vlasti u srpskom parlamentu treba da budu poboljšani, te da međustranački dijalog nije unapređen i zatražio od predsednice Skupštine da prokomentariše te primedbe.

Drugo pitanje uputio je ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću od kojeg očekuje odgovor na osnovu kojih podataka se izdaju rešenja o taksi za odvodnjavanje za 2017. godinu i prvi kvartal 2018. godine, s obzirom da, kaže, deluje da je evidencija vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem neažurna, pa poljoprivrednici moraju da ulažu žalbena rešenja.

Đurić je pitao i ministra kulture Vladana Vukosavljevića da li nakon jučerašnje obustave aktivnosti na izradi medijske strategije planira da podnese ostavku.

Poslanica Dosta je bilo Branka Stamenković postavila je pitanje ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u vezi sa incidentom koji se desio prethodnog vikenda u školama u Prijepolju, Lebanu, Jagodini, Požarevcu, Ljigu i Malom Zvorniku, Obrenovcu, Alibunaru, Kragujevcu i drugim mestima, a koji se ticao da su nastavnici dobili sendviče stare 48 časova tokom organizovane obavezne obuke za učitelje i nastavnike.

Stamenković je navela da je do incidenta došlo očigledno zbog propusta u sistemu i zamolila ministra da ispita zašto je jednoj firmi u Beogradu povereno da spremi hranu za nastavnike širom Srbije, umesto da se taj novac uputi školama, pa da nastavnici dobiju sveže sendviče koji su kupljeni tog dana.

Poslanik Jovan Jovanović upitao je premijerku Srbije zašto odlaže najavljenu rekonstrukciju Vlade, s obzirom da je juče više puta ponovila da Vlada nema kapacitet da odgovori na izazove sa kojima se suočava.

Osvrnuo se na juče održanu sednicu Nacionalnog konventa o EU i kazao da je najbolja ocena napretka Srbije ka EU, prema izveštaju EK, taj da je do sada otvoreno 12 poglavlja, a privremeno zatvoreno dva.

Jovanović je dodao da ukoliko se pregovori nastave ovim tempom, Srbija ne može da postane članica EU do 2025. godine, te da do tada najverovatnije neće biti otvorena ni sva poglavlja.

S obzirom da je, kako je rekao Jovanović, ponašanje ambasadora Srbije u Francuskoj, dovelo stanje u diplomatiji u prvi plan, on je uputio pitanje i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću kada će u skupštinsku proceduru konačno doći novi zakon o spoljnim poslovima koji je najavljen pre gotovo pet godina.

Poslanik Dveri Boško Obradović pitao je premijerku Anu Brnabić o tri socijalno ugrožene kategorije.

Upitao je da li Vlada namerava da se u 2018. godini bavi pitanjem statusa ratnih veterana i porodica nastradalih u otadžbinskim ratovima, zatim 100.000 radnika koji su privatizacijama ostali bez posla, te 20.000 porodica koji imaju kredite u švajcarskim francima.

Poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojičić istakao je problem porodičnog nasilja i naveo da je u 2018. godini, za samo četiri meseca 20 žena izgubilo život. Naveo je da društvo u celini mora da odgovori i spreči takve situacije, te da u tome posebnu ulogu moraju da preuzmu Vlada i institucije države koje se bave tim pitanjem.

On je upitao i predsednicu Skupštine Maju Gojković na koji način će odgovoriti na nasilje i govor mržnje koji se dešava i u Skupštini i dodao da se i danas incident desio kada su poslanici SRS prišli njegovoj koleginici, opkolili je i ispisali joj najpogrdnije psovke na njenim dokumentima.

Milojičić je upitao i ministra lokalne uprave i samouprave Branka Ružića kada će, kaže, SNS raskrstiti sa svojim kadrovima koji ne obavljaju svoj posao na savestan način i naveo primere šefa SNS-a Milana Lukića u Paraćinu.

Pred poslanicima zakoni o BIA i vojsci

Pred poslanicima su izmene i dopune Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Kako stoji u predloženom rešenju, akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor uz saglasnost Vlade Srbije, a za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs.

O zasnivanju radnog odnosa u Agenciji, rešenjem odlučuje direktor Agencije. Agencija putem bezbednosne provere utvrđuje da li postoje bezbednosne smetnje da se neko zaposli ili bude vraćen na posao na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa.

Kako se navodi, provera se može vršiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost osobe koja popunjava upitnik sa identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor. Ukoliko odbije da ga popuni ili potpiše, smatra se da je odustala od radnog odnosa.

Pripadnici BIA dužni su da pohađaju stručne obuke, usavršavaju se i polažu poseban stručni ispit. Postupak, program i način pohađanja obuke i polaganja ispita utvrđuje direktor, baš kao i postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika.

Kako je navedeno u obrazloženju zakona, izmene su bile neophodne radi usklađivanja sa Zakonom o policiji, iz februara 2016, i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, čija primena je predviđena od 1. januara 2018.

Pred poslanicima su i izmene i dopune Zakona o vojsci.

Tim rešenjem bi, prema obrazloženju Vlade, trebalo da se poboljša položaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, a preciznije se definiše i status civila u vojsci.

Na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o odbrani, a kao jedan od razloga za donošenje zakona je potreba da se precizira koji su to tajni podaci nastali u radu komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije koje je, kako se navodi, neophodno okvirno označiti kao podatke od značaja za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane i kao takve ih posebno zaštititi.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, a ključna novina je da se daje mogućnost stranom ulagaču da bude većinski vlasnik kapitala.

To znači da nivo stranih ulaganja nije ograničen u pravnim licima koja se bave prometom naoružanja i vojne opreme.

U tom smislu, međutim, postoji eksplicitan zahtev da se ne može menjati namena proizvodno tehnoloških celina koje služe za proizvodnju ili vršenje usluga od posebnog značaja za odbranu zemlje bez saglasnosti nadležnog organa državne uprave.

Izuzetak za strana ulaganja je napravljen kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju Odbrambenoj industriji Srbije.

Raspravljaće se o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana i upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u odbrani u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, kao i o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske u tim operacijama.

Na sednici će biti reči i o Predlogu zakona o vojnom obrazovanju, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.

Među tačkama su i izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kao Memorandum o razumevanju Srbije i Izraela u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom.

Na dnevnom redu sednice je sporazum sa Rumunijom o saradnji u oblasti odbrane, potvrđivanje Memoranduma između Srbije i Republike Srpske u oblasti vazduhoplovstva i Memorandum o razumevanju sa Grčkom u okviru Atinskom multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra.

(Tanjug - NSPM)