Ђорђе Вукадиновић: Мислим да Вучић више неће моћи да влада тако самоуверено и бахато као до сада; Скупштина нам је потребна – ја сам га први назвао Калигулом и Нероном управо са скупштинске говорнице

Ненад Кулачин: Са нама је Ђорђе Вукадиновић, колико су за вас изненађење ови резултати са поновљених избора на 8 бирачких места?

Ђорђе Вукадиновић: Ја сам био на неком састанку и чуо вест да се "Вучић обраћа нацији". Сад, када се обраћа председник, премијер, још мало па и патријарх итд. кад се тако најави обраћање нацији човек очекује или неку објаву рата или најаву неке планетарне катаклизме. Кад оно, он објављује резултате поновљених избора на 8 бирачких места, за које скоро нико и не зна да се одржавају, па чак ни људи на тим бирачким местима. Објавио је свој "тријумфални успех", а ''заборавио'' рећи да је на те поновљене изборе изашло око 35% гласача. Пре би то друго могло да буде вест. Али и то је показатељ стања медијске сцене у Србији, као и ни мало случајно обраћање Председника-премијера  нацији са Пинка и из седишта СНС-а.

Марко Видојковић: Мене занима да Ђорђе прокоментарише да ли су и у којој мери избори покрадени?

Ђорђе Вукадиновић: Избори су свакако били нефер и недемократски, а колико су били покрадени то зависи од тога шта сматрамо крађом. Јер постоји крађа на бирачком месту али постоји и крађа путем медијске манипулације када већем делу Србије ускратите право на елемантарне информације о томе шта се дешава у земљи и свету. Било је наравно муљања и на бирачким местима али не толико да се проблематизује то да је он добио највише гласова. Могуће је да би он добио највише гласова и да је кампања била поштенија и тада не би било основа за ове протесте, односно било би мање основа да је он био довољно паметан и да је пустио макар привид неке равноправности. Увек власт има одређени попуст и протекцију у медијима. Али ово је било баш екстремно и претерано. Па тако он у вестима прво пола сата као премијер ''отвара'' неку већ отворену фабрику или пут, а затим као кандидат држи митинг у истом том месту. То се донекле дешавало и раније, међутим, ми сада имамо ситуацију да је присуство Вучића на појединим најгледанијим телевизијама са националном фреквенцијом ишли и до 95% или 99%.

И када се све то узме у обзир опозиција уопште није тако лоше прошла. Погледајте, чак и у центру Београда, девојка која је била посматрач испред ДЈБ у Батајници описује како је само на њеном бирачком месту за СНС избројано 99 гласова више. Сада, можете мислити како то изгледа у мањим местима када је тако у Београду. На то је отишло до 5% гласова. Плус што опозиција није имала једног кандидата, јер другачије је када би био један кандидат који је имао до 35% него овако као сада када имају три са око 5-10-15% подршке. Такође, оно што се ту прећуткује је да је уз све те мућке и медијске манипулације коалиција која је подржала Вучића имала једно 5-6% мање него на парламентарним изборима. А у Београду поготово, он из године у годину губи и до 7% гласова у Београду. На парламентарним изборима 2014. СНС заједно са СПС има чак 57 одсто док на парламентарним изборима прошле године заједно имају 50%. А сада, на овим председничким изборима, Вучић, као заједнички кандидат и једних и других осваја 43%. И верујем да ће он имати великих проблема да ''избунари'' Београд када буду локални избори.

Марко Видојковић: Прича се да ће Вучић извући неког адута за изборе за градоначелника Београда.

Ђорђе Вукадиновић: Нумерички гледано, Вучић би морао да изгуби изборе у Београду. И он то зна (проценти, кампање и манипулације су једино што зна и у шта се добро разуме) и светан је да мора пронаћи неког џокера. Он да дигне свој рејтинг у Београду не може, нарочито након ових протеста, и зато ће му требати неки тројанац међу опозицијом. Знајући нашу опозицију верујем да му неће бити проблем да нађе неког таквог. Исто као што ће вероватно гледати да пронађе неког глумца, спортисту или академика да га истури да иде испред СНС. Реално говорећи, на овим изборима опозиција није могла да добије Вучића, могла је само да га смањи, што је донекле и учинила. Али Београд се може освојити, ако буде иоле памети.

Ненад Кулачин: Колико је нама недостајало гласова да би смо дошли до друго круга?

Ђорђе Вукадиновић: Ја сам о и томе писао пре избора, па су ми поручивали да не ширим дефетизам. Јасно сам рекао ''изведите 4 и по миллиона, па да причамо''. Већ и преко 4 милиона могли бисмо се надати. Потребно је дакле једно 60% (од бирачког списка, у стварности је то много више). На крају се испоставило да би чак и 4,1-4,2 милиона вероватно било довољно. Он је на мишиће и на све остало једва навукао 2 милиона. И они се полако осипају.

Марко Видојковић: Шта се десило са десним и националним странкама, они су велики губитници ових избора? Остала је само ова умерено-десна опција коју предводи Вук Јеремић са својих 5-6%.

Ђорђе Вукадиновић: Ови избори су за патриоте били озбиљан Ватерло. Они већ неколико изборних циклуса пролазе лоше из барем два разлога. Прво њихови унутрашњи односи, сујете и неспремност на удруживање. Друго, Вучић њих нарочито дроби, јер су патриоте незгодни сведоци његове еволуције, издаје и конвертитства. Он хоће да уништи све, али посебно ову националну опозицију. Њему на десној страни требају они који ће рећи, па ето добар је Вучић, ал само кад би могао мало више ка Русији да се окрене. Тако му и на овом грађанском полу требају ови попут Чеде и Чанка који ће рећи како је он исто добар, само мало да се окрене од Русије и мало боље ушлихта Меркеловој. То су са ове десне стране радили радикали, и у последње време ДСС, плус неке Треће Србије, Заветници итд. И тако мало са леве, а мало са десне стране, и Вучић испадне нека ''златна средина'' и «нови Тито» поред кога постоје само неки екстремисти на једној и на другој страни. Сметају му дакле сви, али посебно та десна, односно национална опозиција. А они му онда још додатно помажу кад иду у неколико колона. Тако је и Јеремића, коме су сва истраживања давала знатно више него што је на крају добио, Вучић таргетирао као главног непријатеља, јер је знао да Јанковић и те разне грађанске опције могу све скупа да имају до 15-ак одсто, и да њему, Вучићу не узимају ништа. Јанковић је покупио те различите фракције ДС-а, оно колико они, отприлике, максимално и имају, осим када самоубилачки иду у неколико колона. Јанковић је покупио све то. А на овој националној опцији, ту су били и Двери и радикали (јер многи и даље мисле да је Шешељ патриота и јунак који само лукаво игра игру против Вучића, мада не искључујем могућност да он сада мало заиста и заоштри причу против власти), па Поповић, па Стаматовић... Дакле, читава гужва. Сада је ту са десне стране остало само то око Вука Јеремића.  А видите шта је њему све рађено по таблоидима, и на основу тога увек можете приметити кога власт гледа као највећу претњу. Пошто сматрају да су Јеремића привремено елиминисали, вероватно ће сада поново да ударе на Сашу Јанковића. Или на неког трећег који се појави  у будућности.

Марко Видојковић: Коначно су се искристалисали захтеви са грађанских протеста, како њих коментаришеш?

Ђорђе Вукадиновић: Ту имају две врсте захтева, неки су апстрактни, а други су конкретнији. Сви су они у реду и сви су они оправдани. Све што опозиција ту може да уради је да их преточи у одговарајућу форму, и то смо мање-више и урадили. Мада нас српска пракса учи да увек може горе, тако да се ја не бих изненадио да он, на пример, ''удовољи захтевима'' и смени рецимо руководство РТС-а и доведе још горе, те да од њих направи нови Пинк.

Марко Видојковић: Ближи се Ускрс, највећи хришћански празник, али и искушење за протесте јер они могу бити мањи и већи, шта поручујете онима који демонстрирају.

Ђорђе Вукадиновић: Мало се плашим, али све и да се протести и сада заврше они су на неки начин успели јер су уздрмали Вучића и покварили му тријумфализам након избора. Разбијен је страх, показано је да је цар го и изнети су углавном доста рационални захтеви. Део ове патриотске омладине се мало буни како им се протести не свиђају јер су га наводно преузели левичари, али ја им отворено кажем да изађу и они у што већој мери па нека вичу своје пароле. То и јесте, поготово на почетку, била главна снага ових протеста, за разлику од ''паткице'' која се брзо претворила у нешто политички коректно, мулти-култи и сл. Док су ови протести, тврдим, били врло спонтани и искрени. А чуо сам најфантастичније приче, те Сорош, Ротшилд, Рокфелер, који је у међувремену умро... Не, ја мислим да је то био спонтани бунт са свим оним порукама. Главно је да је лед у Београду пробијен. Једино што људи који су навикли да их увек неко други води, заводи и обмањује не верују да се нешто може догодити и спонтано. Наравно, друго је када то већ крене и ја сам сигуран да ту сада има разних служби, што страних што домаћих, а затим и разних група и групица, левих и десних, спонтаних и убачених. Међутим, док је шетача много, то све нема превише ефекта. Мислим да после овога Вучић неће моћи да влада тако бахато и самоуверено као што је до сада и као што се надао.

Марко Видојковић: Оно што се осећа на улицама је слобода, и зато позивам све оне који до сада нису излазили да изађу на протесте.

Ненад Кулачин: Имамо два разлога да протести заживе, 19. када је заседање скупштине  и 25. када је годишњица Савамале.

Марко Видојковић: Шта ће бити 19? Да ли размишљате да напустите скупштину?

Ђорђе Вукадиновић: Па, Вучић је све учинио да ме из скупштине избаци, да разбије наш посланички клуб, а Санду Рашковић Ивић је избацио чак и из странке, тако да ја сигурно на тај начин нећу чинити радост режиму. Уосталом, не заборавите да сам га ја први назвао Калигулом и Нероном управо са скупштинске говорнице. Сада те изразе људи помињу већ готово рутински. Зато сам ја прошао кроз ''топлог зеца''. Јуче смо поднели захтев за смену председнице скупштине, од тога вероватно неће бити ништа, али биће покренута дебата. Јер не заборавимо, Србија није ни Фејсбук ни Твитер и до многих људи који нам требају можемо допрети само преко ТВ и само преко скупштинске говорнице.

 Ненад Кулачин: Да ли нам загрљај Вучића и Стефановића на слици може наговестити ко ће бити будући премијер Србије?

Ђорђе Вукадиновић: Ја стално истичем да уопште није важно ко ће бити премијер јер се зна ко ће доносити одлуке. То је занимљиво за кафану и кладионице, а мене много више занима да ли ће Вучић остати на челу СНС – као што верујем да хоће. А што се тиче загрљаја, рекао бих да је Клинтон на сличан начин, грлио Вучића.

(НСПМ)