Đorđe Vukadinović: Stiče se utisak da je Beograd trenutno spreman da prihvati gotovo sve što mu se ponudi

Piter Fejt juče je izjavio da podela Kosova više nije opcija. Kako ocenjujete ovu izjavu u trenutku kada se vode pregovori Beograda i Prištine?

- Podela Kosova zvanično nikad nije bila opcija. Ali meni je vrlo indikativno zašto na svim stranama svi ističu kako podela nije na stolu, nije opcija i ne dolazi u obzir, a zvanično podelu niko i ne predlaže, tako da se ne vidi šta se to i zašto uopšte demantuje. Tu postoji jedna velika doza licemerja ili diplomatske igre. u priči oko podela koju stalno svi demantuju, a niko je zvanično ne predlaže. Druga stvar je što je Piter Fejt načelno, kao nekad neko nefromalno, nabacivao tu ideju.

Meni je mnogo značajnije što su pregovori, barem sa srpske strane, otpočeli uz upadljivu tišinu i to što su gotovo skriveni od očiju i interesovanja javnosti. Voleo bih da grešim, ali mislim da ti pregovori ne obećavaju ništa dobro, barem kada je reč o zaštiti elementarnih srpskih nacionalnih interesa. Sama ideja i koncept da se raspravlja o tzv. životnim pitanjima, deluje kao kapitulacija na mala vrata i otvaranje prostora za odustajnje od poslednjih “crvenih linija” državne politike prrema Kosovu. U suštini, nema tehničkih pitanja, svako životno pitanje, kao što su i ova o kojima je sada razgovarano, zadiru u status. Praktično, ovde se radi o tome da se Prištini izlazi u susret u većini stvari do kojima je njima stalo, a da je Beograd izgleda spreman da prihvati gotovo sve osim formalnog potpisa na nezavisnost Kosova.

Lamberto Zanijer je sinoć izjavio da kada se reše ova pitanja, pitanje priznanja više nije važno. Iz ugla Beograda i građana Srbije ne može da ne bude indikativno da su početak pregovora i početne rezultate pozdravili izaslanici EP i za Srbiju i za Kosovo, Kacin i Lunaček. Znamo kakvi su njihovi stavovi i da su oni najtvrdji zagovornici nezavisnosti Kosova. Napokon, to što se pregovori vode i Briselu, a ne u Beogradu ili Prištini, i to što su moderatori samo predstavnici EU, ne može da ne izazove sumnju u pogledu toga kako će taj proces izgledati i čemu će da vodi.

Zašto nema bilo predstavnika svih stalnih članica SB, ili zašto nema makar Rusije? Ovako se razgovara samo u prisustvu predstavnika Brisela koji tu nipošto nije samo neutralni posmatrač. Jasno je da će Brisel diktirati većinu rešenja kada Priština i Beograd ne budu mogli da se dogovore. Vrlo je lako pretpostaviti kako će ta rešenja izgledati i čijim će interesima biti bliži. Bez obzira što EU nije u celini priznala Kosova, svi forumi i sve EU institucije, od Evropskog parlamenta do Evropskog saveta i pomenutih specijalnih izvestilaca, jasno pokazuju čemu je Brisel bliži. Sam pristanak na ovakvu vrstu pregovora, jasno ukazuje da Beograd ima malo manevarskog prostora i da će prihvatiti sve sem baš zvaničnog i formalnog priznanja.

Da li možemo da očekujemo da zemlje EU koje nisu priznale Kosovo, sada to učine?

Ja bih rekao da ovi pregovori, kako su modelovani i kako će izgledati, zaista vode faktičkom priznavanju Kosova. Ne verujem da vode i ka potpunom priznanju, ali sada se rešavaju pitanja - carine, katastar, tablice, koje će zadovoljiti Prištinu. To se naročito odnosi na predstavništvo u međunarodnim organizacijama, prisustvo na regionalnim susretima, na čemu se dosta insistira i od strane Brisela i od strane Prištine. Kada se sve to reši onda pitanje statusa zaista postaje nevažno. No, ja ipak mislim da to neće rezultirati time da zemlje Evropske unije koje sada ne priznaju nezavisnost Kosova to i učine. Većina tih zemalja, osim možda Grčke, ima i sopstvene probleme i razloge zbog kojih ne prihvata nezavisnost Kosova. Mislim da su to dva odvojena para rukava i dva odvojena pitanja. Jedno je to šta Srbija, odnosno Beograd čini ili ne čini da spreči nezavisnost Kosova, a ne čini ništa i u suštini popušta na doslovno svim frontovima. Bar tako to u ovom trenutku izgleda.

Sa druge strane, to ne znači da će zemlje EU i UN koje nisu priznale nezavisnost Kosova sada pohrliti da to urade, zbog toga što većina tih zemalja Kosovo nije priznala ne zbog ljubavi prema Srbiji, već zato što ili imaju potencijalna žarišta na sopstvenoj teritoriji ili postoji strepnja da bi taj talas mogao pokrenuti lančanu reakciju, gde bi onda i neki drugi delovi, na primer u Španiji, mogli da proglase nezavisnost. Poznato je da Slovačka ima problem sa mađarskom nacionalnom manjinom, Rumunija, takođe, u Transilvaniji, kao i Kipar sa kiparskim Turcima.

Dakle, te zemlje nisu priznale nezavisnost Kosova iz svojih razloga, tako da čak i eventualna kapitulacija Beograda, ne bi drastično promenila stav tih zemalja. To su dva odvojena pitanja, ali to je za nas slaba uteha, jer je već dovoljno tužno što se čini da je Beograd u ove pregovore ušao spreman da prihvati sve ili gotovo sve što mu se od strane Brisela ponudi.

(Radio S)