Ђорђе Вукадиновић: Шта ће Влада и Министарство спољних послова предузети поводом нечувеног инцидента и скандала који je направила висока службеница амбасаде Црне Горе у Турској?

Moje прво питање иде на адресу Владе Републике Србије, односно Министарства спољних послова и гласи - шта ће, дакле, не да ли ће, него шта ће Влада и Министарство спољних послова предузети поводом нечувеног инцидента и скандала који се догодио јуче, који je направила висока службеница амбасаде Црне Горе у Турској. Госпођа Мирна Никчевић је изјавила нешто нечувено чак и за наше балканске прилике, па чак и за ратна времена, нешто што чак ни тада, у време сукоба на простору бивше Југославије, нисмо могли чути од највиших службеника или званичника држава које су међусобно ратовале?

Шта ће, дакле, не да ли ће, него шта ће Влада и Министарство спољних послова предузети поводом нечувеног инцидента и скандала који се догодио јуче, који je направила висока службеница амбасаде Црне Горе у Турској?

Она je, дакле, коментаришући велики народни скуп и Сабор испред храма Христовог спасења у Подгорици 15. јула, између осталог, рекла тј. написала:„Искрено, запалила бих храм и сва говеда тамо“. Ja се извињавам, али ово je доследни цитат – „запалила бих храм и сва говеда тамо“. А тамо су били високи јереји Српске православне цркве, Митрополије и других епархија, свештенство и хиљаде верника.

Дакле, не тамо неки пубертетлија, неки успаљени и  анонимни коментатор на некој друштвеној мрежи, већ први саветник, дакле, други човек амбасаде Црне Горе у Турској изјављује да би запалио храм Христовог васкрсења и све оне људе окупљене тамо.

To je сувише велика и крупна ствар да би се могла игнорисати и зато моје питање и гласи - Шта ће се предузети? И зашто већ сада, у тренутку док ja о овоме говорим, наша Влада и Министарство спољних послова нису предузели, не било какве, него врло оштре и најоштрије мере?

Министарство спољних послова Црне Горе се јесте оградило од тога, али ово је нешто што je, по мом мишљењу, много важније и много страшније да би могло проћи без јасног демарша и неког конкретног потеза Владе Србије. О овоме би се могло широко причати, али желим да ово време искористим да поставим још неко питање и покренем још неку тему.

Moje друго питање иде, такође, на адресу Владе Србије. Јa бих молио једно прецизирање од надлежних органа и служби: Ко преговара? Ко званично, испред државе Србије, преговара са представницима Приштине у Бриселу?

Ко je шеф нашег преговарачког тима? Ко га je овластио и којом одлуком? Тражим да се мени као народном посланику, a и српској јавности, достави та одлука којом je дато овлашћење томе ко води ове преговоре?

Ми смо на овој посебној седници о КиМ видели извештај Канцеларије и чули смо председника Републике који je поднео усмени извештај. Дакле, ja не знам на крају крајева ни о чему се тачно гласало. Да ли о том писменом извештају Канцеларије и Марка Ђурића или о усменом извештају Александра Вучића? Али шта год je у питању, волео бих да се ту унесе једна неопходна и непостојећа доза транспарентности у погледу овлашћења наших преговарача. Када већ не знамо која je платформа са којом и на којој преговарају, онда барем да видимо ко су ти који званично преговарају.

Када већ не знамо која je платформа са којом и на којој преговарају, онда барем да званично видимо ко су ти који преговарају 

У вези са тим још само једна важна напомена. Наша страна, шта год то значило, али представници Београда стално истичу да су они „спремни да наставе разговоре уколико се укину таксе“, тј. ако Приштина укине таксе. To je, наравно, легитиман захтев. Али се толико о томе прича у последње време да ja имам основани страх или бојазан да се читава прича око платформе и око преговора са Приштином у вези са Косовом и Метохијом не претвори на крају у то и не заврши тако да они нама коначно укину таксе, или барем суспендују њихово важење, и евентуално обећају оно што су требали да испуне још пре пет, шест година, то јест,ону „Заједницу српских општина“, a да онда Србија, заузврат, прихвати све што се од ње тражи у погледу тзв. „правно обавезујућег споразума“.

Дакле, јесте легитиман захтев за укидање приштинских такси, али се не може читава прича и читава стратегија Владе Србије према КиМ свести на такву ствар, која није смела да се догоди, a камоли да она сада буде нешто од чега зависи да ли ће преговора уопште и бити, да ли ће споразума бити.

Дакле, не дозволимо да нам испуњењем нечега што je њихова стара обавеза од пре пет, шест година, још из Бриселског споразума, замажу очи и да се то онда представи српској јавности као неки велики успех.

Хвала.

(НСПМ)