Hronika | |||
Đorđe Vukadinović: Rekonstrukcija ništa ne menja, jer svi oni u suštini vode politiku Dinkića i Jovanovića |
sreda, 31. jul 2013. | |
Čitavo prenemaganje oko rekonstrukcije Vlade je vođeno sa dva cilja: da se izazove politička kriza i uslovi za izbore gde bi Vučić i SNS verifikovali trenutnu popularnost; ili, ako to ne može – ako Zapad ne dozvoljava – onda da se promeni odnos snaga u vladajućoj koaliciji tako da neki resori SPS i URS pređu u ruke SNS. Dakle, reč je o prekomponovanju Vlade tako da se verifikuje nova politička težina SNS i Vučića. To je ta igra koja se od početka igra – a ne da li su Mrkonjić, Petković ili Marićeva dobro ili loše radili. Istovremeno, ovom pričom se želi da se skrene pažnja sa ekonomije i napuštanja Srba sa Kosova. Posebna meta je mesto ministra policije i zato se Vučić naizgled velikodušno odricao ministarstva odbrane sa porukom „ako ja ne mogu da budem potpredsednik Vlade i ministar, kako ti možeš da budeš premijer i ministar MUP“. MUP je dodatna Vučićeva meta. Dačić sve vreme manevriše pokušavajući da to izbegne i da zadovolji aspiracije Vučića tako što će ga nahraniti i Dinkićevim resorima. A da li će u toj Vladi od sutra biti Dinkić ili neće, potpuno je nebitno jer u ekonomskom smislu ovs vlada sprovodi politiku G17, a u ostalom politiku LDP! Izbacivanje Dinkića nije ideološko, već interesno i personalno! Dakle, Vučić želi ili izbore, ili da toliko ojača da i ne mora na njih da ide. Ako mu to ne daju (da ojača), ide na izbore. Stranci ih ne žele, pa bi mu išlo u prilog da se „dogode“, a ne da ih on izazove. A Dačić takođe kupuje vreme razvlačenjem rekonstrukcije, a izbore želi da izbegne, jer posle njih sigurno neće biti premijer. Nikolić je u ovoj konkretnoj stavri bliži Dačiću, jer ne želi izbore – opet ne iz principijelnih razloga, već što je ovo barem delom Nikolićeva vlada, a neka buduća to ne bi bila. (NSPM-Fakti) |