Đorđe Vukadinović: Poluradikalizacija i polu(ne)zadovoljstvo

Iz teksta Đorđa Vukadinovića u najnovijem broju "Vremena"...

- Bilo je, naime, apsolutno naivno i neracionalno očekivati da će posle one (polu)uspešne (polu)radikalizacije protesta, oličene u pomenutom februarskom upadu u RTS i potonjoj poluopsadi Vučića u zgradi predsedništva, rejting opozicije skočiti u nebesa.

- Lideri se, između ostalog, prepoznaju i po tome što imaju „osećaj za filing“, odnosno što umeju da razluče kada je trenutak za akciju, a kada je u pitanju samo zaludno i kontraproduktivno trošenje energije.

- Kada se pogledaju i uporede sve brojke, razlika između „pro-vlast“ i „pro-opozicija“ opcije, u optimalnim okolnostima, jeste negde između sedam i deset procenata. (S tim da je u Beogradu odnos praktično izjednačen.) Ali s tom „sitnom“ razlikom što prorežimski glasači izlaze u maksimalnom procentu i što, ne postoji nikakva opasnost da će im glas propasti.

- Vučić veoma dobro zna da njegov rezultat i eventualnii trijumf na nekim budućim izborima, kad god da oni bili, presudno zavisi ne više toliko od broja sendviča i podeljenih higijenskih paketa (što nipošto ne znači da neće ići i dalje na njih), nego od toga koliko će iz ove kategorije nenaklonjenih mu glasača oterati u apstinenciju – ili gurnuti ispod cenzusa.  

- U danima koji su pred nama, važno je po svaku cenu izbeći očekivani cunami pesimizma i malodušnosti – kojem smo i inače generalno skloni, a koji će na sve moguće načine režim dodatno podsticati.

- Konačno, i najvažnije: Treba izdržati. I najozbiljnije shvatiti činjenicu da je ovde u pitanju težak parapolitički maraton (sa svim mogućim, zamislivim i nezamislivim preprekama), a ne tek jedna, fakultativna i prijateljska, redovna politička utakmica.

(NSPM)