Hronika | |||
Đorđe Vukadinović: Opozicija je sklona izlasku na izbore, ali samo ako bude nekog konkretnog poboljšanja. Potpuno je pogrešan utisak da evroparlamentarci „navijaju za opoziciju“ |
sreda, 14. jul 2021. | |
Đorđe Vukadinović, koji na međustranačkom dijalogu učestvuje kao deo grupe udružene opozicije oko Narodne stranke, kaže da je režim po svaku cenu hteo da izbegne formiranje paritetne radne grupe koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i evropskih posrednika, a koju je predlagala opozicija tokom druge runde, pa je na kraju rešeno da se sve prepusti evroparlamentarcima. Vukadinović strahuje da bi papir evroparlamentaraca mogao biti – uzmi ili ostavi. On veruje da je „opozicija sklona izlasku na izbore“, ali samo ako bude nekog ozbiljnog ustupka režima. Prethodnog vikenda održana je druga runda međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstvom Evropskog paralamenta. Sa tog sastanka učesnici su izašli s različitim utiscima – od toga da je atmosfera bila korektna do toga da je bilo teških reči i primitivizma. Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže da je bilo i jednog i drugog – da je u nekom smislu bilo „relativno korektno i konstruktivno“, ali je bilo i potpuno drugačijih tonova. Bilo je , mislim, predviđeno 17 učesnika, njih 15 se pojavilo, a apsolutnu većinu činili su članovi vladajuće koalicije, plus satelit opozicija, praktično, opozicione grupe su bile na prste jedne ruke da prebrojite, rekao je Vukadinović gostujući u emisiji N1 Studio Lajv. A od te preostale, manje polovine učesnika, „polovina nazovi opozicionih predstavnika“, kaže, koristila je ta svoja dva ili tri ili pet minuta tokom kojih su mogli da kažu nešto da kritikuje i opoziciju i bojkot. Umesto da saopšte svoje primedbe, oni te minute koriste da kritikuju bojkot, a tu sede zato što je bio bojkot, kaže Vukadinović, ne želeći da navodi ko je bio u pitanju. Vukadinović je rekao da su i evroparalemtarci naveli da je ishod prethodnih izbora nametnuo potrebu i pokazao da je potrebno nastaviti dijalog o izbornim uslovima i pita: „Šta je to nego indirektna potvrda uspešnosti ili bar poluuspešnosti bojkota“? Kaže da se „prava“ opozicija nije bavila kritikovanjem drugog dela opozicije, već da su se oni obraćali vlasti ili evroparlamentarcima. „Jednodušni stav i zahtev ove, da kažemo, „prave“ opozicije tokom ta dva dana jeste bio da se napravi paritetna Radna grupa sa predstavnicima vlasti, opozicije i evropskih posrednika, i da se za mesec i po izradi zajednički predlog i da se s tim ide na plenum“, preneo je. Doslovno svi sa strane bojkotaša su bili za to, pa i čak i neki deo ove „mekše“ opozicije, naveo je. Onda je, kaže, to u poslednjem trenutku promenjeno i rešeno da se, ipak, sve prepusti evroparlamentarcima. Vlast se nije bunila, bar ne direktno na to, ali je očigledno da su želeli da izbegnu paritetnu radnu grupu, kaže Vukadinović. Jer, kako navodi, u tom slučaju bi opozicija imala neku mogućnost uticaja i kontrole onoga što se predlaže. „A ovako će biti, plašim se, stavljanja pred svršen čin. Ali nećemo to lako da prihvatimo. Postoji sumnja da će evroparlamentarci, u nekoj koordinaciji sa onima koje oni izaberu, a i sa predstavnicima Skupštine, čitaj vlasti, napraviti neki papir – pa će biti uzmi ili ostavi“, navodi Vukadinović. Opozicija, kaže, neće moći da utiče na predlog evroparlamentaraca, nego tek kad 1. septembra predlog bude predočen, razgovaraće se o njnjemu kad sledeći put dođu. Evroparlamentarci su na sebe preuzeli veliku odgovornost, navodi Vukadinović, a vlasti je „stalo da ako baš bude morala da učini neki ustupak, a mislim da će morati, onda te ustupke učini pred „svojima“, to jest, u ovom drugom, tzv. „paralelnom dijalogu“, pred, da tako kažem, „konstruktivnom opozicijom“ ili, eventualno, u dijalogu sa Evropljanima – samo da ne bude i ne izgleda da se nešto čini ovoj pravoj i mrskoj opoziciji“. Kaže i da tu, očigledno, ima velika doza licemerja, ali smatra će nekog rezultata ipak biti. Upitan da li će promene biti dovoljne da opozicija izađe na izbore, kaže da vremena još uvek ima, ali da rokovi već cure. Ako je do kašnjenja, za njega svakako nije kriva opozicija, dodaje. Vremena će teoretski biti, jer je ideja da se dijalog završi do kraja septembra, pa će biti vremena za onih pominjanih šest ili sedam meseci za implementaciju. „Ključna stvar je, međutim, ipak – dobra volja vlasti“, kaže. Evroparlamentarci, odnosno autoritet institucije koja stoji iza njih, mogu donekle da utiču na vlast, ali će na kraju ipak sve zavisiti od volje odnosno procene Alesandra Vučića. Advokat Vladimir Gajić iz Narodne stranke je na Tviteru napisao da će pozvati Predsedništvo Narodne stranke da ne učestvuje u dijalogu, koji je, kako je napisao, „farsa“. Vukadinović navodi da razume nezadovoljstvo, ali da se ne može reagovati na svaku tviter objavu, dodajući da nije bilo prijatno na tim sastancima kada su „Marijan Rističević i Vladimir Orlić mahali tekstom iz Tabloida i tvitom potpredsednika jedne opozicione stranke i time hteli da relativizuju sve naše zamerke, dokaze i argumente o medijskom stanju“, a sve u pokušaju da predstave kako su oni (tj. vlast) tobože ugroženi i žrtve.
On je primetio da režimski mediji proizvode utisak kako će evroparlamentarci da „navijaju za opoziciju“. Nasuprot tome, Vukadinović misli da će oni „u najboljem slučaju, biti neutralni. A mislim da po logici njihove misije oni više idu na ruku vlasti, jer imaju isti cilj i na neki način uspeh njihove misije će zavisiti od toga da li opozicija da izađe na izbore“, kazao je. Upitan da li opozicija izlazi na sledeće izbore, kaže da se ne zna ni kakav će predlog na kraju biti, ali da je siguran da je opozicija sklona izlasku. Međutim, dodaje – mora imati neki povod ili nešto za šta se može uhvatiti. „Više verujem da će biti izlaska na izbore, nego da neće biti. Ali ne bi valjalo da vlast računa – kao što su računali prošli put – ma, izaći će se sigurno. Verujem da će se izaći, ali samo ako bude nekog konkretnijeg ustupka od strane režima“, dodao je. O RTS-u, ali i o drugim televizijama s nacionalnom frekvencijom Govoreći o RTS-u, Vukadinović je podsetio da je bukvalno dan pre dolaska evroparlamentaraca na javnom servisu gostovao lider DS Zoran Lutovac. „Dovoljno nije, ali jeste korak u dobrom pravcu“, kaže, dodajući da je on još pre par meseci reao da nema pomaka „sve dok opozicija ne bude listala štampu u jutarnjem programu“ i redovno gostovala na javnom servisu i televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Dodaje da je na sastanku najviše reči bilo o javnom servisu. Ali da su predstavnici opozicije, pa čak i neko od parlamentaraca, pomenuli da, po Zakonu o informisanju, i ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju određene obaveze, dodao je. „RTS daje neke naznake, doduše, pod pritiskom, da bi se moglo nešto unaprediti, ali bi slične promene morale biti i na ostalim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, jer džaba vama ako imate neku malu propusnost na RTS, a da se na ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom nastavi bombardovanje po opoziciji na najstrašniji način “, dodao je Vukadinović.
On konstatuje da to delimično otvaranje javnog servisa „jeste neki nagoveštaj“ i smatra da će se sigurno nešto od toga naći na papiru evroparlamentaraca. Medijski set je važan, ali je to samo jedan segment u paketu drugih zahteva, dodao je. Kaže da grupacija čiji je bio predstavnik stoji na stanovištu da su parlamentarni izbori ne samo neophodni, već da je poželjno da budu pre ovih drugih, kao neka vrsta testa u sprovođenju dogovorenog. Ali, čini se da je deo opozicije zainteresovaniji za gradske, tj. beogradske izbore, a Vučiću je prvenstveno stalo do predsedničkih – dok je stranim posrednicima najbitnije da izvedu opoziciju na izbore, naveo je Vukadinović.
Kaže da opoziciji nije lako, ali da je, po njegovom mišljenju, sklona da izađe na izbore. Kaže da je opozicija, po svoj prilici, izvukla neke pouke iz prošlogodišnjeg bojkota, ali da je problem ukoliko vlast nije izvukla pouke i ako im se baš sviđa i odgovara da imaju ovakvu jednostranačku skupštinu. On je mišljenja da se mnogima u vlasti verovatno intimno sviđa sadašnje stanje u parlamentu, ali i da veruje da su ipak svesni, barem deo njih, da to nije dobro i da ne može doneti dugoročnu političku korist. (N1-NSPM) |