Hronika | |||
Đorđe Vukadinović: Od Srbije se traži da puca sebi u nogu. Zapad želi da pošalje poruku Moskvi - Evo, čak i vaši prijatelji Srbi su vam uveli sankcije! Zato će se pritisci nastaviti |
sreda, 29. jun 2022. | |
Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da Srbija ne sme da pristane na pritiske i ucene da uvede sankcije Rusiji jer bi time ugrozila sopstvene ekonomske interese i pokvarila dobre odnose sa Moskvom, a pogotovo bi bio ugrožen povoljan gasni aranžman. Vukadinović ističe da je Srbija ima relativno ispravan stav kada je reč o sukobu u Ukrajini, ali da dalje od toga ne treba da ide zbog samopoštovanja i sećanja da je i sama bila žrtva sankcija, ali i zbog sopstvenih interesa. - Čak i da se sukob sutra završi, pritisak u pravcu sankcija bi se nastavio ne zato što misle da će srpske sankcije ugroziti ili slomiti rusku privredu, kad nisu ni zapadne, već je reč o psihologiji i simbolici. Oni (zapad) žele da pošalju poruku Moskvi: "Evo čak i vaši prijatelji Srbi su vam uveli sankcije. Zato je taj pritisak toliki" - rekao je Vukadinović za Tanjug. Vukadinović kaže da sukob u Ukrajini, koji traje četiri meseca, ima ''neobične aspekte''' i da se očekivalo da će ruska vojska brže napredovati, ali i da će se ruska ekonomija slomiti pod teretom sankcija – a za sada se nije dogodilo ni jedno, ni drugo. Međutim, kako kaže, Rusija pokazuje neobičnu otpornost na sankcije koje se, dodaje, ''kao bumerang'' vraćaju na zapad. - A od Srbije se traži da sama sebi puca u nogu i da pokvari realno dobre odnose koji nisu samo deklaracije, zdravice, kulturna razmena, već gas i nafta, pogotovo gas koji realno dobijamo povoljno, a sa perspektivom da ga ubuduće dobijamo po još povoljnijoj ceni - kaže Vukadinović. Dodaje da, s druge stane, i Nemačka i druge članice EU, kada glasaju za sankcije Rusiji, nađu način da ipak "ne plate najveću cenu", pa kažu da napr. „sankcije ne važe za gas, ili da važe samo za naftu koja stiže tankerima“ i sl. Dakle, čak i ako pođemo samo od ekonomskih interesa, opet ne smemo da pristanemo na taj pritisak i tu vrstu ucene. A na stranu što smo, evo, i neki dan mogli videti da od evrointegracija nema ništa - i to znaju svi u Briselu, Beogradu, Skoplju, Tirani - kaže Vukadinović. Poruka Brisela zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana: "Čekaj me, ja sigurno neću doći" Komentarišući nedavni samit EU-Zapadni Balkan, Vukadinović ističe da su dve poruke te konferencije dominantne. - Prva poruka od strane Brisela zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana mogla bi se sažeti u formulaciju: "Čekaj me, ja sigurno neću doći". Uz nešto malo šećernog preliva, oni su u suštini rekli da ove zemlje ne računaju na članstvo, pogotovo ne brzo, uprkos svim naporima i trudu koji su ulagale - navodi Vukadinović. Vukadinović dodaje da je ta poruka izazvala razumljivo nezadovoljstvo zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana, posebno zbog činjenice da su, kako kaže, Ukrajina i Moldavija preko reda dobile kandidaturu, i da im se iz političkih razloga, zbog sukoba u Ukrajini, progledalo kroz prste. Još jednom se pokazalo da Brisel odluke, koje bi trebalo da se donose na osnovu određenih kriterijuma, donosi prema dnevnopolitičkim interesima i motivima, a da su političke elite u zemljama Zapadnog Balkana, koliko kod bile evrofilne, ponovo izigrane. Vukadinović je kazao da je reakcija na to jačanje inicijative Otvoreni Balkan koja, kako smatra, ne treba da se gleda kao ''''utešna nagrada'''' za članstvo u EU, već kao logična reakcija da se zemlje regiona više okrenu sebi i svom okruženju. - Posebno treba gledati da interesi Srbije ne budu ponovo izigrani i da ne budemo ponovo žrtva nekog novog regionalnog udruživanja, kao što smo to bili nekoliko puta u istoriji. Ali, sama ideja da se poboljšavaju regionalne veze jeste dobra „kolateralna“ posledica grubog otkačinjanja koje su zemlje doživele na samitu u Briselu. Regionalno povezivanje, uz brigu o sopstvenim interesima, jeste potencijalno dobar put - ističe Vukadinović i zaključuje da zemlje regiona uključujući i Srbiju, treba da rade na sprovođenju onih reformi koje su interesu njihovih građana. (NSPM, Tanjug) |