Ђорђе Вукадиновић: Од Србије се тражи да пуца себи у ногу. Запад жели да пошаље поруку Москви - Ево, чак и ваши пријатељи Срби су вам увели санкције! Зато ће се притисци наставити

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да Србија не сме да пристане на притиске и уцене да уведе санкције Русији јер би тиме угрозила сопствене економске интересе и покварила добре односе са Москвом, а поготово би био угрожен повољан гасни аранжман.

Вукадиновић истиче да је Србија има релативно исправан став када је реч о сукобу у Украјини, али да даље од тога не треба да иде због самопоштовања и сећања да је и сама била жртва санкција, али и због сопствених интереса.

- Чак и да се сукоб сутра заврши, притисак у правцу санкција би се наставио не зато што мисле да ће српске санкције угрозити или сломити руску привреду, кад нису ни западне, већ је реч о психологији и симболици. Они (запад) желе да пошаљу поруку Москви: "Ево чак и ваши пријатељи Срби су вам увели санкције. Зато је тај притисак толики" - рекао је Вукадиновић за Танјуг.

Вукадиновић каже да сукоб у Украјини, који траје четири месеца, има ''необичне аспекте''' и да се очекивало да ће руска војска брже напредовати, али и да ће се руска економија сломити под теретом санкција – а за сада се није догодило ни једно, ни друго.

Међутим, како каже, Русија показује необичну отпорност на санкције које се, додаје, ''као бумеранг'' враћају на запад.

- А од Србије се тражи да сама себи пуца у ногу и да поквари реално добре односе који нису само декларације, здравице, културна размена, већ гас и нафта, поготово гас који реално добијамо повољно, а са перспективом да га убудуће добијамо по још повољнијој цени - каже Вукадиновић.

Додаје да, с друге стане, и Немачка и друге чланице ЕУ, када гласају за санкције Русији, нађу начин да ипак "не плате највећу цену", па кажу да напр. „санкције не важе за гас, или да важе само за нафту која стиже танкерима“ и сл.

Дакле, чак и ако пођемо само од економских интереса, опет не смемо да пристанемо на тај притисак и ту врсту уцене. А на страну што смо, ево, и неки дан могли видети да од евроинтеграција нема ништа - и то знају сви у Бриселу, Београду, Скопљу, Тирани - каже Вукадиновић.

Порука Брисела земљама кандидатима са Западног Балкана: "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи"

Коментаришући недавни самит ЕУ-Западни Балкан, Вукадиновић истиче да су две поруке те конференције доминантне.

- Прва порука од стране Брисела земљама кандидатима са Западног Балкана могла би се сажети у формулацију: "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи". Уз нешто мало шећерног прелива, они су у суштини рекли да ове земље не рачунају на чланство, поготово не брзо, упркос свим напорима и труду који су улагале - наводи Вукадиновић.

Вукадиновић додаје да је та порука изазвала разумљиво незадовољство земаља кандидата са Западног Балкана, посебно због чињенице да су, како каже, Украјина и Молдавија преко реда добиле кандидатуру, и да им се из политичких разлога, због сукоба у Украјини, прогледало кроз прсте.

Још једном се показало да Брисел одлуке, које би требало да се доносе на основу одређених критеријума, доноси према дневнополитичким интересима и мотивима, а да су политичке елите у земљама Западног Балкана, колико код биле еврофилне, поново изигране.

Вукадиновић је казао да је реакција на то јачање иницијативе Отворени Балкан која, како сматра, не треба да се гледа као ''''утешна награда'''' за чланство у ЕУ, већ као логична реакција да се земље региона више окрену себи и свом окружењу.

- Посебно треба гледати да интереси Србије не буду поново изиграни и да не будемо поново жртва неког новог регионалног удруживања, као што смо то били неколико пута у историји. Али, сама идеја да се побољшавају регионалне везе јесте добра „колатерална“ последица грубог откачињања које су земље доживеле на самиту у Бриселу. Регионално повезивање, уз бригу о сопственим интересима, јесте потенцијално добар пут - истиче Вукадиновић и закључује да земље региона укључујући и Србију, треба да раде на спровођењу оних реформи које су интересу њихових грађана.

(НСПМ, Танјуг)