Đorđe Vukadinović: Nisam oslobodio Fljoru Brovinu i znam šta piše u Miroslavljevom Jevanđelju – ali ne znam da li za Vučića još važi Ustav Srbije i Rezolucija 1244, kao ni o čemu se, zapravo, u skupštini glasalo

Nisam oslobodio Fljoru Brovinu, braću Mazreku, ni „gnjilansku grupu“ 

„Verovali ili ne, znam da će to možda mnoge začuditi i iznenaditi, ali ja nisam oslobodio Fljoru Brovinu i zatvora. Nisam oslobodio braću Mazreku, niti gnjilansku grupu.“

„Takođe, nisam podržao proglašenje nezavisnosti Kosova 2008“, nastavio je Vukadinović.

I nisam „ćutao“ povodom tog proglašenja, nego sam, naprotiv  mnogim tekstovima povodom toga reagovao, govorio, kritikovao, ne samo međunarodnu zajednicu, nego i aktuelnu srpsku vlast zbog nekih poteza koje su tada povlačili – ili nisu.

Naravno da je ovo pomalo šaljivo, ali je sve to, nažalost, meni zaista izrečeno, i to direktno u drugom licu, od strane gospodina Aleksandra Vučića. Čak nije rečeno ni uz ono tipično, što takođe često radi: „oni vaši“ ili „oni koje vi podržavate“. Bilo je i toga, ali je bilo i direktnih formulacija tipa: „Vi ste oslobodili“, „Vi ste pustili“, „Vi ste ćutali“.  

Dakle, ne. Nisam nikog „oslobodio“, nisam „učestvovao u vlasti“ itd. Građani to znaju. Ali, opet, s obzirom da sto puta ponovljena laž postaje istina i pogotovo kada se ponavlja sa najvišeg mesta, nije ipak loše ponekad podsetiti na to da nikada nisam bio u vlasti

Dakle, ne. Nisam nikog „oslobodio“, nisam „učestvovao u vlasti“ itd. Građani to znaju. Ali, opet, s obzirom da sto puta ponovljena laž postaje istina i pogotovo kada se ponavlja sa najvišeg mesta, nije ipak loše ponekad podsetiti na to da nikada nisam bio u vlasti.

Druga stvar, takođe izrečena juče u skupštini i tek malo manje neozbiljna i besmislena, jeste da "Vukadinović ne zna šta piše u Miroslavljevom jevanđelju". Verovali ili ne - znam šta piše u Miroslavljevom jevanđelju. U jevanđelju obično piše jevanđelje.

Takođe, Vučić je pogrešio i kada me je, u kontekstu priče o demografiji, ispravljao za broj glasača za srpske stranke u BiH. Naime, na poslednjim izborima u BiH, petog oktobra 2018, bilo ih je čak 38,5% od ukupnog broja glasača, a ne 32 odsto, kao što je Vučić rekao.

(...)

Pogrešio je, tačnije, manipulisao i podacima o upadima ROSU specijalaca severno od Ibra pre 2012., tvrdeći da ih je bilo isto kao i sada, a onda se ispostavilo da je bio samo jedan, a i taj se neslavno završio za prištinske specijalce koje su morali kasnije helikopterima spašavati. A naročito je manipulisao izjavom da je nova vlast “morala da primeni Borkove sporazume o ‘integrisanom upravljanju granicom’, zato što je, navodno, „reč o međunarodnom sporazumu“. Međutim, niti je sporazum Stefanović-Tahiri međunarodni sporazum, niti je bez „tehničkog protokola o primeni“ koji je početkom decembra 2012. sklopila njihova, SNS-SPS vlada, taj sporazum mogao biti primenjen.

Uostalom, Briselski sporazum je mnogo značajniji akt, pa Priština opet nije primenila nijednu njegovu tačku koja se odnosi na stvaranje stvaranje „Zajednice srpskih opština“.

Da ne govorimo o „sitnici“ da je naš Ustavni sud proglašio neustavnim najveći broj odredbi tog sporazuma. Dakle, ne. Nisu ga morali primeniti.

(...)

Praktično, sve što mi je na sednici od strane Aleksandra Vučića prebačeno i izrečeno bila je poluistina ili laž. Ali još važnije od tih neistina koje je izrekao jesu pitanja na koja uopšte nije odgovorio.

(...)

O čemu se zapravo u skupštini glasalo? O Đurićevom izveštaju, ili o blanko podršci pregovorima koje Vučić vodi, ko zna s kim - i ko zna o čemu?

Uprkos toj dugoj sednici i tim dugim replikama (na koje nisam imao pravo da odgovorim), od strane gospodina Vučića ni u jednom trenutku nisam dobio odgovor na ključno pitanje – za šta smo mi zapravo juče glasali? O čemu smo se izjašnjavali? Da li o izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Marka Đurića? Taj papir možda može da bude dobar radni materijal, ali teško da može da bude izveštaj, zvanični izveštaj u smislu dokumenta o kojem se skupština izjašnjava. Možda, eventualno, za neki Odbor za Kosovo i Metohiju, pa se kaže - „evo, primili smo izveštaj Kancelarije za Kosovo“.

Dakle, da li smo se izjašnjavali o ovom papiru, u kojem ima gomila tehničkih detalja, uglavnom nebitnih? Ili smo se izjašnjavali o usmenom izlaganju Aleksandra Vučića? Znači bez dokumenta, bez papira. Izlaganju u kojem je bilo reči o svemu i svačemu, ali ne i o konkretnim pitanjima i planovima.

Da li smo mi tim glasanjem, to jest oni koji su glasali (naravno, ja sam glasao protiv), zapravo time retroaktivno dali saglasnost i na neki način kakvo-takvo pravno pokriće za pregovore koje već mesecima, ili nekoliko godina, Aleksandar Vučić vodi širom Evrope i sveta, a da ne znamo sa čijim ovlašćenjem i sa kojom platformom? Ili se tim izveštajem htelo dobiti blanko odobrenje za njegove buduće poteze, buduće pregovore, razgovore i sporazume koji će biti sklopljeni?

Dakle, šta je bila tema jučerašnjeg glasanja? Da li izveštaj Marka Đurića? Da li usmeno izlaganje Aleksandra Vučića? Da li neko pravno pokriće za ono što je on do sada pregovarao – a ne znamo ni u ime koga i o čemu? Ili za ono što će ubuduće pregovarati, a takođe ne znamo sa kim. ili o čemu?

Uprkos više puta ponovljenom pitanju, i uprkos mnogo minuta i sati prilike da na to odgovori, gospodin Vučić se nije eksplicitno izjasnio o tome da li i dalje skupštinska rezolucija iz januara 2013. godine ostaje na snazi? Da li i dalje stoji ono što piše u toj skupštinskoj rezoluciji „Ustav Srbije i Rezolucija 1244 obavezni su okvir, u kojem se u svim sporazumima , privremenim, prelaznim ili konačnim o statusu Kosova i Metohije mora voditi računa“? 

Konačno, uprkos više puta ponovljenom pitanju, i uprkos mnogo minuta i sati prilike da na to odgovori, gospodin Vučić se nije eksplicitno izjasnio o tome da li i dalje skupštinska rezolucija iz januara 2013. godine ostaje na snazi? Da li i dalje stoji ono što piše u toj skupštinskoj rezoluciji „Ustav Srbije i Rezolucija 1244 obavezni su okvir, u kojem se u svim sporazumima , privremenim, prelaznim ili konačnim o statusu Kosova i Metohije mora voditi računa“? Dakle, Rezolucija 1244 i Ustav Republike Srbije - to je ono što je ustavni, pravni i skupštinski okvir, limit i granica koja je važila do juče. Moje pitanje jeste: Da li to još uvek važi i danas?

Ili možda neko misli da je tim jučerašnjim glasanjem i nejasnim i izjašnjavanjem o ne znamo tačno čemu, faktički derogiran ovaj stav iz skupštinske rezolucije o Kosovu i Metohiji iz januara 2013. godine.

Činjenica je da gospodin Vučić u svom dugom izlaganju o tome nije zauzeo stav i nije eksplicitno rekao: „Da, Rezolucija 1244 i Ustav Srbije jesu naša platforma“. A to je ono čemu je ta jučerašnja sednica skupštine mogla poslužiti. Pa onda je to polazište, jer Priština ima svoju platformu. I on se više puta žalio kako „Priština tako radikalno i ultimativno postavlja svoje uslove sve i svašta tražeći“, a on je kaže „molio svoje prijatelje iz sveta da se to ne usvaja u Prištini“, ali su oni ipak usvojili.

Šta je bio problem da i mi izađemo sa svojom platformom? Nikakvi fantastični zahtevi, već samo elementarne stvari koje, na kraju krajeva, već stoje u skupštinskoj rezoluciji iz 2013. da budu samo ponovljene i osnažene. Mislim da bi to bio podstrek i na neki način bi pomoglo Vučiću i ojačalo poziciju Srbije u budućim pregovorima –  osim ukoliko smisao tih razgovora koje on vodi i koje će voditi nije, zapravo, samo da nađe način da prihvati derogiranje toga što stoji i u Ustavu i u skupštinskoj rezoluciji. Odnosno, da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije i stolicu u Ujedinjenim nacijama.

U tom smislu i u tom svetlu, ako je to zaista tako, onda je jasno zašto je Aleksandar Vučić tako nervozno, netolerantno i, rekao bih, instituciji i temi apsolutno neprimereno reagovao na moja pristojna pitanja. I onda je jasno zašto je utisak sa čitave te sednice u ova dva dana kao da joj je, u suštini, cilj bio da se javno mnjenje Srbije na neki način još dodatno pripremi ne na „bolne kompomise“, već, zapravo, na bolnu kapitulaciju! I završetak onoga što je, naglašavam, ova vlast, ova garnitura što je sada na vlasti, otpočela što Kumanovskim, što Briselskim sporazumom. I sada na to prosto treba staviti i formalnu tačku – traži se, a i verovatno je obećano – i utoliko bi se onda, donekle, moglo razumeti njegova nervoza i njegovo ponašanje. I onda bi, takođe, mogle biti jasnije jučerašnje naslovne stranice  režimskih medija koje su sve bile u tom istom duhu.

Aleksandar Vučić voli da šalje različite poruke. On često nastupa ratoborno, borbeno „patriotski“, glasno, često i neumesno i preteći, sa jedne strane. A sa druge strane, odmah posle i odmah nakon tih poruka, zapravo, čini stvari koje su ovom ne samo direktno suprotne, nego su, zapravo, direktno kapitulantske, neustavne, nezakonite i moram da kažem – veleizdajničke! 

Mislim da je bilo dobro što sam ipak prisustvovao ovoj sednici, iako sama ta sednica nije opravdala očekivanja i nije bila na nivou niti značaja teme, niti ugleda ovog doma

U tom svetlu, mislim da je bilo dobro što sam ipak prisustvovao ovoj sednici, iako sama ta sednica nije opravdala očekivanja i nije bila na nivou niti značaja teme, niti ugleda ovog doma. Ja uvažavam razloge i onih kolega iz opozicije koji nisu prisustvovali. Ali mislim da je bila dobra prilika da se svi zajedno, ili barem nekolicina nas pojavi (a ovog puta bilo je poslovničkog prostora – naravno uz limite koji se, nažalost, podrazumevaju kada je reč o ovoj vlasti). Propuštena je prilika da se još sa nekoliko strana Aleksandru Vučiću postave ova i neka slična, možda još oštrija i bolja, ili manje dobra pitanja. Dakle, uprkos svemu, uprkos razočarenju kako je sve to izgledalo, i naročito uprkos neprimerenom držanju gospodina Vučića – ne smatram da sam pogrešio što sam sednici prisustvovao. Dobili smo neke odgovore, a najviše smo dobili odgovora preko toga što na ključna pitanja – odgovora nije bilo!

Dobili smo neke odgovore, a najviše smo dobili odgovora preko toga što na ključna pitanja – odgovora nije bilo!

I ćutanje, i prećutkivanje odgovora na jasno postavljena pitanja o Ustavu, o Rezoluciji 1244, i o stolici u Ujedinjenim nacijama, i ta nespremnost da odgovara na ključna pitanja, a spremnost da devastira i kleveće opoziciju, i onu prisutnu i neprisutnu – sve to jasno govori o neozbiljnosti vladajuće politike i onoga ko danas tu politiku predstavlja i vodi – završio je svoje obraćanje novinarima na konferenciji za medije Đorđe Vukadinović.

Videti još:

 Đorđe Vukadinović: Pre 2012. i Briselskog sporazuma ROSU nije mogao ovako da vršlja po severu KiM; Da li još uvek važi da svako rešenje za KiM mora biti u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244?

(NSPM)