Đorđe Vukadinović: Nikolićev stav o Srebrenici deli najmanje 90 posto građana Srbije

Nekoliko izjava Tomislava Nikolića, novoizabranog predsednika Srbije, koje zadiru u spoljnopolitičke odnosa zemlje ustalasale su političku javnost. Prvo, ona o Vukovaru, zatim o tome da će Srbija priznati nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, a onda i da u Srebrenici nije počinjen genocid.

Podsetimo, u vezi sa ovom poslednjom izjavom reagovala je i Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, ocenivši da odgovorni političari treba da budu „privrženi duhu saradnje i pomirenja u regionu”. I iz Evropske komisije su poručili da je „masakr u Srebrenici bio genocid, kako su to potvrdili Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde, a zločini u Srebrenici u julu 1995. bili su zločin protiv cele ljudske vrste i to nikad ne smemo zaboraviti i nikad dozvoliti da se to ponovi”.

S druge strane, Milorad Pupovac, predsednik saborskog Odbora za spoljnu politiku, rekao je da izjave predsednika Srbije o Vukovaru i Srebrenici nisu samo štetne već i nedopustive. „Izražavamo spremnost za nastavak saradnje, ali želimo jasno reći da nećemo dopustiti da se na bilo koji način vređaju osećaji ljudi koji su bili žrtve u ratu, kao i naša privrženost vrednostima koje želimo širiti u regiji”, istakao je Pupovac, a prenosi Tanjug iz Zagreba.

Da li se, prema viđenju domaćih posmatrača, Nikolićeva izjava o Srebrenici može tumačiti kao spoljnopolitički gaf?

Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da ne bi rekao da je izjava Nikolića o Srebrenici spoljnopolitički gaf, ali smatra da može da poremeti ionako veoma loše odnose između Beograda i Sarajeva. „Ta izjava može da utiče na bilateralne odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine, naravno u negativnom kontekstu, posebno imajući u vidu da se Republika Srbija posle usvajanja Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, 2010. godine u skupštini, zapravo odredila prema svemu što se dešavalo u Srebrenici 2005. godine”, kazao je Đukanović.

Kakve će posledice po odnose Srbije i Hrvatske izazvati priča oko Vukovara?

Naglašavajući da je reč o neautorizovanoj rečenici iz nemačkog lista, Đukanović podseća da je Srbija priznala Republiku Hrvatsku u njenim sadašnjim granicama, te da „potenciranje toga da li po etničkoj strukturi grad pripada jednoj ili drugoj etničkoj zajednici suštinski nema nekakav značaj, a može da optereti bilateralne odnose između Zagreba i Beograda”.

Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao”, smatra da je razumljivo to što je povećana pažnja domaće i strane javnosti prema novoizabranom predsedniku i njegovim izjavama. Međutim, ovde se, prema njegovim rečima, pomalo mešaju nivoi, odnosno uzimaju različite stvari kao potvrda spoljnopolitičkih gafova Tomislava Nikolića.

„Izjava o Srebrenici je na liniji onoga što 90 odsto građana ove zemlje misli i što sem jedne parlamentarne stranke i nekoliko nevladinih organizacija niko ne tvrdi suprotno u Srbiji. Pokušaj da se od toga napravi skandal ne proizvodi optužnicu protiv Nikolića već protiv većinske srpske političke javnosti i javnog mnjenja”, smatra Vukadinović.

Za razliku od stava o Srebrenici, izjava o Abhaziji i Južnoj Osetiji, kako kaže Vukadinović, može da se rastumači „i ovako i onako”, a izjava o Vukovaru može da se tumači kao „jedna vrsta gafa”. On kaže da sumnja u nepristrasnost lista „Frankfurter algemajne cajtung” kao izvora kad je reč o srpsko-hrvatskim odnosima.

Vukadinović, u Nikolićevoj izjavi o Srebrenici ne vidi ništa sporno jer je, kako kaže, Nikolić naglasio da je reč o teškom zločinu i da krivci treba da budu kažnjeni i da odgovaraju. „Ali pozivanje na jedan deo diskutabilne presude Suda u Hagu kao na konačno utvrđenu istorijsku istinu je istorijski i moralno problematično, jer se stiče utisak kao da Nikolić i srpska javnost osporavaju zločin u Srebrenici, što naravno nije tačno”, kazao je Vukadinović.

On je istakao da će Nikolić ubuduće sigurno morati malo više da vodi računa o tome šta, kako i kome izjavljuje, jer je sada njegova pozicija drugačija od one kakva je bila godinama. „Ali konkretna stvar koja mu se sada prebacuje u vezi sa Srebrenicom je nastavak jedne kampanje, ne toliko protiv samog Nikolića, koliko zapravo protiv srpske političke scene, koja se obično intenzivira svake godine u junu ili julu, ili onda kada se želi proizvesti neki dodatni pritisak na Srbiju, bilo povodom Kosova i Metohije bilo povodom Republike Srpske”, istakao je Vukadinović.

Planirano je da se predsednik Srbije 14. juna sastane sa Žoze Manuel Barozom, predsednikom EK. Tada će, kako su preneli iz komisije, na dnevnom redu biti „i mnoga pitanja, uključujući jako važnu tačku pomirenja u regionu”.

„Verovatno će tada biti podvučen značaj unapređenja regionalne saradnje, i na bilateralnom i na multilateralnom planu”, rekao je Dragan Đukanović.

B. Čpajak

(Politika)