petak, 31. januar 2020. | |
Gospođo Brnabić, mi smo se pre malo više od mesec dana ovde sreli i razgovarali. Bilo je naravno, više tema, ali je ključno, centralno pitanje bilo situacija u Crnoj Gori. Tada je situacija upravo eskalirala i ja sam tu imao primedbe na ponašanje i reakciju naše Vlade. Vi ste naravno, uz dosta insinuacija, maltene kao da neko „poziva na nasilje“, pominjali neke tenkove i svašta, ali ste rekli nekoliko stvari koje naizgled zvuče razumno. Rekli ste „moramo biti pametni, moramo biti promišljeni i taj problem moramo rešavati u dijalogu sa Vladom Crne Gore, jer je to sad nezavisna država“. I onda ste još aludirali „ko je kriv“ itd. E, pa evo, prošlo je više od mesec dana, prošlo je pet nedelja gospođo Brnabić. Bili smo „pametni i promišljeni“, nismo reagovali „ishitreno“, čak naše ministarstvo spoljnih poslova je propustilo priliku da uopšte reaguje. Ali je njihovo ministarstvo spoljnih poslova protestovalo zbog relativno sitnog incidenta ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu. Dakle, incident koji jeste za osudu, ali nije za tako dramatične reakcije. Čitava njihova javnost se tresla zbog tih par vatrometa, ili baklji, ne znam šta je već bilo, ispaljenih tamo u Knez Mihajlovoj ispred ambasade. Hoću da kažem, razumni smo bili, nismo reagovali ja bih rekao, ni onoliko koliko se mora – a šta je efekat toga? Šta ste postigli? Dakle, za dijalog, kao i za tango je potrebno dvoje. A propustili smo priliku da učinimo nešto što svaka razumna, suverena država može da učini. Od obraćanja Savetu bezbednosti, što deluje kao najkrupnija mera (ovde u ovoj sali je ministar Vulin, doduše kao svoje lično mišljenje, rekao da je „on za to“, da „misli da bi to trebalo“), preko OEBS-a, ili parlamentarne skupštine Saveta Evrope. A mi, zapravo, nismo učinili ništa. Možda je bilateralno neko nešto razgovarao. Evo, ja vas pitam: "Da li ste vi kao Vlada, vi kao predsednik Vlade razgovarali?" Predsednik je najavio da će razgovarati, ali ne znamo da li je tog razgovora bilo. Do sada nismo videli nikakve efekte tog dijaloga, nego smo samo videli aroganciju, bahatost i eskalaciju arogancije režima u Podgorici, pa se od ovog skandaloznog zakona o navodnoj „slobodi veroispovesti“ – stiglo se i do fizičkih napada na mladiće koji su protestovali i branili svoje murale sa trobojkama, pa su kao najgori kriminalci rasterivani šok bombama, suzavcem, a bilo je i prebijanja. Dakle, to je moje prvo pitanje. Da li se namerava i šta se namerava učiniti od onoga šta je razumna diplomatska mera i lepeza mogućih mera? (...) Niko ne „napada“ i ne ruši namensku industriju, ili vojsku, nego je reč o tome da se čudnim „biznisima“, urušava namenska industrija, a cvetaju privatni posrednici Vukadinović: Samo sam skrenuo pažnju da, nažalost, za sada nema efekata tog vašeg „tihog rada“, ili se ne vide. A kolika je podrška tih „centara iz sveta“, iz „inostranstva“ zakonu i Srbiji – to ćemo da vidimo. Nažalost, za sada niko nije ni osudio taj zakon, iako je morao da bude osuđen. Ali, da ne ostanemo samo na tome, jer imam svega par minuta tako da moram da pređem na neke druge stvari. Dakle, ako vas zaista zanima, vrlo ću rado odgovoriti. I ovde u ovom domu kažem šta mislim i govorio sam šta bi trebalo da se preduzme. Da li će biti rezultata - ne znam, ali vidimo da od ovoga nema. Za sada se tamo dole naši sunarodnici uz vođstvo Srpske pravoslavne crkve zaista sjajno bore i sjajno drže, ali mislim da bi im barem moralna podrška odavde dosta značila. Vi ste maločas rekli u svom izlaganju da „vojska se negira, vojska se napada, namenska industrija se napada, postoje stvari koje se u jednoj, normalnoj, ozbiljnoj državi ne dovode u pitanje“. Ja se tu donekle slažem sa vama, tj. u velikoj meri slažem, ali se plašim da ste vi tu imali na umu potezanje priče o aferama i nekim skandalima, a koji su u javnosti izbili u vezi stanja u našoj vojsci, a posebno u vezi sa namenskom industrijom. Znači, niko ne „napada“ i ne „ruši“ namensku industriju, ili vojsku. Barem sam ja poslednji koji bih to učinio. Nego je reč o tome da se tu čudnim poslovima, čudnim biznisima, urušava vojska, urušava namenska industrija i gde je proizvođač, državni proizvođač - na gubitku.
Državni trgovac i izvoznik SDPR je na gubitku i loše posluje. Jedino dobro prolaze privatni posrednici. A da ne govorim o vezi tih privatnih posrednika sa nekim rođacima, ili bliskim članovima familije nekih predstavnika vlasti. To je problem gospođo Brnabić. Znači, nemojmo da zamenjujemo teze. Uostalom, o ovoj aferi se govori svega nekoliko meseci. Znači, nije to urušilo našu namensku industriju, niti bih je ja bilo čime urušavao, namerom ili rečju, ali mislim da je ukazivanje na zloupotrebe – zapravo samo doprinelo bezbednosti i namenskoj industriji. I pošto imam još samo jedan minut, samo bih vas pitao, pošto ste vi predsednik Vlade, a Vlada, odnosno država je većinski vlasnik Telekoma (vi ste se izjašnjavali o tome), da li mislite da bi možda mogla Vlada da se aktivnije uključi u ovaj spor (vi biste rekli „komercijalni spor“, ali nije tu samo reč o trgovini i biznisu) između „Junajted grupe“ i Telekoma u vezi mogućnosti da svi građani ove zemlje mogu da gledaju sve kanale i sve programe? Nećete vi pisati taj sporazum, to ne očekujem, ali očekujem da ohrabrite strane u sporu da nađu rešenje u interesu svih građana ove zemlje. Bez ucena, bez stajanja na stranu, svrstavanje bilo koje od ove dve strane. Kad ima konkurencije, za očekivati je da građani profitiraju od toga. Da budu niže cene i bolja ponuda. A mi imamo tuču provajdera i ovih operatera, a građani nemaju baš bolju uslugu ni sa jedne, ni sa druge strane. (...) Nemojte se kititi tuđim perjem – to što zakon još nije implementiran zasluga je mitropolita Amfilohija, sveštenstva i pravoslavnog naroda u Crnoj Gori Vukadinović: Pa, lako je vama da budete efektni, elokventi kada imate sve vreme ovog sveta.
Gospođo Brnabić, vi ste sada opet podmetnuli, zamenili tezu. Naravno da nije mogao da se vidi „N1“ u čitavom sistemu Telekoma. I naravno da sam ja, a i oni, bili u pravu. Vidljiv je bio samo u jednom delu, tj. kod onih operatera koje je, u međuvremenu Telekom kupio. Tamo su mogli da se vide ti kanali Junajted grupe, N1 i sportski kanali. A, koje je on u međuvremenu kupio u ovoj akciji ukrupnjavanja i objedinjavanja. Samo je tamo mogao da se vidi. Oko toga se vodi spor. Ali i dalje u najvećem delu kabla koji drži Telekom – ne mogu da se vide ti kanali. Nije to mnogo važno, ali pokazuje kako se vi služite poluinformacijama, da ne kažem i nešto gore ovde. I samo još nešto. Povodom toga što ste direktno, nepravedno i grubo rekli da „ja ne znam ni šta je rezultat, ni šta bih želeo kada je reč o situaciji u Crnoj Gori“. Vrlo znam šta bih želeo. Kao i većina svih koji protestuju zbog situacije u Crnoj Gori. Želim povlačenje spornog i skandaloznog „Zakona o slobodi veroispovesti“! To je cilj.
Dakle, to je cilj. Druga je stvar kako stići do toga. Ali, verujte da to što tamo već nije sve gotovo i što se još uvek „igra utakmica“ - ako mogu tako da kažem - nije zasluga vaša, ni mudre politike ove Vlade, niti predsednika i Ministarstva spoljnih poslova, nego onih ljudi koji se tamo bore – mitropolita Amfilohija, vladika, episkopa, sveštenstva i vernog pravoslavnog naroda koji ne daje svetinje. Da je po nama, tj. po Vladi, po reakcijama ove države – oni bi na našu žalost, davno taj zakon i primenili i implementirali. Dakle, nemojte se kititi tuđim perjem, nego pogledajte da se učini nešto što se može. Bez dolivanja ulja na vatru, ali ne i kukavički ni ponižavajuće kao što vi radite. Dakle, naši se zahtevi ignorišu, tretman na međunarodnim konferencijama je mnogo drugačiji od onoga što vi pričate, kao i mediji bliski vama. Upravo je suprotno od toga gospođo Brnabić, kao što uglavnom... (Maja Gojković prekida: Hvala. Prošlo vam je vreme. Zahvaljujem. Ko bude prešao cenzus na narednim izborima, imaće prilike da menja poslovnik) (NSPM) |