Хроника | |||
Ђорђе Вукадиновић на протесту у Шапцу: Без ваше помоћи, Београд неће моћи да се ослободи, нити да ослободи Србију |
субота, 16. март 2019. | |
Добро вече драги и храбри Шапчани. За разлику од других градова, грађана и протеста које сам посетио претходних недеља, у вашем случају храброст није у томе да дођете на овај протест, у вашем случају храброст је била нешто друго – да изаберете и одбраните власт која је против воље „великог вође“ који седи у Београду Александра Вучића и Српске напредне странке.
У томе је ваша храброст! И зато сада можете да дођете овде слободно, или да не дођете, да звиждите, или аплаудирате. Када човек има слободу, онда има и могућност избора, а ту могућност избора може да примени овако или онако. На корист или на штету, али када нема слободе – ничега нема. Погледајте своје комшије, погледајте градове широм Србије, па ћете видети шта значи када нема слободе. Ви имате власт којом можете бити задовољни, незадовољни или умерено задовољни. Можете је и критиковати због нечега. Можете се трудити и терати је да буде боља. И треба да је терате да буде боља, али то је власт која одговара вама, својим грађанима, за разлику од градова широм Србије где локалне власти не одговарају својим грађанима, већ Главном одбору СНС и Александру Вучићу лично! И то је та разлика драги моји Шапчани. Можда сте се ви мало и „размазили“. Можда сте навикли на слободу. Можда сте с разлогом незадовољни понечим, а ви то знате боље него ја, шта може да буде боље у вашем граду. Нисам дошао да вам причам како је све сјајно и бајно ни у Шапцу, ни у опозицији. Ја нисам такав аналитичар. Не знам боље од вас како је у Шапцу. Како је у опозицији, то релативно знам, а понекад боље да не знам. Свеједно, оно што хоћу да вам кажем и што вам са сигурношћу кажем, да то како је код вас и како је у опозицији, не може да се мери са оним како је у остатку Србије, како је тамо где слободе нема!
Зато, када кажем „браво Шапчани, браво слободни Шапчани“, ја се не шалим и не фразирам. Ја сам пре свега аналитичар и да је било нормалне власти и нормалне државе никада не бих ни ушао у политику оволико колико сам морао да уђем. Једва чекам дан када ћу моћи да изађем из тога. Једва чекам дан када ћу бити можда на другој страни од неких мојих пријатеља и претходника који су говорили и стајали овде. Да можемо да се разликујемо политички, идеолошки, нормално, левица, десница, центар, либерали, социјалисти и конзервативци... Да имамо нормалну политичку сцену. И да се расправљамо као људи и да дебатујемо као људи у неким нормалним емисијама, а не овде по трговима да се састајемо и галамимо. Али, нажалост, да би се то догодило, док не дођемо до тог тренутка морамо заједно и морамо сложно. То је моја порука вама, а то је моја порука и мојим колегама из опозиције. Обећао сам да нећу дуго говорити, али морам да кажем две ствари. Прошао сам Србију доста темељно последњих недеља, а радим и истраживања јавног мњења, па знам како се у Србији живи. Тешко живи и то није фраза. Тешко се живи и у Шапцу. Хоћу да кажем, због једне ствари коју вероватно чујете од ваших комшија који дођу овде да агитују за власт и владајућу странку па кажу: „ма све је то лепо и красно, али имамо власт која се противи Београду, ми смо често кажњени од тог Београда, испаштамо због тога, дај да ми погнемо главу, да ми вежемо коња како паша каже – па ће нам бити боље“. Признајте да сте то чули много пута. Чули сте то и од својих локалних напредњака, али и од неких који нису тамо, али ето хоће да буду „добронамерни“ или „паметни“ и да вам желе „добро“. Е, па због њих вам кажем. Прошао сам Србију уздуж и попреко и свуда је на власти Српска напредна странка. И не зна се где је горе стање драги пријатељи! Дакле, био сам претпрошле недеље у Зајечару. Сви они који су гласали у Зајечару и уз велике муке и напоре успели су да изаберу опцију која је била против СНС, и онда се преко ноћи та опција преокренула и направила локалну власт са напредњацима. Тобоже у „интересу грађана Зајечара“. Да видите како пиште, како кукају, како нема ништа од тих инвестиција и како нема бољег живота, а у име тога су наводно изневерили своје грађане, своје бираче који су за њих гласали, а против СНС. И сада не само да имају власт СНС против које су гласали, него имају два главна човека од којих ниједан није из Зајечара, него су им их из Бора „увезли“. Ви овде на челу имате своје људе, можете да их критикујете, можете да их хвалите, можете да им пљујете под прозор, можете да их смените – ако не буду довољно добри. Зато вам и кажем - када се изгуби једном слобода тешко се враћа. Имајте то на уму. Шта још хоћу да вам кажем поводом ове власти? Једно је та прича „како супер нам је, ето лепо нам је што смо ми својеглави, ми Шапчани чивијаши, али плаћамо цену“. Јесте, плаћате цену донекле и ваша локална власт сигурно плаћа цену, али са друге стране, не плаћате неке друге ствари и зато, упркос свему, није горе у Шапцу него другде, а у неким стварима је и много боље. Али, кажем то ћете ви мерити на неким следећим изборима, слободно пресудити како мислите. (...) Све су им дали. Успоставили су територијални интегритет „Косова“ на целој територији. Дали су телефонски број, укинули су српко судство, српске судије, српску цивилну заштиту на Северу Косова и Метохије. Те „велике патриоте“ који су вас, ваше пријатеље и руководиоце називали издајницима, они су урадили оно што Хашим Тачи није успео да постигне. Они су то урадили. Они су изабрали Хашима Тачија, њиховим гласовима, њиховим људима. Они су изабрали Харадинаја. То је истина о њиховом „патриотизму“ и њиховој „великој борби за Србију“. Гарантујем вам да је тако. Дакле, шта год да је решење за КиМ, тако се не преговара ни о чему, а камоли о најважнијем државном питању. И трећа последња ствар. Долазим из Београда, мада немам личну карту београдску и поносам сам убог тога. И знам како људи широм Србије са поверењем и надом гледају у Београд и питају ме како су протести, колико је људи, каква је енергија, очекују спас и помоћ из Београда. Морам да вам кажем и добру и лошу вест. Протести су и даље добро, наравно да има проблема, има много људи, солидна је енергија. Има наравно, и грешака као и свуда, али Београд се неће моћи сам ослободити драги пријатељи. То будите сигурни. Без помоћи вас, без помоћи целе Србије – Београд неће моћи ослободити нити себе, нити Србију.
И зато када куцне час, мораћете сви доћи у Београд. Мораћемо доћи и учинити све што је потребно. Без тога Београд неће моћи да се ослободи, Србија неће моћи да се ослободи. Као што рекох, леви или десни, ови или они, сви морамо у један строј, а после нек се расправљамо, свађамо или делимо. Нисмо ми сјајни, али свако од нас је сјајан макар утолико што је одбио да буде тамо где су они. Александар Вучић је сав кукољ окупио око себе. И то је његова заслуга. Дакле, мораћемо да спашавамо и да градимо Србији из почетка. Ми старији мало, ви млађи мораћете дуже и више. Оно што ми и моја генерација може да учини јесте да само покуша да исправи грешке које смо направили, или које су у наше име направиле претходне власти, јер поштено говорећи, а можда то није згодно да се говори на митингу, да су демократске власти после петог октобра, да су биле мало паметније, мало боље и мало сложније – никада ово зло не би ни окупирало Србију. Сувише смо се делили, сувише свађали, сувиже гложили око ситница и релативно неважних ствари. И онда се догодило да као нека врста казне „кроз ноге“ прође и догоди се ово зло. Зло којег сада не знамо како да се ослободимо. То је поука коју морамо да извучемо. То је поука коју морате да извучете. Немојте, када се једном ослободимо, немојте да дозволите да се више икада ово догоди и врати! Живео слободан Шабац! Живела слободна Србија! (НСПМ) |