Đorđe Vukadinović: Muamer Zukorlić je „strela koja je odapeta“

BEOGRAD, 15. jula – Politički analitičar i urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović ocenio je danas da muftija Muamer Zukorlić svojim angažmanom u poslednje vreme narušava krhku stabilnost na srpskoj političkoj sceni i relativno poverenje između Bošnjaka i Srba uspostavljeno tokom mandata više vlada posle 2000. godine.

Vukadinović je, povodom juče usvojene Deklaracije Bošnjačkog nacionalnog sabora i neodmerenih poruka koje je Zukorlić izrekao na centralnom trgu u Novom Pazaru, ukazao da u Srbiji svi teško žive, bez obzira na pol, nacionalnost i veroispovest i da u tom smislu nije teško mobilisati i manipulisati tim nezadovoljstvom pod bilo kojim izgovorom.

"Rekao bih da Zukorlićeve izjave na neki način predstavljaju kontinuitet njegovog delovanja na javnoj i političkoj sceni tokom dužeg niza godina, a poslednjih meseci je to radikalizovano i intenzivirano", naveo je on.

Vukadinović kaže da se plaši da je Zukorlić "strela koja je odapeta", ali da nije jasno da li ju je neko drugi odapeo ili je to, pak, muftijin lični projekat.

"Ali, ako je sam strelac donekle nepoznat, meta je poznata i nesumnjivo je to ova krhka stabilnost na srpskoj pollitičkoj sceni i relativno poverenje između Bošnjaka i Srba uspostavljeno tokom mandata više vlada posle 2000. godine", naveo je Vukadinović.

Izgleda, kazao je on, da je ta konstruktivnost, koja je bila obezbeđena u odnosima na relaciji Beograd – Novi Pazar, sada dovedena u pitanje ili Zukorlićevim ličnim političkim ambicijama ili nekoga čiji je on eksponent.

"Sada se vidi kakva je greška napravljena 2002. godine kada je Zukorlić, mimo svih pravila i procedura dobio univerzitet koji je potom poslužio daljoj radikalizaciji, a on lično priznat kao dominantan ne samo duhovni, nego i svetovni, pa i kulturni faktor u Sandžaku", naveo je Vukadinović.

Kasnije je, objasnio je, bilo nastojanja da se umanji efekat greške koja je time napravljena, ali se Zukorlić, po njegovom mišljenju, u međuvremenu u nekim međunarodnim krugovima pozicionirao kao faktor na koji se može računati za slučaj potrebe pritiska na Beograd.

„Sve se čini kao ostvarivanje proročanstva nekadašnjeg nemačkog ambasadora u Beogradu Andreasa Cobela koji je poručio da, ako Srbija bude zatezala oko Kosova mogli bi se destabilizovati Sandžaki Vojvodina“, podsetio je Vukadinović.

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Zukorlić zatražio je od predsednika Srbije Borisa Tadića da razgovara sa, kako je rekao, legitimnim predstavnicima Bošnjaka o njihovom statusu.

U Deklaraciji koju je u sredu usvojio Bošnjački nacionalni sabor stoji da su Bošnjaci konstitutivni narod koji žive u Srbiji, kao i da će biti obnovljeno Narodno vijeće Sandžaka koje bi, po ugledu na Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS), trebalo da obezbedi regiju Sandžak sa administrativnom, političkom, kulturnom i svakom drugom autonomijom. 

ZAVNOS je formiran 20. novembra 1943. godine u Pljevljima, a sandžački Bošnjaci ovaj dan obeležavaju kao svoj nacionalni praznik čuvajući, kako tvrde, uspomenu na jedan od najsvetlijih datuma u svojoj istoriji.

Na skupštini koja je tada održana, Sandžaku je data autonomija koja nije dugo trajala, jer su visoki funkcioneri tadašnje Komunističke partije Jugoslavije predlagali da se Sandžak pripoji Crnoj Gori, da bi ona teritorijalno i po broju stanovnika bila uvećana i ojačana kao republika.

Međutim 29. marta 1945. godine autonomija Sandžaka je ukinuta, a njegova teritorija podeljena na dva dela – jedan koji je pripadao Crnoj Gori i drugi koji je pripao Srbiji.

(Tanjug)