недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Москва не признаје никакав „свеобухватни споразум са Приштином“, којим се дерогира Резолуција 1244 – и то све отвореније поручује Александру Вучићу
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Москва не признаје никакав „свеобухватни споразум са Приштином“, којим се дерогира Резолуција 1244 – и то све отвореније поручује Александру Вучићу

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 17. јул 2018.

Посланик Ђорђе Вукадиновић изјавио је данас у Скупштини Србије да сматра да би јавност у Србији требало да зна да је званични став Москве - да не признаје потписивање свеобухватног споразума о нормализацији односа са Приштином.

"У званичним разговорима са члановима делегације Покрета Срба са КиМ 'Отаџбина' послата је порука, за разлику од онога што се у овде широко публикује, да база преговора с Приштином може да буде само Резoлуција 1244 (савета безбедности УН), а да никави 'свеобухватни споразуми' и промене граница не долазе у обзир", рекао је Вукадиновић у Парламенту.

Он је то навео постављајући питање Министарству спољних послова и генералном секретаријату председника да ли су упознати са таквим ставом руске Думе.

Вукадиновић је казао да јавност у Србији не зна ни шта су "црвене линије" власти када је у питању дијалог Београда и Приштине који се води у Бриселу.

Он је поново упитао и председницу Скупштине Србије Мају Гојковић када ће бити заказана посебна седница о Косову и Метохији.

Моје прво питање иде на адресу Министарства за културу и информисање у Влади Србије. Реч је о притисцима на зрењанинску телевизију КТВ и њеног власника Даницу Радић.

Реч је о једној од малог броја ТВ станица у Србији које се колико-толико труде да објективно информишу и које дају шансу и власти и опозицији да изнесу своје ставове. Далеко од тога да је реч о некаквој опозиционој телевизији. Напротив. Али, многи од нас и вас овде, и са једне и са друге стране, гостовали смо у тим емисијама и знамо да су оне релативно избалансиране и објективне.

Госпођа Радић, власница и уредница те телевизије из Зрењанина рекла је да се на њу врши притисак да прода своју телевизију, односно да је тај захтев стигао од стране високог функционера владајуће странке и тренутног шефа БИА господина Гашића, мада не лично, већ индиректно, преко посредника из локалне градске власти.

То је веома лоше. У сваком случају, завређује и треба да буде испитано. Стога, очекујем од Министарства да ми одговори, односно да и само истражи чињенице у вези са тим случајем.

Ово је, рекао бих, индикативно, и представља увод у моје друго и главно питање за данас. Медијска сцена и медијски простор у Србији данас су толико затворени да сви ми, и старији и млађи, колико год да памтимо замерке које смо с разлогом могли имати на медијске слободе у ранијим временима, од оног једнопартијског и „једноумног“ система, преко деведесетих, до двехиљадитих година, морамо приметити и признати да никада стање у медијима није било горе него што је данас. На прсте једне руке можете да пребројите станице, и то локалне станице, које уопште дају било каквог простора опозицији.

Зашто је то тако, јесте посебна тема. Али мислим да је један од важнијих разлога оваквог медијског „затварања“ управо то да јавност у Србији не би сазнала неке чињенице које су, као што рекох, у вези са мојим наредним питањем.

 Јавност у Србији практично не зна, или је тек „на кашичицу“ обавештена о томе какав је став Руске Федерације и високих представника Думе по питању преговора и потенцијалног потписивања наводног „свеобухватног споразума“ са Приштином

Наиме, јавност у Србији практично не зна, или је тек „на кашичицу“ обавештена о томе какав је став Руске Федерације и високих представника Думе по питању преговора и потенцијалног потписивања наводног „свеобухватног споразума“ са Приштином. У више наврата су у последње време, дискретно и дипломатски обазриво, али ипак довољно јасно, високи представници и руске Думе и руске владајуће странке послали поруку да став Москве донекле одудара од онога што се овде код нас обично широко публикује. Тај руски став је врло чврст и принципијелан по питању Косова и Метохије и гласи да Русија не одустаје од својих принципијелних позиција, а то је да база и разговора и евентуалних договора може бити само Резолуција 1244, и да никакви „свеобухватни споразуми“, никакве поделе,  „корекције граница“ и слично не долазе у обзир.

Они су тај свој став и прошле недеље поновили у разговору с делегацијом Срба са КиМ из покрета „Отаџбина“ и представника неких других организација, када су јасно нагласили подршку и приврженост Србији, али и приврженост Резолуцији 1244 и поштовању међународног права.

Они су тај свој став и прошле недеље поновили у разговору с делегацијом Срба са КиМ из покрета „Отаџбина“ и представника неких других организација, када су јасно нагласили подршку и приврженост Србији, али и приврженост Резолуцији 1244 и поштовању међународног права.

Зато моје друго питање иде на адресу Министарства спољних послова и генералног секретаријата председника Републике. Занима ме да ли су обавештени и да ли су упознати са овим јасним ставовима Руске федерације, прецизније руске Думе, и да ли је политика коју воде и преговори у које улазе у Бриселу са представницима Приштине усклађена са тим ставовима.

Ми смо пред ову нову рунду преговора имали прилику да се упознамо са тиме шта су „црвене линије“ Приштине. Врло јасно су то рекли њихови представници Тачи, Харадинај и остали. Но, ми, као што сам већ говорио, не знамо шта су „црвене линије“ наше власти. Па, ево, управо би ова порука, послата од стране највиших руских званичника у разговору с представницима Народног покрета „Отаџбина“, нашем државном врху могла да послужи као пример, илустрација или база тих „црвених линија“, за које ми не знамо да ли постоје – а плашим се да их ни нема.

И, коначно, моје треће питање иде на адресу председнице и руководства Скупштине. Интересује ме када ће бити заказана посебна седница скупштине на тему Косова и Метохије, јер сматрам да је апсолутно крајње време за то и јасно је да нема никаквог оправдања што таквог разговора овде, у Парламенту Србије, и даље нема.

Хвала.

Исто питање поставио је и посланик Народне странке Мирослав Алексић, који је затражио посебну седницу како би се јавности представило о чему се разговара у Бриселу и каква је палтформа председника Александра Вучића.

Посланица Двери Марија Јањушевић упитала је да ли је тачно да Одбор за спољне послове ЕУ припрема документ о сарадњи Србије и Косова, који би се завршио признањем.

Она је затражила одговор од председника да ли је тачно да је то прихватио још 2014. године приликом отварања преговора о чланству.

"То што сада покушава да своју велеиздају пребаци на грађане путем референдума је обичан кукавичлук јер се никада ни једна држава није одрекла 15 одсто своје територије", рекла је Јањушевић.

Посланици су искористили своје право и постављали су питања о доступности институција особама са инвалидитетом, стечају Азотаре у Панчеву, о разлозима за неискоришћавање кредита добијених од страних банака због којих је плаћено 4,4 милиона евра, као и о стању у медијима, посебно због конкурса Министарства културе и информисања на којем је продукцијска кућа ГФЦ добила 3,5 милиона динарада иако је приложила нетачну документацију.

(Бета - НСПМ)

Видети још: Сергеј Железњак и Петар Толстој са делегацијом „Отаџбине“: Само директно поштовање резолуције 1244, без било каквих такозваних „свеобухватних споразума“, може да доведе до истинске нормализације стања на КиМ

Драгана Трифковић: Делегација Срба са КиМ у посети руској Думи - неприхватљиво је било какво потписивање „Споразума о нормализацији односа“ са косовско-албанским сепаратистима

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер