Đorđe Vukadinović: Ko je odgovoran za bruku sa uvođenjem pa ukidanjem bezviznog režima sa Iranom – i ko je generalnom sekretaru NATO odobrio nastup pred studentima Filološkog fakulteta?

 Imam nekoliko pitanja, ne velikih, ali vrlo konkretnih.

Vlada Srbije je juče donela odluku o ukidanju bezviznog režima sa Islamskom Republikom Iran, o čemu smo obavešteni saopštenjem iz medija. A pre tek nešto više od godinu dana, preciznije 22. avgusta 2017. godine, Vlada Republike Srbije je donela odluku o ukidanju viza sa Islamskom Republikom Iran.

Za razliku od nekih drugih sporazuma o bezviznom režimu, koji su ratifikovani ovde u Skupštini Srbije, recimo sa Kinom, nedavno, ili sa Kirgiskom Republikom, ovo ukidanje viza sa Iranom je urađeno na nivou Vlade, a ne kroz potvrđivanje sporazuma u Skupštini. Ima Vlada na to pravo i uporište u zakonu. Ipak, interesantno je to što ovako važna odluka nije prošla kroz parlament. Možda je to urađeno zato da se ne bi otvarala debata i skretala pažnja.

Pitam Ministarstvo spoljnih poslova, a i Ministarstvo unutrašnjih poslova (jer se, po ovom pitanju, nadležnosti ova dva ministarstva u jednom delu prepliću i preklapaju): Na osnovu kojih analiza, procena i istraživanja su, najpre, doneli odluku o ukidanju viznog režima sa Iranom, i na osnovu čega su sada tu odluku, za nešto više od 14 meseci, povukli?

Da li ta odluka o ukidanju bezviznog režima, odnosno ponovnom uvođenju i povratku viza za građane Irana ima veze sa pričom o avionima krcatim iranskim turistima koji masovno dolaze u Beograd, ali se ti avioni vraćaju prazni, jer ti „turisti“ iz Srbije odlaze dalje na Zapad ili ostaju ovde i traže azil? Da li je do ukidanja odluke o ukidanju viznog režima došlo zbog poplave „turista“ iz Irana, a zapravo migranata i azilanata kojima Srbija bila jedina destinacija u Evropi u koju mogu da dođu bez viza, ili je, pak, reč o pritiscima nekih zapadnih zemalja da se to učini?

U svakom slučaju, šta god da je u pitanju, jasno je da je ta odluka doneta naprečac, brzopleto, bez dovoljno promišljanja i procena, i da je zemlji opet naneta šteta. Upravo zbog toga možda nije loše da takve stvari ubuduće idu kroz skupštinsku proceduru, pa i debatu Odbora za spoljne poslove, da se ipak čuju argumenti za i protiv.

 Moje drugo pitanje ide na adrese Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva prosvete, a tiče se, po meni neprihvatljivih izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, i ne samo izjava, već i njegove posete studentima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jednoj visokoj državnoj obrazovnoj ustanovi. Pitam, pre svega, Ministarstvo prosvete: da li su oni uopšte bili obavešteni o toj poseti i da li su je odobrili? Pretpostavljam da Ministarstvo spoljnih poslova jeste znalo, ali me zanima da li je bilo nekakvih reakcija, i da li ovo ministarstvo smatra da ima ikakvih osnova za reakciju povodom neprihvatljivih izjava koje je generalni sekretar Stoltenberg tom prilikom izneo pred studentima, uključujući i onu da on zna da „u Srbiji postoji loše sećanje na bombardovanje“, ali „to smo uradili kako bismo zaštitili civile i zaustavili Miloševićev režim“.

Dakle, zanima me da li je moguće da niko nije procenio da nije baš sasvim umesno gostovanje generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse jednoj visokoškolskoj instituciji - nezavisno od njegovog porekla, biografije i boravka u Srbiji u kojoj je, kako smo saznali od režimskih medija, još kao dete naučio „Ringe, ringe raja...“ i druge pesmice na srpskom – jer on je sada u Beogradu bio u svojstvu svoje aktuelne političke funkcije. Kakav je stav i da li je bilo, ili će biti, zvanične reakcije na ove Stoltenbergove izjave – na to očekujem odgovore ova dva ministarstva.

Nešto kasnije, tokom iste posete, Stoltenberg je izjavio i to kako njihova naučna istraživanja potvrđuju da „nema nikakvog štetnog dejstva osiromašenog uranijuma na zdravlje građana“ i da se oko toga u javnosti pravi samo jedna farsa. Zato se, dodatno, pitam zbog čega je onda uopšte ova Narodna skupština nedavno jednoglasno formirala komisiju za ispitivanje posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijom na zdravlje stanovništva, ako nam generalni sekretar kaže da „nema osnova“ i da je „dokazano da osiromašeni uranijum nije štetan“?

(NSPM)