Hronika | |||
Đorđe Vukadinović: Do juče smo imali samo fantomske amandmane vladajuće stranke, a sada i fantomske poslanike – koji potpisuju zahtev za saziv sednice; skupština ne sme ovako da izgleda |
četvrtak, 14. februar 2019. | |
Mislim da su brojke još i gore od onoga što je koleginica Tanja Macura ovde prezentovala. Ona je pošla od računice da je vladajuća koalicija u proseku podnosila samo trista amandmana, ali podnosili su, svaki put, najmanje 380 do 400 amadmana, fantomskih amadmana, i to samo na prve tačke, prve članove prvog zakona na dnevnom redu. Po običaju, najbenignijeg i najneproblematičnijeg. I to samo zato da opozicija ne bi došla u priliku da u okviru onih poslovnikom predviđenih 600 minuta za raspravu o amandmanima uopšte dođe do reči.
Ali same brojke ne mogu dovoljno da dočaraju razmere zloupotrebe, manipulacije i šikane kojoj mi prisustvujemo ovde svaki put od decembra pretprošle godine. I u tom smislu, da ništa drugo nije postignuto za ovih par dana aktivnog bojkota opozicije, već to što se, juče, po prvi put posle toliko vremena odustalo od prakse podnošenja tih fantomskih amandmana od strane SNS-a, već je neki efekat. Doduše, mali i nedovoljan, ali pokazuje da oni itekako znaju šta čine i znaju da su preterali. Ponekad imamo dilemu, znate ono biblijsko „Godpode, oprosti im jer ne znaju šta rade“. Ali, ne. Vrlo dobro znaju šta rade, vrlo dobro znaju šta su radili i sa tim fantomskim amandmanima, koji su, naravno, samo najvidljiviji i najslikovitiji aspekt onoga što se u Skupštini dešavalo, praktično, od početka ovog saziva i zbog čega se opozicija konačno odlučila (bolje ikad, nego nikad) za kolektivni bojkot rada u forumu, a većina nas i u odborima.
Dakle, znaju šta čine, svesno su to činili i, bez obzira na ovo uveravanje i izjave ovih dana koje dobijamo i koja i vi kao mediji ovde dobijate kako je „baš super“ i „baš dobro“ što nema opozicije – jer sad, eto, mogu mirno i dobro da rade. To se čulo i ovde, za ovim mikrofonom, a čulo se više puta i u sali. Ali ja mislim da su, barem oni svesniji i pametniji među njima (a, verovali ili ne, ima čak i takvih), svesni da to nije dobro i da ni njima to ne odgovara. Samo, naravno, ne žele da priznaju grešku i verovatno je neće ni priznati jer to je takav karakter i takav im je mentalni i politički sklop.
Bilo kako bilo, dakle, uz sve razlike koje postoje među nama – a ne treba ih prikrivati, ne treba ih gurati pod tepih, političke, lične, ideološke i ostale razlike – ono oko čega smo svi saglasni jeste to da Skupština, ovako kako je izgledala, od početka saziva, a posebno unazad više od godinu dana, više ne može i ne sme da izgleda, jer je to ruglo od demokratije i ruglo od parlamenta. Prosto mi, u tom ruglu, nećemo da saučestvujemo. Što ne znači da nećemo na različite načine, i ovde u holu, ali i na drugim mestima, činiti, da se protiv toga borimo i da to demaskiramo. I ne samo da demaskiramo, nego i da promenimo i utičemo da se sa tom praksom prestane. Bojkot nije sam sebi svrha, on je sredstvo da bi se parlament i srpski politički život vratili, ako je moguće, u – kakvu-takvu normalu. Nisam optimista po tom pitanju, ali teba verovati i treba se boriti se da tako bude. Svojevremeno se cela zemlja tresla zbog afere „Bodrum“, a ovo sada će jedva poneko zabeležiti
Još samo jedna stvar. Videli ste ovaj spisak sa potpisima poslanika vladajuće stranke za saziv sednice parlamenta i na njemu čitav niz poslanika koji to nisu već mesecima, ili duže. Svi se se sećamo kakav je svojevremeno skandal izbio zbog toga što je Neda Arnerlić „glasala iz Bodruma“, izbila je velika afera i kriza vlade, padale su ostavke i izvinjenja... A sada je pitanje da li će ovaj skandal uopšte biti zabeležen u medijima. A isti je princip. Tamo smo imali lažirani glas na sednici, a ovde lažirane potpise za saziv sednice. Dakle, pored fantomskih amandmana o kojima smo ovde govorili, od juče u skupštini imamo i fantomske poslanike vladajuće koalicije. (NSPM) |