Hronika | |||
Đorđe Vukadinović: Autoritet Aleksandra Vučića u ozbiljnom padu, ali je srpsko političko tkivo pocepano između vlasti, „nacionalne“ i „proevropske“ opozicije |
utorak, 03. oktobar 2023. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vanredne parlamentarne izbore u Srbiji po svoj prilici ćemo imati 17. decembra, a prema najnovijem istraživanju Nove srpske političke misli snage vlasti i opozicije su u ovom trenutku gotovo izjednačene. Pritom je važno naglasiti, da se ovde misli na oba bloka opozicije zajedno - proevropski i desni, kao i kategoriju opozicionih, ali stranački neopredeljenih birača. Od novih izbora u Srbiji, ukoliko ih zaista bude 17. decembra, deli nas dva i po meseca. Tada ćemo prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića imati vanredne parlamentarne, beogradske, pokrajinske i lokalne izbore u nekim opštinama i gradovima. U susret ovim izborima stiže i novo istraživanje javnog mnjenja u Srbiji, iza kojeg stoji NSPM Đorđa Vukadinovića. Prema objavljenim podacima, odnos političkih snaga u Srbiji izgleda ovako… Srpska napredna stranka Miloša Vučevića, čiju će izbornu listu po svemu sudeći opet predvoditi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trenutno ima podršku od 37,3 odsto. Snaga koalicije SPS Ivice Dačića i JS Dragana Markovića Palme procenjena je na 9,5 odsto. Dakle, vlast u zbiru ima 46,8 odsto. Opozicioni birači čekaju formiranje kolona Kad je opozicija u pitanju, situacija je problematična u tom pogledu što bi čak 15,3 ispitanih građana glasalo za neku opozicionu opciju, ali ne zna tačno za koju. Dakle, ovaj deo birača čeka formiranje opozicionih kolona, od čega će zavisiti njihova konačna odluka za koga će glasati i da li će uopšte izaći na izbore. Kad su same stranke opozicije u pitanju, najbolje se kotira Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa 4,2 odsto. Zatim redom idu stranke desnice i desnog centra. Tako Novi DSS Miloša Jovanovića ima 3,6 odsto, SRCE Zdravka Ponoša 3,2, Dveri Boška Obradovića 3,1 i Srpska stranka Zavetnici tri odsto. Slede Narodna stranka Vuka Jeremića sa 2,8 odsto i Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića sa 2,8 odsto.
Sledeći na listi po broju glasova ispitanika su Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute sa 2,6 odsto, Demokratska stranka Zorana Lutovca sa 2,4, Zeleno-levi front Radomira Lazovića i Dobrice Veselinovića sa 2,3 i SDS Borisa Tadića sa 1,4 odsto. Stranka Zajedno Nebojše Zelenovića i Biljane Stojković procenjena je na 1,4, a SRS Vojislava Šešelja na 1,2 odsto. Na sve ovo treba dodati još četiri odsto ispitanika koji bi na izborima glasali za nekog drugog. Imajući u vidu ove brojke, opozione stranke koje su nedavno potpisale “Dogovor za pobedu” i stranke desnice i desnog centra u zbiru imaju 32,7 odsto. Kad se tome doda 15,3 odsto onih koji bi glasali za opoziciju, ali ne znaju tačno za koga, dolazi se do brojke od 48 odsto. Pod uslovom da se oni opredele i izađu na izbore. Trebalo bi naglasiti i da je ovo istraživanje rađeno krajem avgusta, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika, na teritoriji Srbije bez KiM. U ozbiljnom padu autoritet Aleksandra Vučića Osnivač i glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović povodom najnovijeg istraživanja kaže da ono pokazuje realnu podeljenost srpskog političkog tkiva. “Pri čemu se iz različitih razloga ta podeljenost ne reflektuje uvek i u rezultatima izbora. Moguće je da će isti slučaj biti i ovog puta. Naime, broj pristalica i protivnika vlasti je otprilike podjednak, ali je problem u tome što pristalice uglavom nemaju dileme ni oko izlaska na izbore, ni oko toga za koga će glasati (SNS ili SPS). Nasuprot tome, protivnici vlasti su dosta oštro i ponekad nerealistično podeljeni između tzv. “proevropskog” i “nacionalnog” boka, kao i treće vrlo brojne grupacije koja definitivno ne podržava ovu vlast ali se ne pronalazi u postojećoj opozicionoj ponudi”, kaže Vukadinović za novine “Nova” i dodaje da bez te grupacije opozicioni domet iznosi nekih tridesetak odsto. “To je dovoljno samo za pristojan rezultat, ali ne i za pobedu. Ali ukoliko oni izađu na izbore i ukoliko se ne prospu ispod cenzusa neke opozicione stranke, rezultat između vlasti i opozicije postaje izjednačen. Svodi se svega na par procenata razlike”, navodi on. Vukadinović ističe da je to trenutno stanje, ali misli da trend ne ide u prilog vlasti.
“Moguće je da upravo zato Aleksandar Vučić žuri s ovim izborima, jer od istraživanja do istraživanja SNS opada ili se klati između 36 i 38 odsto. Taj trend potvrđuju i odgovori iz našeg poslednjeg pitanja – “Koliko verujete predsednikovim izjavama”? Tu se vidi da je procenat onih koji u potpunosti ili delimično ne veruju predsedniku, čak desetak odsto veći od broja onih koju mu veruju. Tu je odnos 31:20, u korist onih koji mu ne veruju. Dakle, nije samo SNS u padu, već je ozbiljno poljuljan i autoritet Aleksandar Vučića”, zaključuje Vukadinović. (Nova.rs, NSPM) |