Đoko Kesić: Tadićev poraz bio neophodan DS-u, čiji redovi vape za provetravanjem

Apsurdno, ali tačno: Boris Tadić je najzaslužniji što je Tomislav Nikolić postao predsednik Srbije. Jer mnogo toga što je činio u poslednje četiri godine išlo je naruku njegovom protivniku. Nikolić zapravo nije morao da čini ništa osim da izgovori onu rečenicu, jedinu vrednu iz celovečernjeg TV opusa: „Kaznite Borisa Tadića."

Da se razumemo, Boris Tadić je najbolji iz svog tabora, i kao što sam na ovom mestu više puta pisao da će se desiti, na njemu su se kola slomila. On je u poslednje četiri godine vratio Srbiju u svet uvažavanih, postigao određene važne međunarodne kontakte i prijateljstva, ukratko, Srbiju ne gledaju s prezrenjem i nipodaštavanjem.

Uz opšta mesta koja govore da je u ovim vremenima teško osvojiti drugi mandat vlasti, te da je i Srbiju zahvatio evropski trend promena, red je da vidimo gde je sve grešio bivši predsednik Tadić. Grešio je u mnogim domaćim državnim poslovima. Izigravao je supermena, bio je i predsednik države, i premijer, i ministar finansija, i spoljnih poslova... Pitao se za sve. Na kraju, ta politika se svela na kandidaturu za pristupanju EU i na strane investicije, što je bilo apsolutno nedovoljno da se reše nagomilani problemi u zemlji.

Ta pogrešna percepcija i nedostatak sistema u upravljanju državom doveli su do urnisanja privrede, neverovatne korupcije, nedostatka politike socijalne ravnopravnosti. Zemlja je pred finansijskim kolapsom, a većina stanovništva u apsolutnom beznađu.

Sve pomenuto, a i mnogo toga još važnog čeka novog predsednika Tomislava Nikolića s prvim i najvažnijim pitanjem: Ima li on rešenja za ozbiljne bolesti srpskog društva? Malo verovatno, jer mnogo je tu ozbiljnih problema i za mnogo ozbiljniju političku figuru. Ali sad je prilika da vidimo njegovo državničko umeće. Njegovoj pobedi nema prigovora, ali da vidimo zbog čega bi ona mogla da bude korisna za Srbiju. Najpre, važno je da je Tadić krajnje civilizovano čestitao Nikoliću pobedu, Srbija mora da se privikne na takve manire. Tadićev poraz je bio neophodan Demokratskoj stranci čiji redovi vape za otrežnjenjem i provetravanjem. A bilo bi veoma korisno da se Srbija privikne na podelu vlasti, odnosno da DS i SPS naprave vladu, da vlada i predsedništvo kontrolišu jedni druge, samo da se čuvaju da zemlja ne sklizne u političku krizu.

Na kraju ovi izbori doneli su jednu nesumnjivu korist. Potvrdili su rad i vrednost nekolicine mladih političara poput Dragana Đilasa, Ivice Dačića, Bojana Pajtića...

(Pres)